Пропао покушај конституисања Сабора Хрватске

Уочи седнице актуелни премијер и лидер СДП-а Зоран Милановић је рекао да мисли да је у реду да председник Сабора долази из редова Моста, треће по значају политичке оопције која значајно утиче на формирање нове владе.

"Ми смо то прихватили али ХДЗ неће, а они као и обично завлаче. То је јасно сваком детету.

Битно је да земља има Сабор па нека влада и техничка влада", рекао је Милановић новинарима и додао: "Јасно је да ми играмо по јасним правилима, а ХДЗ је сеоски коцкар. Завучени су у мишју рупу".

Упитан шта мисли да ли ће бити расписани нови избори Милановић је рекао да Хрватска може и четири године да функцонише с мањинском владом, али да то, како је рекао, није добро.

"Кад се Сабор конституише треба именовати мандатара", рекао је Милановић и објаснио да нове изборе не може да распише председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић јер нема овлашћења за то.

Председница Хрватске позвала је новоизабране заступнике на одговорност према бирачима и подсетила да ће се други круг консултација за формирање власти одржати у понедељак.

Хрватска председница је заступнике позвала на одговорност након што је данас пропао први покушај конституисања парламента.

СДП и Мост су предложили Роберта Подолњака за председника Сабора, али ХДЗ то није подржао, па је Подолњак одустао од кандидатуре.

Актуелни председник парламента Јосип Леко је потом прекинуо седницу и рекао да ће наредна бити одржана када буде парламентарне већине.

Главаш посланик у новом Сабору Хрватске 

Међу посланицима у новом Сабору Хрватске, који су се данас окупили на првој седници, био је и осуђени за ратне злочине Бранимир Главаш, један од укупно два посланика Хрватског демократског савеза Славоније и Барање (ХДССБ).

Он се данас појавио у Сабору, заједно с још 150 посланика осмог сазива хрватског парламента.

Будући да му је Уставни суд почетком године укинуо правоснажну пресуду од осам година затвора, Главаш је могао да се кандидује за посланика.

Против оснивача ХДССБ сада је, међутим, на снази првостепена пресуда Жупанијског суда у Загребу којом је осуђен на десетогодишњу затворску казну због ратних злочина над цивилима српске националности у Осијеку 1991. у случајевима познатијим као "Гаража" и "Селотејп".

До одлуке Уставног суда, Главаш је више од пет година провео у затвору у Мостару у БиХ, где је завршио пошто је уочи изрицања првостепене пресуде у Хрватској побегао у суседну државу, чије држављанство има уз хрватско. Недуго после пуштања из затвора и повратка у Хрватску, Главаш је 5. марта поново завршио у притвору, где је штрајковао глађу, али је у међувремену пуштен да на слободи чека понављање другостепеног поступка.

Притвор му је укинут под образложењем да је "издржао готово две трећине казне затвора на коју је био осуђен укинутом другостепеном пресудом Врховног суда".

Према Закону о избору посланика, бирачи или странке не смеју да кандидују особу која је правоснажно осуђена на безусловну затворску казну дужу од шест месеци и то ако се у тренутку ступања на снагу одлуке о расписивању избора налазе у затвору или тек предстоји њего извршење.

За особе правоснажно осуђене за најтежа кривична дела, попут ратних злочина, тероризма, тешког убиства, као и за злоупотребе положаја и овлашћења, кандидовање је забрањено све до истека рехабилитацијског рока.