Северна Македонија, како од "уставног" трња доћи до европских звездица

Почетку преговора са ЕУ претходила је одлука у македонском парламенту. Гласовима 68 посланика дато је одобрење Влади Severne Makedonije да води преговарачки процес који подразумева и прихватање тзв. француског предлога решења спора са Бугарском.

Политички аналитичар Петар Арсовски напомиње да се тиме проблеми не завршавају. Jедноставно, корак напред у којем остаје много домаћих задатака, додаје Арсовски.

Један од домаћих задатака поново треба да се реши у Собрању. Овога пута, гласањем о промени македонског Устава у који треба уврстити бугарску мањину. Са битном разликом јер ту одлуку мора да потврде две трећине посланика. Тренутно је немају, јер је опозиција предвођена ВМРО-ДПМНЕ јавно је обећала да неће гласати за измену највишег правног акта.

Арсовски сматра, да ако ЕУ испуни своје обећање – отвори фондове, заврши се јавни скрининг, та, како оцењује, безазлена промена Устава, уколико остане једини политички камен спотицања, да је могуће да опозиција и позиција нађу заједнички језик.

Са друге стране, како каже, да би се то догодило потребно је стишати мало јавни наратив, који је у овом тренутку веома поларизован.

Како до двотрећинске већине у Собрању

Рок за измену Устава званично не постоји, али би према речима македонских званичника ту обавезу требало испунити до краја процеса скрининга - тачније у наредних 16 месеци. У том року власт ће покушати да кроз парламентарну расправу обезбеди потребну већину.

Иако тренутно делује да је немогуће смекшати чврст став македонске опозиције, део аналитичара је сигуран да се то може постићи уз подршку Брисела подсећајући на раније догађаје.

Стеван Гајић са Института за европске студије каже да у Бриселу немају обзира према Уставу Македноније.

"То смо могли да видимо и када је одржан референдум о прмени имена државе на који је изашло око 36 одсто гласача док је према уставу било потребно преко 50 да би се сматрао успешним", указује Гајић.

"То се није десило, али смо свеједно чули салве похвала из Брисела. Тиме је Македонија изгубила своје уставно име и то је био један корак од седам миља ка десуверенизацији и уништењу Македоније као државе. Мислим да управо туда и води европски пут", додаје Гајић.

Комисија за "претресање" историје

Извештач РТС-а из Брисела Душан Гајић сматра посебно проблематичним и апсурдним рад тзв. историјске комисије, Северне Македоније и Бугарске која је већ почела рад и која би требало да постигне неке резулате на усаглашавању тумачења периода од Средњег века па до најновије историје.

"Поставља се питање шта ће бити са преговорима ако та комисија која би требало да ради на основу неких научних принципа не дође до резулатата", иситче извештач РТС-а из Брисела.

Према његовим речима, то би могло да води томе да се диктат једног одређеног, у овом случају бугарског виђења историје, сматра као услов за даљи напредак у преговорима о чланству.

Да је европски пут Северне Македоније, у најмању руку, јединствен потврђује се и у тексту Фајненшел тајмса. Оцењује се да ниједан претходни кандидат није био приморан да попусти пред захтевима друге земље у питањима као што су тумачења историје и да је Унија подржавајући став Бугарске престала да буде непристрасни арбитар у спору.