Проглас у Никшићу: Цркви се испостављају политички диктати

На крају Сабора поручено је да држава не допушта уставом загарантовану слободу вере, нарочито Митрополији црногорској, која је, како се наводи, родила Црну Гору, "јер хоће да религију и Цркву функционализује у сврху своје идеологије, стварајући своју 'аутокефалну Цркву' у духу лењинизма и стаљинизма".

"Секуларна држава, насљедница безбожног титоистичког система, чини нешто што ни тај систем није урадио: законско отимање храмова и имовине Цркве представља гажење повеља средњовјековних и каснијих владара, до Црнојевића и Николе Петровића, као и бројних завјештања појединаца и братстава кроз вијекове", прочитано је у прогласу.

Закон о слободи вероисповиести који је у процедури, како се додаје, крши "сва темељна начела и стандарде демократског и цивилизованог законодавства у овој области".

"Начело слободе вјероисповиједања је битно угрожено прије свега најављеним отимањем храмова и црквене имовине. Начело неутралности државе је исмијано већ тиме што је питање Цркве постало ствар програма владајуће партије. Начело једнаког правног третмана, које у реалности већ одавно не постоји, сада треба да се озакони на штету Православне Цркве. Право на самоодређење се не поштује, него се Цркви испостављају политички диктати. А држава је дужна да ова начела поштује и штити у њиховом изворном значењу, да их заиста јемчи, а не да их употребљава у дискриминаторске сврхе", наводи се у прогласу.

Стога се захтева, како се наводи, "безусловно законско или уговорно признање и уважавање постојања вишевјековног историјског континуитета и правног субјективитета Митрополије црногорско-приморске и Епархија Будимљанско-Никшићке, Захумско-Херцеговачке и Милешевске и свих црквених правних лица у складу са канонским правом".

Тражи се закључивање уговора са Владом Црне Горе којим би се, како је речено, равноправно и под суштински истоветним условима који су садржани у уговорима које је Влада закључила са другим црквама и верским заједницама, регулисала питања од заједничког интереса.

Један од захтева је и доношење закона о реституцији и праведној надокнади бесправно одузете црквене имовине и одустајање од новог отимања имовине црквама и вјерским заједницама, а тражи се и "на Уставу и међународним стандардима засновано законско регулисање и поштовање аутономије цркава и вјерских заједница".

"Све ово захтијевамо не као привилегије за себе него као опште право за све цркве и вјерске заједнице. Да оправдамо себе пред Богом, Светим Василијем и историјом, пред прецима и потомцима, понављамо завјет Тројичинданског сабора и понављамо да ћемо чувати, обнављати и бранити све наше светиње", наводи се у прогласу.