Јосиповић: Проблеме ставити на сто

Председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да је тренд српско-хрватских односа у последњих десетак година апсолутно позитиван и да мањи узлети и падови нису најважнији, додавши да политичари Хрватске и Србије, водећи рачуна о интересима својих земаља, треба да граде атмосферу поверења и оптимизма.

Новоизабрани шеф хрватске државе је у интервјуу Танјугу истакао да проблеми између Хрватске и Србије треба отворено да се ставе на сто и да ова генерација политичара не сме међудржавне проблеме да остави својим наследницима.

"Пролазе времена конфронтација и они политичари који то препознају биће запамћени по добру, а они који буду ширили злу крв за коју годину ће бити препознати као негативци", рекао је Јосиповић.

Разговори уместо војне опције

Поводом изјаве одлазећег председника Стјепана Месића да би у случају референдума у Републици Српској у тај ентитет Босне и Херцеговине послао војску, Јосиповић је рекао да "успутне и неформалне изјаве не коментарише", али је нагласио да за њега војна опција нису решење било ког проблема.

"За мене војне опције не постоје, већ постоје само разговори, договори и праведна решења".

Говорећи о тужбама за геноцид који су Србија и Хрватска једна против друге поднеле Међународном суду правде у Хагу, председник Хрватске није одбацио могућност да би оне могле да буду повучене, оценивши истовремено да је за то потребно да званичници две земље разговарају "хладне главе, смирено и без притисака јавности и медија".

Јосиповић је рекао да је главни проблем за повлачење тужбе са хрватске стране чињеница да су хашки оптуженици Ратко Младић и Горан Хаџић на слободи, али је додао и да Тужилаштво за ратне злочине Хрватске и Србије одлучно сарађују у процесуирању оптужених.

Тужба за геноцид није пуко трговање

"Судбина тужбе за геноцид није пуко трговање. Хајде ви повуците, па ћемо ми да повучемо тужбу и никоме ништа. Ипак треба разговарати о праведним захтевима и то хладне главе, смирено и без притисака јавности и медија и понудити одговорна решења", поручио је нови шеф хрватске државе.

Додао је да тужба није сама себи сврха и да ако постоји спремност да се ради на решавању проблема онда питање тужби постаје беспредметно.

Председник Хрватске је нагласио да би волео да се све државе у региону што пре нађу у Европској унији и додао да је у интересу Хрватске, која је ће, како је рекао, реално прва ући у Унију, да се ту што пре нађу и Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија.

Поводом ранијег обећања да ће Загреб Београду дати преведене претприступне документе, који су потребни за приближавање ЕУ, Јосиповић је казао да обећања која су дата треба извршити.

Председник Хрватске је, говорећи о проблему Косова, рекао да сматра да точак историје не може да се врати уназад и да је Србија Косово изгубила много пре формалног осамостаљења.

Јосиповић је поновио да би му било драго да председник Србије Борис Тадић дође 18. фебруара на инаугурацију у Загреб али је додао и да ако до тога не дође то неће схватити као акт непријатељства.

Избеглице имају право да поврате имовину

Хрватски председник се осврнуо и на листе на којима се налазе Срби из Хрватске који не смеју да дођу у посету својим родним местима јер се плаше да ће бити ухапшени под сумњом да су учествовали у ратним злочинима.

"Требало би свести на разумну меру и рашчистити листу особа које се сумњиче за учешће у ратним злочинима у Хрватској. Они против којих не постоји основана сумња требало би без страха да дођу назад. Већ сада је број предмета сужен и од неких оптужби, које су олако дате, се одустало", нагласио је председник Хрватске.

Он је навео да све избеглице и расељена лица имају право да поврате своју имовину и ту не сме бити разлике између Срба, Хрвата и Бошњака.

"За разлику од ранијих година то више није питање сигурности, већ да ли су обновљене куће и да ли је могуће наћи посао и зараду у руралним крајевима. Проблем економске неразвијености је главни проблем за обе државе јер ће оне морати заједнички да створе економску перспективу у повратничким подручјима", оценио је Јосиповић.

Осврнувши се на нерешено питање границе између Србије и Хрватске на Дунаву, Јосиповић је казао да је то лакше питање него питање Пиранског залива.

"Може да се узме један или други критеријум при одређивању границе, али било који да узмемо то би и једној и другој држави дало сличну добит. Ако не буде договора ја сам зато да се иде пред Међународни суд правде или на арбитражу која је утемељена на међународном праву", навео је шеф хрватске државе.