Затражено повећање казне Делићу

Због тога што није спречио и казнио злодела муџахедина над српским заробљеницима у средњој Босни 1995. године, тужиоци Хашког трибунала затражили су да се бившем команданту Армије БиХ Расиму Делићу повећа казна са три на седам година затвора. 

Одбрана је, насупрот томе, тврдила да је првостепена казна примерена Делићевој одговорности и предложила да захтев тужилаца буде одбачен као неоснован.

Трибунал је генерала Делића у септембру 2008. године неправоснажно осудио на три године затвора због тога што у лето 1995. године није спречио, ни казнио окрутан третман заробљених Срба у рукама припадника јединице "Ел Муџахедин", над којом је, по пресуди, тада имао ефективну контролу.

Тужилаштво је на ту пресуду уложило жалбу, а током данашње жалбене расправе, заступници оптужбе су оценили да је првостепена казна непримерена тежини злочина почињених над заробљеницима и пропусту Делића да као врховни командант Армије БиХ та недела спречи и
казни.

Тужиоци су подсетили да је првостепеном пресудом утврђено да су припадници јединице "Ел Муџахедин", која је била у саставу Армије БиХ  "35 дана злостављали, терорисали и мучили" 11 заробљених Срба у логору Каменица, а да су једног претходно убили и одсекли му главу.

Заробљеницима су у логору муџахедини показали и главе тројице других убијених Срба и приморавали су их да те главе пољубе, нагласили су тужиоци.

По тужилаштву, Делић је формирао јединицу "Ел Муџахедин", а затим и толерисао криминално понашање њених припадника само због тога што су били војно ефикасни на бојишту и обављали најтеже задатке.

Делић одликовао муџахедине

После рата, уместо да их казни, генерал Делић је муџахедине одликовао, тврдили су заступници оптужбе. Заступница одбране генерала Делића, Васвија Видовић одбацила је као неоснован захтев тужилаца за повећање казне, наводећи да је првостепеном пресудом утврђено да командант АБиХ није имао "стварно сазнање" о злочинима муџахедина.

Генерал Делић је, по одбрани, предузео све што је могао да дисциплинује и стави под контролу муџахединску јединицу, али да су они одбијали да прихвате команду АБиХ. Ти Делићеви кораци били су "одлучни, али често неуспешни", назначила је Видовићева.

Одбрана је тврдила и да су Делићеве похвале јединици "Ел Муџахедин" после рата биле заправо "подстицај муџахединима да напусте БиХ", а да је одлуку о њиховим одликовањима донело Председништво БиХ, а не командант армије.

Видовићева је оценила и да првостепена казна од три године затвора "примерено одражава Делићеву одговорност".

Правоснажна пресуда - накнадно 

Жалбено веће Трибунала ће правоснажну пресуду генералу Делићу изрећи накнадно.

Првостепеном пресудом, Делић је 2008. године био ослобођен кривице за вишеструка сурова убиства српских и хрватских заробљеника на више локација у средњој Босни 1993-95. године.

Иако су као доказано прихватили да је јединица "Ел Муџахедин" од августа 1993. године била у саставу АБиХ - на основу наређења генерала Делића - а већином гласова, и да је Делић имао ефективну контролу над том јединицом, судије су ипак закључиле, на основу размотрених доказа, да оптужени није знао, нити могао знати за убиства заробљеника, те их стога није ни могао спречити.

Судско веће је једногласно као доказано прихватило да су муџахедини у јулу и августу 1995. године у селима Ливада и логору Каменица окрутно поступали према српским заробљеницима, пребијајући их и подвргавајући их електро-шоковима, као и да су тројицу убили.

Веће је у пресуди оценило и да су тужиоци "ван сваке сумње" доказали да су припадници "Ел Муџахедина" у септембру 1995. године , после заузимања Возуће, заробили и "хотимично убили" више од 50 Срба у логору Каменица.

Према неправоснажној пресуди, међутим, Делић није имао довољно "узмемиравајућих" информација на основу којих би могао закључити да ће муџахедини убити заробљенике, па се не може сматрати одговорним што убиства није спречио, а починиоце казнио.

Делић је био ослобођен одговорности и за убиство и рањавање 24 заробљена војника Хрватског већа одбране које су 8. јуна 1993. године, на дан када је постављен за команданта Главног штаба АБИХ, у селу Малине код Травника починили муџахедини из састава Трећег корпуса АБиХ.

Последњи високи официр АБиХ коме је судио Хашки трибунал 

По пресуди, није доказано да је Делић у тренутку злочина већ ступио на дужност начелника главног штаба Армије БиХ. На делове пресуде којима је Делић био ослобођен одговорности за убиства, хашко тужилаштво није уложило жалбу.

Генерал Делић се добровољно предао Хашком трибуналу у фебруару 2005. године, а у првом појављивању пред судијом изјавио је да није крив. Убрзо је био пуштен на привремену слободу на којој је остао до почетка суђења. У притвору је провео 448 дана који ће му бити урачунати у казну.

Генерал Делић је последњи високи официр АБиХ коме је судио Хашки трибунал.

Ослобађајуће пресуде, Трибунал је раније изрекао Сеферу Халиловићу и Насеру Орићу, а правоснажно је осудио Енвера Хаџихасановића на три и по, а Амира Кубуру на две године затвора.