Пред Северном Македонијом врућа политичка јесен, које су четири опције за расплет

Проевропски политичар Зоран Заев на чело Владе Северне Македоније први пут долази 2017. Ту остаје само две године и подноси оставку, јер трећи пут нису добили датум за почетак преговора са Бриселом. У јулу 2020. враћа се на то место.

Пошто у другом кругу локалних избора социјалдемократе нису успеле да поправе резултат – Заев је испунио обећано – поднео је оставку. Не иде само са премијерског места, већ и са чела странке.

"Снажно сам уверен да смо заједно са напредним грађанима вратили слободу и демократију нашој земљи. А када завладају слобода и демократија, правило је да треба да постоји одговорност. Преузимајући ову одговорност желим да оставим траг, како би грађани могли да забележе и расту у свом демократском капацитету", објаснио је свој потез Заев.

Промена имена државе, улазак у НАТО, отворена питања са Бугарском, македонска црква – Зоран Заев је политички преживео. Критиковали су га за унутрашње реформе, корупцију и да се лоше носи са пандемијском кризом.

"Мислим да је његова најава оставке била мотивација за гласаче, то их је стимулисало да изађу на изборе. Изгубио је изборе због лошег вођења унутрашње и спољне политике", сматра један од грађана.

После три деценије Скопље добија градоначелницу

И док Заев поручује да ће остати док треба, опозициони лидери немају дилему – Северна Македонија мора да се мења. После три деценије, Скопље добија градоначелницу.

Победа проевропске политичарке, коју је подржала ВМРО-ДПМНЕ, за многе је била кључна за пад Заева.

"Заиста ми је драго због резултата. Почећемо да радимо од првог дана на реализацији идеје за лепо и модерно Скопље", најавила је будућа градоначелница Скопља Данела Аровска.

Какав ће бити расплет

Аналитичари виде занимљиву политичку јесен и још више зиму у Северној Македонији. Могуће су, сматрају, четири опције расплета – нови премјер, нова парламентарна већина, широка или концентрациона влада или нови избори.

"Тесна већина у парлaменту индицира да ће бити потребно да се иде на нове изборе, међутим питање је када то треба да се деси", каже аналитичар Петар Арсовски.

С обзиром на поступак Зорана Заева, аналитичари предвиђају нормализацију политичке сцене, најпре зато што је одговорност за лоше резултате на локалним изборима поднео први човек Владе. То се, сећају се, није догодило 2017. када је ВМРО-ДПМНЕ са лошијим резултатом изгубио на локалу.

"ВМРО-ДПМНЕ је први пут у својој историји направио предизборну коалицију са албанским странкама, што је кршење једног табуа који је постојао за ту партију, али истовремено показује антагонистички став ка Бугарској и Преспанском уговору, тако да је немогуће предвидети шта ће се догодити ако се они врате на власт", сматра Арсовски.

Анализа резултата локалних избора и у Глазгову. Председник Србије и премијер Албаније питају се да ли да се одржи састанак у Београду, где је требало да се дâ додатна подршка иницијативи "Отворени Балкан". У међувремену, Зоран Заев је због политичке ситуације отказао посету Србији.