Читај ми!

Хрватска, избор за европосланике

У Хрватској су данас одржани избори за посланике у Европском парламенту. Према првим непотпуним резултатима, ХДЗ освојио шест, СДП пет, док Лабуристима припада један мандат. Излазност очекивано мала.

Избори за посланике у Европском парламенту одржани су данас у Хрватској, која првог јула постаје 28. чланица Европске уније. На 28 листа, 27 страначких и једној независној, чији је носилац истарски жупан Иван Јаковшић, кандидовало се 336 кандидата за 12 посланичких мандата.

Према првим непотпуним резултатима Државне изборне комисије, Хрватска демократска заједница освојила је шест, Социјалдемократска партија пет мадндата, док је Лабуристима припао један мандат у Европском парламенту, пише Јутарњи лист.

Изборна комисија је саопштила да је до на биралишта у Хрватској изашло 20,78 одсто бирача, што је најмања излазност у Хрватској.

Хрватски председник Иво Јосиповић и премијер Зоран Милановић гласали су на својим бирачким местима у Загребу.

Уверен да ће изабрани кандидати часно и одговорно вршити дужност посланика у Европском парламенту, Јосиповић је рекао да су то први избори за ЕП у Хрватској због чега је потребан одређени период и број изборних циклуса да грађани потпуно прихвате правила и знања о ЕП и о Унији уопште.

"Ово су први европски избори у хрватској историји и драго ми је да се одржавају на посебан и одвојен дан", рекао је премијер Милановић.

Уверен да ће одзив бити нешто већи него што је то пракса за изборе за ЕП, Милановић је оценио да су поруке листа и њихових кандидата тешко долазиле до бирача.

"У овој кампањи било је практично немогуће доћи до медија осим тешким инцидентима", рекао је Милановић и нагласио потребу сталног објашњавања шта је Европски парламент и шта у њему значе 12 хрватских посланика.

Представници Хрватске у ЕП бирају се на годину дана, до редовних избора за ту институцију који ће бити одржани наредне године.

Хрватски председник Иво Јосиповић оценио је да су избори за ЕП важни не само на симболичном нивоу, него зато што се тако улази у процес одлучивања у Европској унији.

Након ревизије регистра бирача гласачко право у Хрватској има 3.740 951 грађана, што је за 763.814 или осам одсто мање него на референдуму за улазак у Европску унију одржаном у јануару прошле године кад је могло да гласа 4.504.765 лица.

Осим на 6.614 бирачких места у Хрватској, гласа се и на 82 бирачка места у 51 држави. У Србији ће гласати 303 бирача који су се активно регистровали, односно јавили амбасади у Београду, где се налазе два, и генералном конзулату у Суботици, где је једно бирачко место.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи