Живот по Његошевим принципима – духовне и политичке борбе митрополита Амфилохија

"Основне речи и основне стајне тачке митрополита Амфилохија су Косово, Ловћен и Јасеновац. У те речи стала је сва његова животна филозофија, јер је он кроз њих заправо говорио о Новом завету и Косовском завету. И кад год му је било тешко, враћао се на те три тачке, и кад је његовом народу било тешко, враћао се на Косово, Ловћен и могли сте га наћи у Јасеновцу", истиче Ракочевић.

Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским. 

Професор Богословског факултета Богољуб Шијаковић каже да постоје личности које се не могу самеравати уобичајеним критеријумима.

"Јер оне саме производе критеријуме којима самјеравамо друге. Као врло учен теолог докторирао је у Атини 1973. на једној еминентној теми - Тајна Свете тројице и могло би се рећи да је то најмисаонији докторат српске теологије уопште. Тај његов докторат објављен је на грчком, преведен на још неколико језика. И веома је уважен код стручњака", наводи професор.

"Теологију је схватао као сам живот" 

Оно што треба истаћи када је у питању Амфилохије као теолог, додаје Шијаковић, јесте да он није теолог у смислу развијања неке теологије која је дистанцирана од проблематике живота и света живота.

"Он није теолог који је теологију схватао као посебну дисциплину, већ теолог који је схвата као сам живот и кога теологија обавезује, који у теологији види једно терапеутско знање", објашњава професор.

Епископ банатски постаје 1985, и у Банату ће бити до 1990. када се враћа у Црну Гору. Kада је дошао на Цетиње причао је – тада је мало ко овде знао ко је Свети Петар Цетињски, али сви су у кућама имали слике Јосипа Броза. 

"Дошла је слобода, узмите је и немојте се плашити"

Шијаковић каже да му је остала упечатљива импресија кад је Амфилохије хиротонисан на Цетињу и кад је изашао из цркве да се обрати народу, пре 30 година.

"Тада је рекао – дошла је слобода, узмите је и немојте се плашити тога. Тридесет година сам ја у ушима осећао како одзвањају те речи у Црној Гори", прича Шијаковић.

Ракочевић истиче да је митрополит Амфилохије победио комунизам, па је потом победио и "клептомонтенегрине".

"Очекивали смо да победи корону и изађе из овога као победник, али он је са овим и са сваким проблемом поделио муке свога народа, није се могло очекивати да га корона мимоиђе, а ни он њу. Тај сусрет са вечитом потребом да не бежиш од проблема, митрополит Амфилохије Радовић од како је рођен па до овога дана био је у срцу проблема", указује Ракочевић.

"Неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати"

Био је заменик патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. године. Тих година питали су га да ли себе види као новог патријарха, а он је одговорио: "неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати". 

Матија Бећковић сматра да је Црна Гора била оно што и Египат у време Мојсија.

"Он је извео Црну Гору до слободе, као што је Мојсије извео до обећане земље, али ни један ни други нису видели ни земљу обећану ни доживели слободу, али смо је доживели ми", истиче Бећковић.

Био је сведок важних историјских догађаја. Шијаковић каже да Амфилохије као беседник увек износи духовне беседе које происходе из бриге за заједницу, конкретну којој припада.

"Као бесједник свака његова ријеч је била лековита, чак понекад и опора реч, тврда и јака. Та јака реч треба да буде схваћена као реч брижног родитеља који има права да некад и подигне тон ако мисли да треба да упозори", сматра Шијаковић.

"Он није човек очајне митологије већ човек поверења у живот Косова"

Они који су га познавали истичу однос митрополита према Косову и Метохији.

Ракочевић напомиње да митрополит Амфилохије није човек патоса. "Он није човек ове очајне митологије, он је човек радости и пуног поверења у живот Косова, и у тог последњег сељака у Дечанима. Тај сељак га је препознавао, људи који су ме јутрос звали говорили су ми он је био нада", преноси Ракочевић.

Шијаковић каже да се о митрополиту Амфилохију не може говорити без косовског завета.

"Он је и лично у најгорим временима, кад је горело и небо и земља, био тамо, сахрањивао, спасавао, не гледајући ко је ко, и оставио је четворотомне записе о томе и дневнике о боравку на КиМ 1999, али то је све један живот који садржи и теологију и науку, и филозофију и живот, и беседништво и поезију", истиче професор.

Једна од основних ствари коју је говорио, јесте да Косово морамо задобити у себи, усвојити у себи, да се у себи морамо борити за њега, наводи Ракочевић. Насупрот тој борби, како је додао, он је бескомпромисно нападао било кога ко може да помисли да се у правном смислу одрекне Косова.

"Али на првом месту упозоравао је да морамо да се боримо усеби, заслужимо у себи, и да из њега изградимо свој однос према другима", истиче Ракочевић.

"Сачекаће га отац Ћиро и рећи: Добар бој си водио"

Говорио је да неће умрети, а да на Ловћен не врати Његошеву капелу, срушену седамдесетих година. 

"Сачекаће га његов отац Ћиро и рећи: Сине, добар бој си водио. Кад год би ми се јавио ових година, звао ме – рођени, а њему су род рођени били сви људи и нема ниједнога верника коме не би могли изразити саучешће. Последња неостварена жеља му је била да обнови капелу на Ловћену. Сада када је отишао код оних који су је подигли и оног који је у тој капели почивао, можда ће то учинити лакше", каже Матија Бећковић.

Када смо летос били заједно у Морачи, сећа се Ракочевић, у свој вреви изборној, предизборној, он је једино говорио о обнови Његошеве капеле.

"И кад су се завршили ти дани, и кад су се завршили ти напорни дани и кад су сви мислили да ће да иде да се одмара, он је рекао – ајмо сад горе у она Врујица да положимо камен темељац за цркву патријарху Гаврилу Дожићу, која ће бити иста као она на Ловћену", прича Ракочевић.

"Успоставио је модел одбране слободе"

Амфилохије је вероватно био један од најзаслужнијих за изборни резултат у Црној Гори 30. августа.

Ракочевић истиче да је митрополит борбом успоставио модел да се може одбранити слобода и да се против власти може одбранити сопствени идентитет.

"Он је успоставио модел слободе, демократије, вере и нације, и он је један од последњих носилаца тог модела који говори свима да је са свима могуће разговарати, имати истински дијалог", наглашава Ракочевић.

Шијаковић истиче да је Амфилохије прави наследник светосавког духа и идеја какве су развијали Николај Велимировић и Јустин Поповић.

То је, како објашњава, Светосавље које нуди теохуманизам наспрам европског хуманизма који је са Првим и Другим светским ратом запао у кризу и који су критиковали највећи умови западне филозофије.

"Та идеја Светосавља, која је након Другог светског рата код нас потиснута, са њим је враћена на сцену и дневни ред, а кад говоримо о Светосављу, он ту има неколико бриљантних радова, онда морамо рећи да је за то везан косовски завет", закључује професор.

Последњи телевизијски интервју, митрополит Амфилохије дао је прошле године из Манастира Мораче за Радио-телевизију Србије.