Москва упозорава на ризик директног сукоба због Калињинграда; НАТО тврди да не прети Русији

Изасланик папе Лава XIV, кардинал Матео Зупи разговарао је са руским званичницима о хуманитарним питањима у вези с ратом у Украјини и посетио украјинске ратне заробљенике, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

Зупијеви тродневни разговори поклопили су се са апелом папе Лава Русији и Украјини да седну за преговарачки сто и размотре како да се оконча рат који траје већ четири године. Поглавар Католичке цркве осудио је и државнике који, како је рекао, “почињу да говоре о нуклеарном оружју и ратовима који постају све разорнији".

Министарство спољних послова навело је да се Зупи састао са саветником Кремља за спољну политику Јуријем Ушаковом и другим руским званичницима, као и да је разговарано о изгледима за мирно решење, али и о хуманитарним питањима, укључујући размену ратних заробљеника и расељену децу.

У саопштењу се наводи да је Зупи, председник Италијанске бискупске конференције, разговарао и о стању у Олешкију, граду у Херсонској области под руском контролом, где је украјинска војска, према речима украјинских званичника, прошлог викенда дроновима доставила храну и лекове цивилима.

Према саопштењу руског министарства, Украјина блокира све покушаје да се становницима тог града обезбеди снабдевање. Украјински званичници тврде да им руске снаге не дозвољавају да напусте град.

У саопштењу министарства наводи се да је Зупију омогућено да посети ратне заробљенике и да је “могао лично да разговара са Украјинцима и да се на лицу места увери да Русија доследно поштује све релевантне хуманитарне стандарде".

Како се додаје, посета је “потврдила конструктивну и редовну природу руско-ватиканског дијалога и спремност обеју страна да наставе сарадњу по хуманитарним питањима".

Зупи је последњи пут боравио у Москви у октобру 2024. године, када је разговарао о изгледима за окончање рата.

Зупи је у Кијеву разговарао и са украјинским председником Володимиром Зеленским.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је посетио војни командни пункт близу источне линије фронта, где су украјинске снаге у контраофанзивној операцији "Вивалди" протеклих месеци повратиле скоро 200 квадратних километара територије, коју су биле биле заузеле руске снаге.

Зеленски је објавио видео-снимак на Телеграму на коме се види како се консултује са командантима, гледа регионалне мапе и дели одликовања војницима близу града Лимана, преноси Ројтерс.

"Озбиљна операција, важна у много чему за нашу одбрану у целини и посебно у Донбасу", рекао је Зеленски.

Додао је да је операција "Вивалди" спречила руске снаге да пробију позадину одбрамбених линија око Славјанска и Краматорска.

Зеленски је рекао да су украјинске снаге повратиле 176 квадратних километара територије у том подручју, као и да војска разматра проширење роботских система на копну и повећање капацитета дронова.

(Ројтерс)

Украјина је развила нову технологију за пресретање руских дронова на млазни погон, а земље које са Кијевом имају споразуме о сарадњи у области дронова могле би да преговарају о приступу тој технологији, изјавио је шеф кабинета украјинског председника Кирило Буданов за Јуроњуз.

Буданов је рекао да се нова технологија већ користи у борбеним условима и да је главни изазов повећање производње пред интензивнију фазу зиме.

Према његовим речима, нови системи у већини случајева могу да пресретну руске дронове на млазни погон, који могу да достигну брзину од око 500 километара на сат.

"Свака земља која је са нама закључила ову врсту споразума има, да тако кажем, право да настави преговоре о конкретним производима", рекао је Буданов, одговарајући на питање о могућности укључивања нове технологије у постојеће споразуме.

Украјина је раније користила јефтиније дронове-пресретаче против руских нападачких дронова типа "шахед", али су нови дронови на млазни погон бржи од ранијих пресретача, чија је максимална брзина била око 300 километара на сат.

Украјина је споразуме о сарадњи у области дронова закључила са више европских земаља, међу којима су Литванија, Летонија, Естонија, Холандија и Данска. Споразуми предвиђају сарадњу у производњи, трансферу технологије и размени војних знања.

(Танјуг)

Фабрике оружја за Украјину које се налазе у европским земљама су потенцијалне војне мете за Русију, изјавила је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.
"Желела бих поново да вас подсетим да су фабрике оружја у европским земљама које производе оружје за Украјину потенцијалне војне мете за Русију. Не стоји претпоставка да ће војне фабрике које производе оружје за украјинске оружане снаге бити безбедне ван украјинске територије. Неки људи тако мисле и греше", рекла је Захарова на брифингу за новинаре одговарајући на питање да прокоментарише планове Пољске да отвори производне погоне за ракете "патриот", преноси агенција Интерфакс.

