Турско-грчки односи - провокације, осуде и наоружавање

Тензије између Анкаре и Атине не јењавају упркос позивима челника НАТО да две стране "спусте лопту" после серије међусобних оптужби у вези са покретањем трке у наоружању и територијалних претензија.

Нове оптужбе уследиле су после седнице турског Савета за националну безбедност, којом је председавао Реџеп Тајип Ердоган, након које је Анкара упозорила Атину да су нове "провокативне акције" у међународним водама и у ваздуху неприхватљиве.

Дан раније, турски медији оптужили су Грчку да на неколико острва у Егејском мору успоставља посебне базе за борбу против беспилотних летелица, у којима ће бити распоређени израелски противваздушни системи.

"Очајнички потез суочавања са супериорном турском одбрамбеном индустријом... Атина покушава да решење пронађе уз помоћ САД и Израела", наводи дневник Акшам.

Осим израелских пројектила, о чијој се набавци још увек преговара, турске медије разгневило је и приближавање Грчке пројекту Ф-35, из којег је Турска 2019. године суспендована после куповине руског противваздушног система С-400.

Набавка израелских ракета, суштински, представља одговор Атине на тестирање првог носача дронова на свету, турског Л-400 "Анадолу", које је пре месец дана почело у околини Босфора.

"Анадолу" је првобитно био замишљен као лаки носач авиона, способан да на палуби носи неколико вишенаменских авиона Ф-35, али је та идеја пала у воду када је Анкара изопштена из тог пројекта.

Иду ли Ф-35 у Грчку и Чешку

У наредне три године, према договору Пентагона и "Локид-мартина" биће произведено 375 летелица Ф-35, махом за америчко ратно ваздухопловство, али и за Финску, Немачку и Швајцарску, док би звестан број могао завршити и у Грчкој и Чешкој Републици.

Готово истовремено, Турски захтев за куповину 40 нових и модернизацију још 80 авиона Ф-16 "заглавио" се у ходницима Конгреса, понајвише захваљујући прилично успешним акцијама грчког лобија, којим је продаја ових летелица условљена обавезом да их не употребљава за летове кроз грчки ваздушни простор, "олабављивањем" односа са Москвом и одустајањем од употребе руских противваздушних система С-400.

Идеја о хлађењу односа Анкаре и Москве уздрмана је пре два дана, када су се у Техерану састали председници Ердоган и Владимир Путин.

Објашњавајући овај састанак, Савет за националну безбедност је навео да се Турска залаже за моментални прекид ватре. 

Овај амандман, који представља компромис између захтева грчког лобија да се продаја авиона Ф-16 потпуно забрани и начелног пристанка САД да испоручи летелице пошто је Турска скинула блокаду са пријема нових чланица у НАТО, подржала су 244 представника, док ће комплетан документ коначни тест имати ускоро пред Сенатом.

Анкара је после силних преговора, пре месец дана, пристала да подржи пријем Финске и Шведске у НАТО, после чега је председник Реџеп Тајип Ердоган прогласио "дипломатску победу". Амерички аналитичари сматрали су да ће, после оваквог потеза Турске, Вашингтон тешко моћи да не одобри продају ловаца Турској.

После седнице Савета за националну безбедност, Анкара је саопштила да и даље очекује да очекује да чланице НАТО подрже Турску у борби против организације ФЕТО и курдских група које су на турској листи терористичких организација.

Размена тешких речи између Атине и Анкаре достигла је врхунац током тек окончаног самита Европске уније, када је Анкара жестоко критиковала Брисел због "ћутања због нелегалних активности Грчке". Анкара је Европску унију оптужила за "једнострано понашање и недостатак визије" према Турској.

Турске критике се односе на серију недавних проблема у односима две државе, који су проистекли из турских тврдњи да су грчке оружане снаге довукле наоружање и додатно ојачале положаје на острвима која се налазе надомак турске обале.

Истовремено, грчке власти објавиле су серију мапа, од којих неке потичу из 1923. године, које, како тврди Атина, представљају доказ "турског ревизионизма и кршења међународног права".

Иако западне дипломате подизање тензија приписују почетку кампање Реџепа Тајипа Ердогана пред председничке изборе, који се одржавају следеће године, Турска и Грчка се већ годинама споре око поморских граница и права за истраживање и експлоатацију енергената у Егејском мору и источном Средоземљу.