Кројачева исповест о Дарку Шарићу

Познати пљеваљски кројач, седамдесетогодишњи Драган Кнежевић испричао је своју исповест црногорским "Вијестима", како га је комшија Дарко Шарић са још једним суграђанином опљачкао пре 17 година.

"Било је то давне 1993. године, када ми је из спаваће собе породичне куће у селу Шумане нестало тешком муком зарађених 72.000 марака и нешто више од килограм злата", рекао је Кнежевић.

Кнежевић се сећа да је у њиховој кући била свадба и да је било паметно да због славља и великог боја људи паре сакрије у кући на селу. Међутим, највероватније су ме пратили, каже Ковачевић.

Неколико дана после свадбе схватио сам да сам опљачкан и то је био шок за мене кад сам схватио да ми је нестало све што сам штедео 37 година, сећа се кројач Драган.

Данима сам се питао "Зашто мени, који сам још као 15-годишњи дечак сваког дана пешачио километрима од села до града да бих научио занат".

"Крађу сам одмах пријавио полицији. После неког времена открили су починиоце. Ухапсили су Дробљака, док је други, мој комшија Шарић већ нестао из земље".

Кнежевић објашњава да се њима судило у Вишем суду у Бијелом пољу. "Дробњак је био осуђен на две и по године, а Шарићу је у одсуству изречена нешто већа казна и случај је тиме био закључен".

После пет година, када се Шарић из Италије вратио у родна Пљевља, испред моје радње дошао је младић који ми је рекао да га је послао Дарко Шарић и објасио ми да он жели да ми врати новац, а у супротном, од мене је тражио да повучем тужбу.

У суду се све брзо завршило, али су ми рекли да Дарко нема сав новац, већ 50.000 марака, али да ће ми уместо остатка новца дати аутомобил. Пристао сам на нагодбу, узео новац и вратио се послу.

Међутим, истог дана, дошао је код мене млађи Шарић, Душко који ми је предао кључеве марке "пасат" старог 4-5 година и показао ми папире да ауто вреди најмање 22 хиљаде марака. Ауто нисам ни гледао, само сам мислио да је добро што је после толико година све враћено, сећа се седамдесетогодишњи Драган.

"Поштеним радом сам стекао доста, али сматрам да новац треба штедити и ценити, јер је то једини начин да се нешто створи", објаснио је Кнежевић своју филозофију живота и стварања.

Иако је после деценију и по отворио душу, на крају приче је неколико пута значајно поновио да је "Дарку Шарићу још давно све опростио".

"Младост је чудна и превише полетна, па тако зна и да понесе. Тај догађај сам одмах одбио као грешку непромишљености, младости и никад ниједног од њих двојице нисам наружио. И ово сад што се пише о Шарићу, ето сваки дан читам у новинама нешто ново. Не бих ја то коментарисао. Свако свој пут бира", завршио је исповест Кнежевић.