Амбасадор Украјине за РТС: Русија није поштовала енергетско примирје, Украјинцима су угрожени животи

Украјина жели да постигне мир, али наставак руских напада на енергетску инфраструктуру, упркос најавама о могућем примирју, показује колико је пут до договора неизвестан, оценио је амбасадор Украјине у Србији Володимир Литвиненко у разговору за РТС.

Према његовим речима, Кијев је спреман да обустави нападе на руску енергетску инфраструктуру уколико то учини и Москва, док је за Украјину најважније да се заустави рат и обезбеди трајан мир.

Литвиненко је говорио и о последицама напада на украјинску енергетску мрежу, могућностима за наставак преговора, односима Београда и Кијева, европском путу двеју земаља и питању одржавања председничких избора у Украјини.

Украјина је поступила у складу са договором, Русија није

После изјава америчког председника Доналда Трампа о договореном енергетском примирју, украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је о томе обавештен преко медија, док Москва није потврдила договор. Шта је заправо договорено?

Украјина жели да постигне мир. То је за нас најважније у овој ситуацији. Синоћ, говорим званично, Украјина није нападала руску енергетску инфраструктуру. Руси јесу. То је веома јасан руски одговор на Трампову идеју.

Трамп је рекао да је постигао овај споразум, или договор, како он то воли да каже. Ми смо поступили у складу са тим договором. Руси га нису испоштовали. То је ситуација. Не желим да кажем ништа више, јер чињенице говоре све.

Да ли то мења став председника Зеленског, који је рекао да је Украјина спремна да заустави нападе уколико то учини и Русија? Напади на руску енергетску инфраструктуру у претходном периоду били су једно од главних средстава Кијева.

Главни циљ Украјине свих напада јесте да се рат прекине. За Русију је, нажалост, циљ напада да победи Украјину, да је ослаби. То је највећа разлика и највећи проблем за нас, али и за решавање овог рата и сукоба.

Надам се да ће на крају руско руководство схватити да је у највишем интересу човечанства, али и саме Русије, да оконча овај ужасни терористички рат.

У каквом је стању украјинска енергетска инфраструктура и колико би примирје на том пољу значило грађанима уочи предстојеће зиме?

Наша енергетска инфраструктура посебно је оштећена у великим градовима, као што су Кијев, Одеса, Николајев, Дњепар, Запорожје и Харков. Претрпела је велика оштећења у руским нападима и најважније је да се овде не ради само о теоријским питањима. Ради се о стварном животу мојих сународника.

Људи у Кијеву живе у својим становима у којима је температура два, три или четири степена изнад нуле. Заустављање ових напада неће решити неке апстрактне проблеме. Оно ће омогућити живот обичним људима. Ништа више и ништа мање.

Надам се да ће се рат завршити трајним миром

После толико проливене крви и међусобних напада на инфраструктуру, има ли уопште простора за договор и разговор о миру?

Нажалост, овај ужасни рат није први рат у историји човечанства. Људи се понекад понашају ужасно, понекад као терористи, али ратови се увек заврше.

Надам се да ће се овај рат завршити преговорима и да ће бити успостављен праведан и трајан мир.

Осврнули сте се и на изјаве појединих политичара у Србији о Кијевско-печерској лаври, једном од најважнијих православних манастира. Зашто сматрате да је важно да се о томе говори опрезно?

Јуче смо у Београду имали један инцидент. Један политичар је рекао да Кијевско-печерска лавра, највећи манастир у Украјини и један од најважнијих светих објеката у целом православљу, припада Русији.

Тај манастир је основан пре око хиљаду година, када садашња Руска Федерација није постојала. Из тог центра светлост хришћанства и православља проширила се међу источним Словенима.

Руси воле да говоре о свом православљу и да се позивају на православне вредности. Знамо како то раде. На пример, 15. јуна 2022. бомбардовали су Кијевско-печерску лавру и нанели велику штету Успенској саборној цркви.

Мислим да би било одлично када српски политичари не би спекулисали о томе, посебно када неки од њих не познају суштину. То може бити боље за будућност наших односа, нарочито у ситуацији када руководство ваше земље наглашава значај територијалног интегритета и суверенитета Украјине.

Србија званично поштује територијални интегритет Украјине, као што Украјина поштује територијални интегритет Србије. Посете председника двеју земаља и политички контакти отворили су простор за даљу сарадњу. Где видите највеће могућности за њен развој?

Верујем да имамо много простора за развој односа у економији и транспорту. Обе земље повезује Дунав и то је заиста добра прилика не само за комуникацију већ и за заједничку зараду. То је веома важно за транспорт, развој карпатског региона и хуманитарну сарадњу.

Србија подржава наше избеглице, посебно у Врању. То је веома добра иницијатива са ваше стране. Имамо много прилика и у култури, информисању и другим областима. Потребна нам је само воља. Надам се да ће она постојати са обе стране.

Нажалост, хуманитарна ситуација у Украјини није добра. Било би одлично када би ваше друштво и компаније помогли обичним Украјинцима, а не богатима. Не тражим чак ни да помогнете украјинској држави. Тражим само да помогнете обичним људима, деци, женама и старијима.

Чланство у ЕУ и избори, Кијев очекује пуноправан статус

Србија и Украјина налазе се на европском путу. Како Кијев гледа на најаве о реформи проширења Европске уније и могућност другачијег модела приступања?

Чврст став Украјине јесте да треба да постанемо пуноправна чланица Европске уније, без икаквих додатних ограничења. Али потпуно разумемо да је то дуг и тежак процес. Не треба само да испунимо критеријуме већ и да трансформишемо своју земљу. То је веома тешко.

Ако ваши људи заиста желе да се учлане у Европску унију, а надам се да желе, Србија ће постати чланица.

Када је реч о америчким иницијативама за окончање рата, да ли сматрате да оне могу да доведу до договора, имајући у виду да се одговорност за испуњавање захтева Вашингтона често пребацује на Кијев?

Сматрамо да је свака иницијатива која може да помогне Украјини да постигне мир веома позитивна. Али која ће од њих успети, видећемо. То зависи од актуелне ситуације, развоја политичких, економских и војних прилика.

Верујем да ћемо на крају постићи мир са Русијом — праведан и трајан мир.

Амерички председник Доналд Трамп у више наврата је доводио у питање легитимитет Володимира Зеленског, а недавно је поручио да је време да Украјина изабере новог председника. Како Кијев гледа на те поруке и када би избори могли да буду одржани?

Председник Зеленски је већ рекао да ћемо одржати изборе уколико Русија гарантује најмање 60 дана примирја током предизборне кампање за председничке изборе.

Русија је на то одговорила да је спремна само на тродневно примирје. То даје одговор на питање ко не жели украјинске изборе.