Македонци дижу руке

Већина, односно 56 одсто Македонаца не верује да је могуће да Скопље и Атина у наредних шест месеци постигну договор око имена некадашње југословенске републике, показује истраживање јавног мнења скопске невладине организације "Транспарентност, нулта корупција".

Истовремено, тачно половина испитаника сматра да би промена имена Македоније, неминовна уколико се жели споразум са Атином, угрозила национални идентитет, док нешто мање, 44 одсто, не види претерани проблем уколико би се име те државе изменило.

Свега трећина испитаника се нада да би проблем могао бити решен у наредних шест месеци, али, како су објаснили активисти те невладине организације, проблем представља и чињеница да добар део становника Македоније нема чврсте информације о току преговора и плану македонске владе да спорно питање реши.

Таква ситуација ствара забуну, страх и неповерење.

Општа збрка, суштински, производ је чињенице да "најбесмисленији спор на Балкану", како су проблем између Атине и Скопља претходне две деценије називали западни дипломати, беспотребно искомпликован грандоманским захтевима Атине и историјским акробацијама Скопља, при чему обе стране инсистирају на наслеђу Александра Македонског.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници и аутопут, док је именом његовог оца Филипа крштен стадион у Скопљу.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.

Преговори о решењу спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.

УН су ради решавања проблема именовале Метју Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двеју страна и изнео је неколико предлога.

Последњи предлог који је Нимиц понудио, био је назив "Северна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".

Македонију је под уставним именом признало 127 земаља света.

Папандреу одбија сусрет с Груевским 

Грчки премијер Јоргос Папандеру одбио је скори сусрет са македонским премијером Николом Груевским, јавља македонска агенција Макфакс.

Двојица премијера имала су јуче телефонски разговор у коме је Груевски преложио међусобни састанак на коме би се разговарало о имену Макадоније, као кључном проблему који оптерећује односе две земље и спутава брже македонско укључење у ЕУ.

Како пише на македонском сајту А1, Папандеру је оценио да би такви разговори имали само маркетиншки каректер и били би конрапродуктивни за позицију Грчке. Папапандеру каже да би за суштинске разговоре биле потребне дуготрајне и озбиљне припреме.

Током последње две године, Грчка је, због нерешеног спора, зауставила даље приближавање Македоније Европској унији и НАТО пакту.