Без договора о Грчкој, самит лидера еврозоне после подне

Састанак, који је почео у суботу поподне завршио се мало после поноћи, а најављена конференција за штампу је отказана, јавља Танјуг.

"Нисмо успели да се сложимо, наставићемо ујутру", рекао је новинарима холандски министар и шеф еврогрупе Јерен Дајселблом и додао да постоји "проблем поверења" у грчке власти.

Самит лидера земаља чланица (Савет ЕУ) требало је да се одржи у Бриселу, али га је председник Савета ЕУ Доналд Туск отказао и уместо њега заказао самит лидера еврозоне.

"Отказао сам самит ЕУ. Самит еврозоне почиње у 16 часова и трајаће док се не договоримо о Грчкој", саопштио је Туск преко свог Твитер налога.

Тако ће се поподне у Бриселу окупити само шефови 19 држава које деле заједничку валуту, уместо лидера свих 28 чланица ЕУ.

Тускова одлука тумачи се као одраз решености да се Грчка задржи унутар еврозоне, упркос синоћњем неуспелом министарском састанку еврогрупе.

Састанак је заказан након што је велика већина грчких гласача одбила на референдуму да прихвати план штедње који су јој повериоци наметнули као услов за нови програм финансијске помоћи из ЕЦБ и ММФ-а.

У међувремену, фински парламент одлучио је да не прихвати било какав нови споразум с Грчком и тако се изјаснио за излазак те земље из еврозоне, објавили су медији.

Одлука посланика да се определе за "грегзит", уследила је пошто је евроскептичка странка Финс, друга по величини у парламенту, запретила да ће оборити владу ако подржи још један договор за спас Грчке.

Фински парламент није коментарисао извештаје медија. 

Европски комесар задужен за евро Валдис Домбровскис сматра да је мало вероватно да ће Европска комисија данас подржати нови пакет помоћи за Грчку.

Суочен са могућношћу да ЕЦБ и ММФ ускрате гаранције грчким банкама и тако де факто избаце Грчку из еврозоне, премијер је прекјуче у последњи час предложио нови план штедње, који је у неким аспектима чак оштрији од оног одбијеног на референдуму.

Међутим, група земаља предвођена Немачком је изразила сумњу у адекватност Ципрасовог плана, а немачки министар финансија Волгганг Шојбле је довео у питање и Ципрасов кредибилитет.

Блок земаља око Немачке тражи оштрије реформе и веће уштеде и наглашава да је крајње отворено питање може ли се имати поверења у то да ће Грчка те мере и спровести. 

Са друге стране, Француска и Италија се снажно залажу да се Грцима пружи шанса да остану у еврозони и сматрају да Ципрасов предлог пружа добру основу за преговоре о новом пакету финансијске помоћи.

Од исхода састанка зависи да ли ће Грчка бити одсечена од Европске централне банке, или ће јој бити омогућено да, уз оштре мере штедње, остане у еврозони.

Словачки министар Петер Кажимир је нагласио да не верује у могућност договора, и такође да је битно питање поверење у власти у Атини и рекао да је "најважније за грчко становништво да се поново отворе и прораде банке".

На питање новинара како да банке поново прораде ако не добију финансијску помоћ ЕУ, Кажимир је одговорио да је "то питање на које он не одговара недељом".

Грчка би без гаранција ЕЦБ морала да уведе паралелну валуту, што би, према већини аналитичара, макар на кратак рок довело до још веће нестабилности и хаоса у ионако уздрманом грчком привредном систему.