Различити ставови o Грчкој, договор није искључен

Неки званичници на заседању су новинарима пренели да договор више није искључен, иако је у предлогу који су шефовима држава или влада еврозоне поднели министри финансија условно споменут и излазак Грчке из еврозоне, уз могућност да се тад размотре и олакшице за отплату грчког дуга, пренела је Бета.

Италија, Кипар, Белгија и Француска су изричито против привременог изласка Грчке из еврозоне, а француски председник Франсоа Оланд је изјавио да "никакво такво половично решење не може бити прихваћено", а неки министри су упозорили да би то могло не стабилизовати, него уздрмати целу еврозону и подстаћи међународне шпекуланте да "нападну" и још увек рањиве земље као што су Шпанија или Португалија.

Грчка влада и парламент најпре треба да до среде усвоје хитне, "убедљиве мере" уштеда и тешких реформи, што обухвата битне промене у пензионом систему, нови закон о тржишту рада, повећање неких стопа ПДВ-а, успостављање независног тела за порез и спровођење директиве за оздрављење банака.

Такође се тражи даља либерализација тржишта, регулисање ненаплативих кредита који су у банкама нарасли на 30 одсто капитала, смањење трошкова државне управе, деполитизација државе мере за стварање независног судства.

Тад би се наставили преговори о целокупном програму Грчкој и влада у Атини би тад могла добити средства за отплате дугова од 7 милијарди евра до 20. јула и још пет милијарди до половине августа, а у документу министара еврозоне се процењује да би за ликвидност грчких банака било потребно доставити "свежих 25 милијарди евра".

Министри Еврогрупе су такође предложили да се средства од захтеване темељите приватизације грчке електричне компаније и других државних предузећа створи фонд од 50 милијарди евра, који би био смештен у Луксембургу и под надзором Европске уније коришћен за смањивање грчког дуга.

Такође је наговештена, засад од Немачке и још неких чланица еврозоне одлучно одбацивана, могућност да се продуже рокови отплате, али не и отпис грчког дуга од 250 милијарди евра, чији су главни повериоци државе ЕУ, а делом и Европска централна банка и Међународни монетарни фонд.