Македонија улази у НАТО као "БЈРМ"?

"У многим деловима Балкана постоје људи који сматрају да постоји могућност да се мењају постјугословенски договори. Пријем Македоније у НАТО могао би да има умирујући ефекат на регион", рекао је Димитров.

Пријем Македоније у НАТО под именом "БЈРМ" могао би да представља кључни заокрет у решавању четврт века дугог спора Скопља и Атине око имена, који представља једну од кључних препрека у македонском процесу евроинтеграција.

Европски план претпоставља да ће Македонија у НАТО бити примљена под привременим именом, док би до уласка те државе у Европску унију, Скопље и Атина постигли коначан договор о имену.

Македонски званичници, који се тренутно налазе у Бриселу, навели су да би коначан договор две државе о имену морао бити потврђен на референдуму.

Истовремено, пише Фајненшел тајмс, грчки званичници се такође надају да би у догледно време могло доћи до договора, али упозоравају да са таквим решењима не треба журити.

Челници НАТО-а и нова македнска влада, на чијем се челу налази лидер социјалдемократа Зоран Заев, желе да чланство Македоније у Алијанси буде на дневном реду већ у пролеће наредне године. 

Димитров је рекао да је прерано да се говори о специфичним предлозима, али да ће се са грчким министрима састати у среду, ради обнављања поверења између две суседне земље, након што је Атина блокирала молбу Македоније за чланство у НАТО-у 2008. године.

"Питаћу Грчку да размисли каквог суседа жели – да ли желе стабилну, пријатељску земљу која нуди наду за демократију и правду", рекао је Димитров у интевјуу за Фајненшел тајмс.

"Ако смо добар сусед, онда ће, надам се, политичке снаге у Грчкој схватити да је ово историјска шанса", рекао је македонски шеф дипломатије.

Грчка влада, коју предводи левичарска Сириза, сматра нову македонску владу кооперативнијом од претходне, наводи лист.

"Сада постоји основ за већи оптимизам и надамо се напретку током сусрета министара спољних послова у Атини наредне недеље", изјавио је неименовани грчки званичник за Фајненшел тајмс.

Атина, која одбија да призна Македонију под тим именом јер га сматра својим историјским наслеђем, условила је интеграцију Македоније у ЕУ и НАТО решавањем спора око имена.

Македонско име и историја, посебно после распада Југославије 1991. године, постали су предмет расправе између Атине и Скопља. Кључни грчки аргумент јесте да коришћење назива Македонија представља "безбедносну претњу", јер Грци тако називају своју северну област.

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.

Преговори о решењу спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године. УН су ради решавања проблема именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника, који је до сада у више наврата износио предлоге које су Скопље и Атина одбијали.

Као могућа решења, Нимиц је предлагао називе попут "Северне Македоније", "Републике Горње Македоније", "Нове Републике Македоније" и "Републике Македоније Скопље".

Македонију је под уставним именом признало више од 110 земаља света, међу којима су све републике бивше Југославије, затим САД, Русија, Кина и неке западноевропске земље.