Однос Мађарске и ЕУ – стуб или пробушена гума Уније

Унија је у дубокој кризи, а њена демократија у ћорсокаку, пише у резолуцији коју је прошле недеље усвојио мађарски парламент, а на предлог владе Виктора Орбана. Између осталог, позива да се парламентима држава чланица омогући да ставе вето на сваки закон предложен на нивоу Уније.

Даље, да се умање овлашћења ЕП, да европосланике делегирају национални парламенти. 

"Није могуће очекивати у овом тренутку и сулуда је идеја да резолуција мађарског парламента може да покрене редефиницију ЕУ, пре свега оно што се њом тражи – смањење ингеренције ЕП – то просто није реално, међутим Орбану је битно и због унутрашњополитичке ситуације да покаже да хомогенизује своје људе", каже Миша Ђурковић са Института за европске студије.

А Орбанова иницијатива долази у време када Брисел Мађарској блокира милијарде евра кредита и бесповратних средстава за опоравак од ковида, уз образложење, да тамошња десничарска влада не поштује владавину права и да се не бори довољно против корупције.

Овог месеца је Комисија тужила Будимпешту европском суду због закона који крши ЛГБТ права и притиска на медије.

"Пре ове резолуције стекао се утисак да влада Мађарске чини пар корака уназад, међутим са доношењем ове резолуције не би се могао стећи утисак да Мађарска планира да буде флексибилнија и кооперативнија унутар ЕУ. Ми, у ствари, имамо један процес поделе унутар ЕУ", каже Јелица Минић из Европског покрета у Србији.

Европска унија ће, наводи Минићева, морати да нађе начина да управља тим различитим интересима унутар ЕУ, и то није први пут, каже, само сада се то одиграва у ситуацији када имамо рат на границама Уније.  

Орбанова критика стратегије Запада према рату у Украјини 

Више реакција изазвала је Орбанова критика стратегије Запада према рату у Украјини. Предлаже хитне мировне преговоре и то директно између Русије и Сједињених Држава. Уместо четири стуба, међу којима су наоружавање Украјине и санкције Русији, Европу види са четири пробушене гуме.

Европске владе падају као домине, каже, као последица погрешног приступа.

"Осим у Италији, где постоји блага врста политичке кризе, нигде у осталим државама не постоји никаква озбиљнија политичка криза. Он је оспорио саме темеље елемената на којима је базиран одговор Запада по питању Русије и довео у питање опредељење Бајденове администрације да услед више слања оружја очекује да ће рат брже да се заврши, а заправо све више људи гине", каже Милош Николић, председник ЛИБЕК-а.

У јавности, у медијима и изјавама неких посланика ЕП, више се реагује на говор премијера Орбана у којем су се, како наводе, чули расистички ставови, као и да је поделио критике свима од Западне Европе до САД и Украјине, осим Русије и Кине, каже Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.

Миша Ђурковић каже да се Мађарска нашла на удару зато што је Орбан покушавао да задржи неку врсту неутралне позиције. "Мађарска осуђује, оно што је евидентно – јако велике проблеме у којима се Европа данас налази због тако радикалне позиције према Русији", каже Ђурковић.

Уз то, Виктор Орбан се суочава са можда највећим економским изазовима од уласка у Унију. Само је форинта у односу на евро од јануара ослабила за готово 50 одсто.