Галбрајт: Сви прислушкују све

Некадашњи амбасадор САД у Загребу Питер Галбрајт тврди да су га Хрвати шпијунирали док је био на тој позицији, као и да "сви шпијунирају све", а само су, како каже, Американци толико неорганизовани и гломазни да је већина тога изашла на видело. Каже да Меркелова најмање треба да брине због САД и НСА и додаје да је "много занимљивије то што је прислушкују, рецимо, Грци".

"Таква су правила игре", каже Галбрајт, који је сада сенатор државе Вермонт, пише загребачки Вечерњи лист.

Према његовим речима, више података не значи да су они и кориснији.

Пита како је могуће да америчка НСА буде тако немарна и тако важне податке повери, преко коопераната, неком дведесетпетогодишњаку без факултета, алудирајући, притом, на Едварда Сноудена.

"Како сам знао да хрватске службе слушају шта говорим? Кунем вам се, знао сам. Па понекад бих 'подметнуо' неку информацију, а она би онда, другим каналима, поново дошла мени. А знао сам да сам је изговорио само тај, један једини пут", каже Галбрајт не желећи да износи детаље.

Тврди да је током целог мандата, од 1993. до 1998. године, знао да га прислушкују и да је са тим сазнањем радио и живео.

"Тадашњи помоћник америчке државне секретарке Ричард Холбрук, човек задужен за Европу, па тиме и за регион, имао је посебна, кодна имена за неке хрватске функционере. А шта мисли пицамен (достављач пице), питао би ме. Да, мислио је на Гојка Шушка, будући да је он у Канади радио сличан посао. Нису то била не знам како разрађена кодна имена. Туђман? Мислим да он није ни имао кодно име", навео је амерички дипломата.

Галбрајт је потврдио да НСА прикупља податке и слуша разговоре, али поставља и питање колико су заправо свакодневни разговори занимљиви.

Кога занима јеси ли се посвађао са супругом, шта си купио... То је, додаје, досадно.

"Понекад ми је било жао тих људи који су морали да слушају моје телефонске позиве, кад сам причао с неким у Америци. Због временске разлике, обављао сам их касно увече или ноћу. А и већина није била претерано занимљива. Па ја сам знао готово да заспим док бих разговарао, а како је тек било онима који су слушали", каже Галбрајт уз смех и додаје да се око прислушкивања телефона немачке државне секретарке Ангеле Меркел подигла велика бука.

"И Европљани шпијунирају"

"А и Европљани шпијунирају. Европски челници су се дигли на ноге због Американаца, али би они и НСА заправо Ангели Меркел требало да буду најмања брига. Много је занимљивије то што је прислушкују, рецимо, Грци. Зашто није користила кодирани телефон? Овако се европски челници забављају телефонским разговорима, а не, на пример, евром или мигрантима на Лампедузи", каже Галбрајт.

С друге стране, истиче, у Европи се дигла толика "халабука" око прислушкивања због наслеђа тоталитарних система.

У нацизму, као и у комунизму, могао си изгубити слободу, али и главу, ако би некоме рекао нешто сумњиво. И не само ти, каже, већ и твоја породица, али и тај који те није пријавио.

"Немојте погрешно схватити. И те како сам за заштиту приватности и не одобравам прислушкивања ако Американци тако нешто раде, а не кажем да раде", дипломатски истиче и додаје да је као сенатор предложио и прогурао амандман о већој заштити права на приватност.

Али, каже, да је реалност у свету, поготово политика, другачија и да је то једноставно тако.

"Врло поверљиве информације нећеш изрећи преко телефона или послати мејлом. То нису сигурни канали комуникације. Или очи у очи или седи и напиши писмо", каже Галбрајт и иронично додаје да мисли на онај, како каже, папирнати реликт на који се налепи марка.