У Хрватској за деценију много тога мање: становника, мушкараца, верника, а Срба чак за 63.000

Много тога пописаног у Хрватској је мање него пре 10 година - укупног становништва, верника, мушкараца. Срба, између два пребројавања, готово 63.000 мање.

"Прва и највећа брига јесте што је пад огроман. То је највећи пад у броју Срба након егзодуса из градова 1991-1992, након егзодуса током операција Бљесак и Олуја. То је оно што нас највише брине", истиче Милорад Пуповац, из Српског народног вијећа.

Историчар Милан Гулић наводи да гледајући у контексту да се укупан број становништва такође смањио за око 400.000 онда ни овај радикалан пад броја Срба не треба да чуди.

"Не само да је то алармантно, него ће се овакав број срба одразити и на њихова права. У појединим жупанијама они губе место заменика жупана, у појединим градовима место заменика градоначелника, у појединим општинама место заменика начелника општине", напомиње Гулић.

У Вуковару губе право на равноправну употребу ћирилице, суштински никада остварено, јер више не чине трећину становништва тог града.

Податак је, рекло би се по првој реакцији, обрадовао градоначелника Вуковара Ивана Пенаву.

Тврди да је претходни попис био нетачан, те да је после овог обезбеђено 10 година стабилности у граду. СНВ на то оштро реагује.

"Било је најважније да се тврди да претходни пописи нису били истинити и исправни, а притом не разумеју да бацају сумњу на сами себе када кажу да су се они потрудили да сада попис буде исправан, а то кажу у околностима и након околности у којима су хтели да учине све да Срба у Вуковару буде што је могуће мање и да, као што су неки знали да говоре, су спремни за још једну ‘Олују‘", додаје Пуповац.

А шта је довело до података који су, ипак, изненадили многе - историчар Милан Гулић нема дилему.

"Прво - то је продужено етничко чишћење које траје још од 1990-их година, које и даље има своје последице и итекако утиче на укупан број Срба у Хрватској. Затим је ту, наравно, чисто економска миграција, али највећи број те српске популације, посебно у повратничким крајевима Славоније, Баније, Далмације, Лике.. је старачка популација, тако да нажалост можемо да кажемо да чиста биологија оставља своје последице на укупан број становника", сматра Гулић.

СНВ најављује да наредних дана следе разговори унутар вијећа о томе које мере треба предузети како би се спречило даље нагло опадање броја Срба у Хрватској.

Гулић предлаже да се економски оснажују, али и подстакне очување културе и идентитета.

Тиме би се можда и променио податак према којем тек трећина преосталих Срба - за матерњи језик сматра српски.