Кад је рат поделио Мостар: Једна породица – три зараћене стране

Рањене мостарске зграде још сведоче о последњем рату у Босни и Херцеговини, а Зоран Лакета о томе како су отац и два сина провели рат на три зараћене стране.

"Брат ми је био у балијама, ја у усташама, а ћаћа ми био у четницима", прича Зоран.

Зоран је имао 25 година када је рат дошао и до града на Неретви, а његов брат Горан годину мање:

"Били смо, раја, тако одгајани да смо живели и са Муслиманима, данас Бошњацима, са Хрватима..."

Дотадашњи јединствени Мостар постао је подељен на Западни и Источни, хрватски и муслимански. Улица Алексе Шантића, током најжешћих сукоба, била је линија раздвајања.

"Сви су около почели говорити да је почео рат. Е онда, ти који си био ту, који си био у читавом Мостару, одједном имаш само пола Мостара", каже Зоран.

Тако даје одговор зашто је остао да се бори за ХВО – Хрватско вијеће одбране. Брат, због најбољег пријатеља Адиса, одлази са Муслиманима у Армију БиХ. Отац је мобилисан у Војску Републике Српске.

"Фактички, ми смо били на две стране. Можда сам и ја пуцао, што кажу, можда сам брата убио", рекао је Зоран и додао да ипак зна где му је страдао брат, од минобацачке гранате.

Први сусрет са оцем 

Гранату је испалила ХВО. Брат му је сахрањен заједно са борцима Армије БиХ на Шехитлуцима поред позоришта. Отац и мајка су преживели рат. Први сусрет са оцем помогао је Црвени крст.

"Ђе си, Ратко, шта има? Шта ће ми рећ, загрлио ме, шта ће ми рећи? Шта да ми каже – да ниси био у усташама, је ли, ђе ти је онај брат балија, је ли, или ја сам био у четницима, је ли? Загрлио ме, ћаћа ми је, отац ми је", присећа се Зоран.

Са супругом и две ћерке живи у Мостару. После рата, децу је крстио у православној цркви. Мајка и отац су му сахрањени на градском гробљу Сутини.

"Моја је порука да се никада никоме не понови ово што се мени десило", навео је Зоран.

Мост спаја градове, обале и људе. Рат – супротно. Да раздваја породице сведочи и ова прича.