Како је прадеда шпанског краља Фелипеа задужио Србе

Улица краља Алфонса Тринаестог постојала је и пре Другог Светског рата. После рата носила је име Бориса Кидрича, а 1992. враћен је стари назив.

"Он је помагао Србима у неком судском процесу али не знам детаље", каже један грађанин Бањалуке.

Реч је о чувеном бањалучком судском процесу који је почео 1915. године. Аустроугараска власт је са циљем гушења националног покрета Срба, после сарајевског атентата оптужила угледне Србе за велеиздају.

"На том процесу било је 156 Срба. То је био цвет интелигенције тадашњег српског народа"

Од 156 оптужених, на смртну казну осуђено је њих 16, од две до 20 година затвора 83 њих, 53 су ослобођена, а неколико оптужених умрло је у затвору током процеса.

За помиловање осуђених на смрт залагао се шпански краљ Алфонсо Тринаести и папа Бенединкт Петнаести. Али аустругарски цар Фрањо Јосип био је неумољив.

У међувремену он је умро и наследио га је цар Карло, а првостепену пресуду бањалучког суда 8. фебруара 1917. потврдио је и Врховни суд.

Са шпанског на аустроугарски двор одмах је послато писмо.

Најзаслужнији за помиловање осуђених на смрт био је шпански краљ Алфонфо Тринаести, на чију је молбу цар Карло одлучио да их помилује.

Шпански краљ, сасвим заслужено, ушао је у историју српског народа и Бањалуке.

"Заслужио је. Ко је допринео животу једног града и треба да буде награђен", каже грађанин Бањалуке.

Алфонсо Тринаести рођен је 1886. године. Са 16 година преузео је краљевски престо. Владао је до 1931. када је напустио и престо и Шпанију.

Умро је у 1941. године у Риму.