Зашто ХДЗ у БиХ жели да се у лична документа уписује националност

Србин, Хрват, Бошњак, национална мањина или остало – може, али и не мора да се упише. Оно што мора, како ХДЗ предлаже, јесте да матичар одлуку, каква год да је, упише. Предлагач закона за РТС образлаже и зашто.

"Предлог закона требало би да спречи злоупотребе код упражњених радних места у институцијама БиХ и злоупотребе приликом учествовања у изборном процесу. Тако би изјаве о националној припадности могле да се провере у матичном уреду", наводи предлагач закона и посланик ХДЗ-а у БиХ Никола Ловриновић.

У Предлогу пише и да би они који су накнадно уписали националност или који су одбили да се изјасне, имали другу шансу – после десет година. Млади ту шансу добијају са пунолетством. До тада, одлучују родитељи.

У Сарајеву, предлог закона који је предложио ХДЗ поједини читају као недемократски.

"Та иницијатива у сарајевској политичкој јавности примљена је са великим чуђењем и неодобравањем и чита се као форма притиска на актуелне разговоре о промени изборног закона. Наши међунационални односи су довољно напети, бошњачко-српски и бошњачко-хрватски, да је питање шта их може чинити напетијим и изоштренијим", каже проф. др Шаћир Филандра са сарајевског Факултета политичких наука.

Неки сматрају да уписивање националности у лична документа може бити и део предизборног фолклора.

"Изборни закон би требало да се мења, договора нема, Хрвати имају највише предлога, односно хрватске партије како би заштитиле своју могућност да бирају хрватског члана Председништва. У ранијем периоду њега су често бирали Бошњаци што, наравно, Хрватској националној заједници у БиХ смета – овај предлог је само екстремизација ситуације", истиче Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука у Београду.

ХДЗ-ов предлог наћи ће се 27. априла на дневном реду парламента Босне и Херцеговине. Многи му не дају шансу.