Неправилности током пописа у Хрватској

Српско народно веће (СНВ) Хрватске оценило је да је током пописа становништва у априлу 2011. године било озбиљних неправилности попут сугерисања припадницима српске заједнице за коју етничку и верску припадност треба да се изјасне.

"Желимо да кажемо да су трајни отпори повратку избеглица и остваривању њихових права као и још присутна нетолеранција према српском народу озбиљна претња уделу Срба у становништву Хрватске и слободи њиховог националног изјашњавања", наводи се у саопштењу поводом данашње објаве резултата пописа које је потписао председник СНВ-а Милорад Пуповац.

Додаје се да ће СНВ-а наредних дана проучити резултате које се односе на етничке, верске и језичке карактеристике становника, а потом дати и "свој коначни суд о томе у којој мери попис одражава реално стање".

Према објављеним резултатима прошлогодишњег пописа, Срба је за око 15.000 мање него пре 10 година.

У Хрватској живи 4.284.889 становника од којих су се 3.874.321 изјаснили као Хрвати (90,42 одсто), а 186.633 као Срби (4,36 одсто).  У односу на пописе из 1991. и 2001. број Срба у Хрватској и даље се смањује.

Према попису из 1991. године, у Хрватској их је живело 581.663 (12,16 одсто становништва), а 2001. године 201.631 (4,54 одсто).

Што се тиче верских карактеристика, и даје је убедљиво највише католика, али је њихов број смањен у последњих десет година са 3.903.551 (87,97 одсто) на 3.697.143 (86,28 одсто), као и православаца за око 5.000, па их је прошле године било 190.143 (4,44 одсто).

Све мање становника

Међутим, гледано у односу на 2001. годину и број становника је смањен за више од 150.000.

Према резултатима пописа, хрватским језиком говори 95,60 одсто грађана, а српским 1,23 одсто.

Занимљиво је и да је становништво Хрватске све старије, па је тако прошле године просечна старост била 41,7 година што је за 2,4 године више у односу на попис рађен пре десет година.

Због старења становништва, забринутост је изразио и председник Хрватске Иво Јосиповић.

Јосиповић је рекао за Хрватски радио да није реч само о смањењу броја становника, већ о паду радног капацитета државе, а старењем становништва, како је рекао, отварају се и питања пензионог и здравственог система и питање будућности становништва у Хрватској.