Захарова је рекла да су европске земље директно укључене у украјински сукоб.

"Оне не само да пружају помоћ, већ су потпуно укључене. Отварају фабрике оружја и заједничка предузећа. А то само одлаже решавање сукоба, а не приближава га, како неке снаге у Европи мисле или замишљају", поручила је Захарова.

(Танјуг)

Генерални секретар НАТО Марк Руте изјавио је да Русија тренутно не представља непосредну претњу територији Алијансе, али да је НАТО спреман да одговори на евентуални напад.

"Нема непосредне претње територији НАТО-а. Ако се било шта догоди, спремни смо да одговоримо", рекао је Руте на Самиту о одбрани и свемиру.

Он је навео да би НАТО уочио евентуално гомилање руских снага према Финској, балтичким земљама, Пољској или било којој другој чланици и да би на то реаговао.

"Увек ћемо бити дефанзивни, али ћемо се, ако буде потребно, наравно бранити", рекао је Руте.

Према његовим речима, Русија жели да подели савезнике и да скрене пажњу са ситуације у Украјини.

Могућност премештања руских система притивваздушне одбране С-400 из Труске у неку од земаља пријатељски настројених према Русији се разматра, саопштено је данас из Кремља.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је, како преноси Интерфакс, да је то питање "на дневном реду" и да се у вези с тим воде одговарајући разговори.

"Таква тема постоји на дневном реду, воде се разговори и остварују одговарајући контакти", рекао је Песков на брифингу.

Турска је руске системе С-400 купила 2019. године, након неуспешних преговора о набавци система противваздушне одбране од западних савезника.

Куповина је довела до америчких санкција и избацивања Турске из програма производње и набавке борбених авиона Ф-35.

Анкара је у међувремену покушала да обнови своје учешће у програму Ф-35, а питање будућности С-400 поново је отворено након разговора турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и америчког председника Доналда Трампа.

Медији су претходно објавили да Турска разматра могућност да С-400 прода трећој земљи, а као једна од потенцијалних дестинација помињани су Уједињени Арапски Емирати.

(Танјуг)

Европска унија би требало да се дипломатски ангажује са Русијом како би се окончао рат у Украјини и избегао разорни нуклеарни напад, изјавио је бугарски премијер Румен Радев.

"Увек морамо да размишљамо о најгорем могућем сценарију", рекао је Радев у Бриселу на самиту Јуроњуза о одбрани и свемиру, упозоравајући на ризик од руског нуклеарног напада уколико дође до ескалације тензија са Европом.

Осврнуо се на недавну изјаву руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је рекао да би рат између Русије и Европе био "потпуно другачији" и "врло кратак" и одбацио "овакав начин говора" из Кремља, али је позвао своје европске колеге да размотре куда би ескалација могла да одведе.

"Постоји нуклеарна карта. Русија би била склона да је одигра ако буде ослабљена или сатерана у ћошак. Морамо ово да имамо у виду. Не можемо да затварамо очи пред чињеницом да на нашем континенту постоји нуклеарно оружје, да се нуклеарно оружје налази у арсеналу Русије. И то је део калкулације", рекао је Радев.

Бугарски премијер критиковао је наставак испоруке оружја и муниције Украјини, оценивши то као неуспешну стратегију "мира путем силе".

"Постоји граница за пуко слање оружја и пружање подршке, јер ће се коначно мировно решење постићи дипломатијом, а не испоруком оружја. Стога позивамо на то да више слушамо једни друге и да отворимо канале комуникације", рекао је Радев.

(Танјуг)

Најмање 12 људи рањено је у нападу дроном у Трубчевску, у Брјанској области, укључујући и децу, известио је губернатор Јегор Коваљчук.

"Монструозни напад на цивиле у Трубчевску, деца су повређена. Непријатељ је извршио напад користећи дрон. Дванаест људи је повређено", написао је губернатор на свом каналу на платформи Макс.

(Интерфакс)

Русија категорично негира да има политичке затворенике, тако да питање њиховог пуштања у замену за ублажавање санкција САД није разматрано, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

Амерички лист Атлантик је претходно објавио да председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп намерава да побољша односе са Москвом ублажавањем санкција против руске економије. Према наводима листа, план подразумева договор по коме ће Кремљ да ослободи поједине политичке затворенике, а Сједињене Државе ће заузврат ублажити санкције.

