Хандкеу уручен Орден Републике Српске

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић уручила је аустријском писцу и нобеловцу Петеру Хандкеу Орден Републике Српске на ленти за изузетан рад и заслуге на пољу културног и духовног развоја, као и за нарочити допринос у развијању и учвршћивању свеукупних односа са Републиком Српском.

Хандке тренутно борави у Бањалуци где су га угостили српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Радован Вишковић, председник Академије наука и уметности Републике Српске Рајко Кузмановић, српски редитељ Емир Кустурица и ректор бањалучког Универзитета Радослав Гајанин.

Хандке ће заједно са Додиком и Кустурицом посетити Андрићград, где ће му у Андрићевом институту бити уручена "Велика награда Иво Андрић".

Након уручења награде, биће организован округли сто на којем ће о књижевном стваралаштву и значају дела Хандкеа говорити Кустурица, еминентни академици и књижевници.

Петер Хандке је добитник "Велике награде Иво Андрић" Андрићевог института у Андрићграду за најбољу књигу објављену у Србији или Републици Српској током 2020. године "Други мач - Мајска повест".

Ова награде се уручује на Светог Саву у Андрићграду, али је ове године уручење одложено због епидемиолошке ситуације.

Велики аустријски писац, инострани члан Српске академије наука и уметности /САНУ/, нобеловац Петер Хандке рођен је 6. децембра 1942. године.

Добитник је Нобелове награде за књижевност 2019. године.

Његова најпознатија дела су: "Голманов страх од пенала", "Кратко писмо за дуго растајање", "Леворука жена", драмски комад "Каспар", збирка поезије "Унутрашњи свет спољашњег света унутрашњег свијета".

Књига "Спори повратак кући", "Понављање", "Још једанпут за Тукидида", "Зимско путовање до река Дунава, Саве, Дрине и Мораве" или "Правда за Србију", "Моравска ноћ", "Велики пад"...

Хандке је 1. новембра 2012. године изабран за иностраног члана САНУ. Повеља о чланству уручена му је 9. априла 2013. године.

Добио је 29. маја 2013. посебну плакету 50. "Дисовог пролећа" и том приликом превео песму српског песника Владислава Петковића Диса "Можда спава" на немачки језик, а рукопис поклонио градској библиотеци у Чачку.