Маутхаузен постаје музеј од националног значаја

Нови правни статус Маутхаузена биће утврђен новим законом о меморијалним центрима, који ће ускоро бити прослеђен на разматрање, преноси Танјуг.

Меморијални центар Маутхаузен - гробље и музеј - важи за најважније место сећања нацистичког злочина у Аустрији.

До сада је Одељење за бригу о ратним гробљима и меморијалним центрима при Министарству унутрашњих послова водило бригу о Маутхаузену.

Реорганизација биће спроведена по узору на савезне музеје, што предвиђа да се одговорност Републике Аустрије јасно упишу у закон и све обавезе, као што су сећање, истраживање и педагошке агенде обезбеде. Закон треба још пре лета бити усвојен и ступио би на снагу од 1. јануара идуће године.

Маутхаузен није једино место сећања на злочине које ће се наћи у закону. Такође ће закон обухватити и некадашње споредне логоре Гузен, Мелк и Ебензе.

Буџет у висини од 3,6 милиона евра држава не намерава да повећа, али нови правни статус треба позитивно да утиче на финансије, јер као савезна институција Мерморијални центар Маутхаузен има могућност да прима дотације и пројектно-усредсређена средства.

Већ у априлу 1938, само пар дана након "Аншлуса" Аустрије Трећем рајху, СС је започела преговоре о преузимању терена у Маутхаузену, а први затвореници су у Маутхаузен допремљени 8. августа из логора Дахау.

У Маутхаузену, и његових 40 споредних логора, је од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници 3. Америчке армије, било заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.

Око 120.000 људи није преживело страхоте овог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха, а степен три је значио уништење заточеника.

До 1943. је Маутхаузен био логор за "уништавање" у којем су владали тешки услови заточеништва.

Од 1941. је гасна комора била део машинерије смрти, а лешеви су спаљивани у посебним крематоријумима, након што су жртвама одузети сви вредносни предмети.

Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора.

Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата. Друга већа скупина из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новемра 1944. године.

Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.