Хрватска сачувала кредитни рејтинг

Агенција за издавање кредитних рејтинга "Фич Рејтингс" је ревидирала навише прогнозу за хрватски кредитни рејтинг, са негативне на стабилну, и уједно потврдила хрватски рејтинг за дугорочно задуживање у страној валути на "БББ -" и у домаћој валути на "БББ".

Ревизија прогнозе за хрватски рејтинг одражава напредак владе у развијању средњорочног плана којим се жели одговорити на фискалне изазове са којима је Хрватска суочена, наводи се у саопштењу агенције "Фич".

Та кућа процењује да ће хрватски БДП ове године реално пасти 1,7 одсто (у другом кварталу пао је 2,1 одсто), а да би у средњем року растао по стопи од 1,5 одсто.

Јавне финансије и даље су кључни фактор за рејтинг, истиче "Фич", уз упозорење да је динамика хрватског јавног дуга на дужи рок неодржива без веродостојног средњорочног плана фискалне консолидације.

Наводи се и да су имплементациони ризици велики, као и да су изгледи за раст бруто домаћег производа слаби.

Одлука о ревизији прогнозе хрватског рејтинга на стабилну заснована је на истрајавању хрватске владе на штедљивој средњорочној фискалној политици сходно захтевима прописанима законом о фискалној одговорности, истичу у "Фичу".

Агенција позитивно оцењује настојања владе да побољша наплату пореза и сузбије порезну недисциплину. "Таква су настојања добро усмерена и уродила су плодом у кратком року", наводи се у саопштењу.

Процењује се да ће захваљујући изменама радног законодавства и колективних уговора плате у јавном сектору постати флексибилније и боље усклађене с привредним циклусом.

Кључни изазов с којим се влада суочава је даљње смањивање дефицита и спровођење структурних реформи у контексту продуженог периода слабог привредног раста, истиче "Фич".

Као могуће окидаче који би негативно утицали на рејтинг Хрватске, у "Фичу" издвајају значајан подбачај у остваривању фискалних циљева и притиске на биланс плаћања који би кроз дужи период довели до пада девизних резерви, на пример због заоштравања кризе у еврозони.

Ако влада испуни своје буџетске циљеве, стабилизује учешће јавног дуга и оствари поново одрживи раст БДП-а, то би стабилизовало рејтинг. Напредак у структурним реформама такође би позитивно утицао на рејтинг, закључује се у саопштењу.

Хрватска је једна од ретких земаља којој кредитни рејтинг није пао, иако је у овој години пала индустријска производња за 5,5 одсто, као и потрошња, односно трговина на мало, за 5,1 одсто, а број незапослених повећао се на преко 300.000 и то у јеку туристичке сезоне.