Живот у Книну 26 година након Олује - млади одлазе, старији се боре за опстанак

Срби који живе у Книну или они који су дошли на одмор избегавају данас книнске улице, ово је за њих дан туге. Са друге стране Хрвати "Олују" славе као Дан победе и домовинске захвалности и као Дан хрватских бранитеља. Срби који су се вратили на своја огњишта кажу да је њихов најбољи одговор на прославу њихов пословни успех и опстанак на овим подручијима.

Два најтежа слова и целу азбуку Јулија Антић није научила у Основној школи коју похађа по моделу за националне мањине, већ у летњој радионици. Баш као и десетине српске деце из околине Книна. Први полазник, данас је уредник дечјих новина.

"Материјал за новине ми шаљу деца из целе општине. Сад су ми послали причу о биљкама", наводи Милош Берић.

Заслуга је то једне младе жене, која се после година избеглиштва вратила у родну општину и уз помоћ европских фондова основала удружење које помаже старима да се прехране, а деци да се образују.

"Моје лично мишљење је - да би се сачувала српска заједница у Далмацији да где год постоји српско дете и поп да би требала да се пише ћирилица. Једно дете, једно дете", наводи Радмила Берић, председница удружења Жене косовске долине.

Прошле године забележено око 20 повратака

Потенцијала зато има у општини Бискупија, где има много више од једног детета српске националности. Предуслов су повратак и опстанак.

"Без обзира што смо живели и у Чачку и у Бањалуци међу својима, али смо се осећали као репа без корена. Значи, нешто фали, фали ми уземљење и свако лето смо ту проводили - кад се пређе гранични пријелаз Стрмица срце ми је као кућа", додаје Берићева.

Милан Ђурђевић, начелник општине Бискупија наводи да то није усамљен случај.

"Имамо неколико, заправо више таквих случајева међутим то више није последица неког организованог повратка већ је то од случаја до случаја, приватна иницијатива. Прошле године смо имали негде око 20 повратака на подручје наше општине", додаје Ђурђевић.

Млади одлазе, више од половине грађана старији од 65 година

Они који су се за повратак одлучили много раније, данас могу да се похвале родом лубенице, парадајза, паприке.

"Ту је циљ да останемо и ту имамо могућности овакве производње, ту имамо кућу, улажемо. Деца иду у школу, имамо све могућности. Ипак за опстанак је потребна треба јака воља, да се воли овај крај и да се посветимо томе", наводи Горан Стојановић из Бискупије.

Светлим примерима у општини са око хиљаду људи - углавном Срба надају се да ће победити проблеме који муче и остатак Хрватске. Млади одлазе, а више од 50 одсто житеља је старије од 65 година.