Бонска декларација - игра моћи или правни акт

Две године пошто су три стране потписале Споразум за мир у БиХ, Савет за његову имплементацију у Бону, крајем 1997. године, предлаже Високог представника. Овлашћен је да доноси амандмане на уставе Републике Српске и Федерације БиХ, уколико процени неопходним, наметне кључне законе. Даље, смењује функционере, забрањује им учешће на изборима. За једне спорно, за друге неопходно

Никола Врзић, новинар Печата каже да је од старта то да су бонска овлашћења једна злоупотреба Дејтона, односно, намерно тумачење, најшири могући начин али само тако да одговора западним интересима. Према његовим речима, сада ту можемо да уочимо једну правилност када говоримо о свим споразумима са западним силама дакле и 1244 и Бонски споразум па и Дејтонски споразум - увек се из тих споразума користи само оно што њима одговора.

"С обзиром да су сви били релативно незадовољни Дејтоном неки искључени из процеса одлучивања у Дејтону као нпр представници РС да би се могао догодити неки нови сукоб или барем да би се оно што је договорено у Дејтону могло онемогућити у процесу провођења тих одлука и то је био главни разлог, тај страх, односно бојазан од поткопавања Дејтонског споразума или од обнове насиља због којега је заправо и одлучено да високи представник имају тако непосредан такву једну могућност", објашњава Дејан Јовић, професор Факултета политичких наука у Загребу.

До 2012. готово 900 одлука високог представника, без великог оспоравања. Претпоследњи, Аустријанац Валентин Инцко, није се лако одлучивао на бонска овлашћења. Образлагао је - нема подршку у међународној заједници, и три конститутивна народа треба сама да донесу одлуке. Заокрет прави 2021. пред одлазак - доноси измене Кривичног закона БиХ, којим се забрањује негирање геноцида у Сребреници.

"Постојала је идеја да ће се извршити притисак на Београд и да ће преко тога и у РС да се стабилизује како они кажу БиХ, а то значи да се увуче у НАТО а то значи делегимитизацију РС управо укидање оног свега што јој је дато Дејтонским споразумом" каже Врзић.

Александар Попов, директор Центра за регионализам рекао је да пошто се Инцко у том дугом периоду свог мандата није мешао у свој посао ми смо имали прилику да видимо како се на делу понашају представници три конститутивна народа.

"Тако њихово понашање није овде само Додик, он је најдаље отишао у свему томе, али ту је реч и о Изетбеговићу и о Човићу они су доприносили даљем растакању БиХ и довели је до малтене ивице распада и то је посебно сада дошло до изражаја у време Украјинске кризе", навео је.

Тамо где је стао Инцко, наставља Немац Кристијан Шмит. На почетку мандата, користећи бонска овлашћења, укида Закон о непокретној имовини Српске, који је усвојен у фебруару. Без обзира, ступио је на снагу почетком априла. Још једном је стигла потврда да Бањалука оспорава Шмитово именовање - није потврђено у Савету безбедности.

"Има једна друга ствар, он има окрњен легитимитет јер га признају све дуге земље, чланице Савета за импелемнтацију мира сем Русије. Више немамо Јељцињову Русију имамо Путинову Русију која је постала савезник. Руси и Додик су се залагали да странци оду из БиХ међутим предвиђали су једну чињеницу да је присуство странаца и у лику високог представника и у лику чланова уставног суда предвиђено дејтоснким споразумом према томе да би се то десило морао би се променити дејтонски споразум", рекао је Александар Попов, директор Центра за регионализам.

Јовић је рекао да међуанродна политика није право и у међунардној полтици владају као и у свакој политици односи моћи и интереси.

"Ја мислим да сваки покушај евентуалног разбијања БиХ издвајања из БиХ или радикалне промене компромиса које је сада на снази, а који је утемељен на Дејтону, плус на тим боснким овлашћењима сигурно проблематичан за Запад у овом моменту, а мени се чини да је моћ Русије због ове интервенције у Украјини изразито ослабио посебно на Западном Балкану", каже Јовић.

Споран Закон је суспендован до одлуке Уставног суда БИХ - чије су одлуке коначне и обавезујуће. Уколико се не поштују, третираће се, каже Попов, као кршење Дејтонског споразума јер је Уставни суд део њега.