Коментаришући питање да ли је у Москви разматрана тема ублажавања санкција у замену за ослобађање политичких затвореника, Песков је рекао да о томе није било речи, преноси агенција РИА Новости.

"Категорично поричемо постојање било каквих политичких затвореника и сматрамо да је такво представљање питања потпуно непримерено. Што се тиче разних размена које су се раније одвијале, наше обавештајне службе настављају да одржавају редован контакт по овом питању", рекао је Песков.

(Танјуг)

Руске оружане снаге уништиле су брод у Црном мору који је достављао војну опрему и терет двоструке намене за украјинску војску у луку Одеса, саопштило је руско Министарство одбране.

Како се наводи, уништен је брод за расуте терете у северозападном делу Црног мора.

"Теретни брод, који је допремао војну опрему и терет двоструке намене за украјинске оружане снаге у луку Одеса, погођен је док је пловио северозападним делом Црног мора", наводи се у саопштењу руског Министарства.

(Интерфакс)

Украјински премијер Сергиј Корецки изјавио је да је Украјини за потребе одбране у 2026. години потребно додатних 27 милијарди долара, од чега влада планира да седам милијарди обезбеди уштедама и прерасподелом буџетских расхода, док ће за преосталих 20 милијарди тражити помоћ међународних партнера.

Он је новинарима рекао да укупне потребе Украјине за финансирање рата у 2026. години износе 155 милијарди долара, док мањак средстава за одбрану износи 27 милијарди долара.

"Од тих 27 милијарди долара, влада планира да око седам милијарди покрије уштедама, оптимизацијом и прерасподелом расхода. То подразумева строги режим штедње државних финансија и одлагање дела трошкова који нису приоритетни", рекао је Корецки.

Према његовим речима, преосталих 20 милијарди долара биће предмет преговора са међународним партнерима, а од добијања тих средстава зависи могућност Украјине да настави активна борбена дејства, укључујући и у првом кварталу 2027. године.

Корецки је навео да је део средстава намењен за производњу наоружања, посебно оружја дугог домета којим могу да се гађају војни објекти у Русији, као и за исплату зарада војницима и подршку њиховим породицама.

Украјина би, према његовим речима, могла да остане и без додатних 29,5 милијарди долара међународне помоћи уколико не буду усвојени потребни закони и одлуке предвиђени ранијим договорима са партнерима.

Украјински премијер је рекао да украјинска влада убрзано ради како би до 15. октобра испунила све своје обавезе, укључујући доношење уредби и других одлука, чиме би се обезбедио део потребног финансирања. За преостала средства потребно је усвајање одговарајућих закона у Врховној ради.

(Унијан)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је у тој земљи погинуло укупно пет особа, укључујући једно дете, а 14 је повређено услед руских ваздушних напада.

"До сада је 14 људи повређено широм земље услед свих ових напада. Нажалост, петоро људи је погинуло, укључујући дете. Моје саучешће њиховим породицама и вољенима", рекао је Зеленски у објави на Иксу.

Он је напоменуо да је главна мета удара енергетски сектор престонице и Кијевске области.

Зеленски је нагласио да су Руси јутрос дроном погодили супермаркет прехрамбених производа у Иванковичима у Кијевској области, а у престоници складишну зграду, при чему је једна особа погинула.

Такође, према његовим речима, руске снаге су напале Житомирску, Николајевску, Кировоградску, Ровенску, Одеску, Сумску, Харковску, Херсонску и Черкаску област.

Зеленски је напоменуо да је током напада непријатељ користио скоро 190 јуришних дронова, као и балистичка средства.

"Наши браниоци су успели да оборе неке од балистичких ракета. Али, нажалост, било је и погодака. Свака ракета пресретач заиста спасава животе. И што је зима ближа, то је таква заштита потребнија", закључио је Зеленски.

(Укринформ)

Кијев и Доњецка, Дњепропетровска, Харковска, Сумска и Кијевска област остали су без струје након руских напада на енергетску инфраструктуру, саопштио је украјински оператор Укренерго.

Ванредне службе почеле су радове тамо где то дозвољавају безбедносни услови, док су у појединим областима и даље на снази упозорења на ваздушне нападе.

Украјинско Министарство енергетике саопштило је да се данас не очекују ограничења у снабдевању струјом, али је грађанима препоручило да највећу потрошњу пребаце у период од 10 до 16 часова.

