Босну и Херцеговину за десет година напустило близу пола милиона људи

Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, Босну и Херцеговину су 2013. напустиле 24.043 особе, следеће године 28.042, а 2015. године 29.805 особа. Наредних година је такође настављен тренд исељавања из земља, те су 2016. године БиХ напустиле 34.544 особе, 2017. године 35.634 особе, а наредне године 20.943 особе.

Протекле три године је посебно изражен тренд одласка људи из БиХ. Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, 2019. године из Босне и Херцеговине се иселило 56.987 особа, следеће године 85.000, а током ове године око 170.000 људи. Ови подаци показују да је у протеклих девет година БиХ напустило више од 484.000 особа.

Економски аналитичар Адмир Чавалић истакао је у да је важно имати у виду да популистичке и краткорочне политике не дају резултате када се ради о питању одласка људи из земље.

"Грађани неће остати у Босни и Херцеговини зато што је неко дао пар стотина КМ као део популацијских политика. Потребна су стратешка, дугорочна решења, која подразумевају партиципацију различитих нивоа власти. Економски посматрано, два су кључна разлога одласка – незапосленост или, тачније, дужина незапослености и висина плате. Ови разлози се наводе у оквиру бројних истраживања и анализа на ову тему", казао је Чавалић.

Напомено је да је у том смислу потребно што пре мењати радно законодавство.

"Први корак је измена радног законодавства и реформе тржишта рада – да идемо ка флексибилним решењима. Други корак у вези с висином плате подразумева измену закона који се односе на порез на доходак и припадајуће доприносе.

Циљ је да се смањи збирна стопа доприноса или, конкретније, смањити фискално оптерећење на рад, а што ће омогућити више плате од послодаваца. Још једна битна мера се односи на адекватнији фискални третман фриленсера – циљ је задржати овај кадар у Босни и Херцеговини. Остале реформе требало би да су фокусиране на друге друштвене области, као што су чист ваздух, праведност система, политичка стабилност и слично", истакао је овај стручњак.

Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, најчешћи разлози одласка су нестабилна политичка ситуација, боља будућност за породицу и децу у иностранству, корупција, већи квалитет живота у иностранству и већа могућност успеха за младе у иностранству.