(Унијан)

Русија је упозорила да активности НАТО-а у близини Калињинградске области повећавају ризик од директног оружаног сукоба, док Алијанса тврди да њене активности имају искључиво одбрамбени карактер и да не представљају претњу Русији, објавио је Спутњик.

Руска амбасада у Бриселу саопштила је да је Москва забринута због, како је навела, "провокативних изјава и потеза" НАТО-а и његових чланица у вези са Калињинградском области, уз оцену да је војна активност Алијансе у близини западних граница Русије "незабележено велика".

У саопштењу је наведено да се проширују иницијативе за обуздавање наводне "руске претње", укључујући велике војне вежбе током којих се увежбавају офанзивна дејства.

Руска страна је оценила да такав "авантуристички и неодговоран курс" нагло повећава ризик од директног оружаног сукоба и упозорила је да је спремна да употреби "читав арсенал наоружања" којим располаже у случају покушаја земаља НАТО-а да изолују Калињинградску област од остатка Русије.

Представница НАТО-а Алисон Харт рекла је, међутим, да је Алијанса одбрамбени савез и да ниједна њена активност или војна вежба не представља претњу било ком делу Русије.

(Танјуг, Спутњик)

Ситуација у близини Запорошке нуклеарне електране и даље је изузетно нестабилна, а редовни нестанци струје једна су од главних безбедносних брига електране, изјавио је генерални директор ИАЕА Рафаел Гроси.

"Ситуација око станице остаје веома озбиљна и, рекао бих, веома нестабилна. Постоји неколико разлога, али један од најважнијих је стални губитак спољног напајања", рекао је Гроси у интервјуу за РИА Новости.

Он је објаснио да нуклеарна електрана не само да производи, већ и троши електричну енергију, која је неопходна за рад безбедносних система. Усред интензивних борби, рекао је, далеководи редовно отказују.

Гроси је додао да би губитак спољног напајања угрозио рад система за хлађење шест енергетских блокова Запорошке нуклеарне електране, као и безбедност нуклеарних материјала и истрошеног горива које се налази у електрани.

(Танјуг)

Аеродроми у Лублину и Жешову поново су отворени након привременог затварања због активности војне авијације, саопштила је Пољска агенција за контролу ваздушног саобраћаја.

"Аеродроми у Лублину и Жешову поново су успоставили летове", навела је агенција на платформи Икс, пренео је Ројтерс.

Пољска војска је претходно саопштила да је војна авијација деловала у пољском ваздушном простору због руских напада на Украјину коришћењем "средстава за ваздушни напад".

Војска је као одбрамбену меру припремила и земаљске системе противваздушне одбране и радаре за извиђање ради обезбеђивања ваздушног простора.

(Танјуг)

Руске снаге противваздушне одбране обориле су током ноћи 384 беспилотне летелице украјинских оружаних снага, саопштило је руско Министарство одбране.

Дронови су оборени изнад република Башкортостан, Крим, Татарстан, Пермске Покрајине, Московске области и Црног мора.

Беспилотне летелице су такође пресретнуте и уништене изнад Белгородске, Брјанске, Волгоградске, Вороњешке, Костромске, Курске, Орловске, Пензенске, Ростовске, Рјазањске, Самарске, Саратовске и Уљановске области.

(Известија)

Инфраструктура луке Измаил у Одеској области оштећена је у руском нападу, саопштило је руско Министарство одбране.

Како се наводи, напад је изведен високопрецизним копненим оружјем и беспилотним летелицама великог домета.

Руско Министарство одбране саопштило је да је мета била лучка инфраструктура.

(Известија)

У руским ваздушним нападима у среду погинуле су три особе, укључујући једно дете, док је седам људи повређено у украјинској престоници Кијеву и околини, саопштили су званичници.

У удару на престоницу погинуле су две особе, а четири су повређене, саопштила је Војна управа града Кијева путем Телеграма, док је градоначелник Виталиј Кличко навео да је дошло до избијања пожара који су захватили приватне куће, као и једну продавницу и складиште.

Тимур Ткаченко, начелник Кијевске области, навео је на Телеграму да je у нападу руским ракетама и дроновима у том региону погинуло једно дете и повређене још три особе, те да су оштећени инфраструктурни објекти, куће, складишта и аутомобили.

Суседи Украјине, Румунија и Пољска – чланице Европске уније и НАТО-а – подигли су своје војне авионе како би заштитили свој ваздушни простор услед руских напада на Украјину, наводи се у саопштењима министарстава одбране и оружаних снага објављеним на платформи Икс.

(Reuters)