Шта су договорили Зеленски и Трампови изасланици - украјински председник открио детаље разговора

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да је "имао одличан разговор" са изасланицима председника САД Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером.

Према његовим речима, телефонски разговор је био "детаљан и конструктиван".

"Оно што је важно јесте да се дијалог између преговарачких тимова САД и Украјине одвија непрекидно, а сада разговарамо о утврђивању тачних датума посете Украјини. Такво путовање било би изузетно корисно за дефинисање конкретних решења за мир", написао је Зеленски у објави на Иксу.

Он је додао и да је изасланике америчког председника Доналда Трампа обавестио о ситуацији на фронту, где је, како је навео, "руски напредак минималан и плаћен огромним губицима", као и о нападима. 

"Наши тимови биће у блиском контакту како би разрадили агенду и најпогоднији распоред за даљу комуникацију. Захваљујем председнику Трампу, Стиву и Џареду, као и свима у САД који раде на томе да мир постане наше заједничко достигнуће", навео је Зеленски.

(Танјуг, X) 

Власник компаније Спејс Икс (SpaceX) Илон Маск и даље се противи томе да Украјина користи сателитску мрежу Старлинк за извођење напада на циљеве дубоко на територији Русије упркос недавним медијским извештајима да је променио став, објавио је Кијев индипендент.

Према тим изворима, Маск не сматра да би омогућавање Украјини да користи Старлинк за операције унутар Русије допринело окончању рата.

Лист наводи да је Фајненшел тајмс објавио да је Маск отворен за могућност да Украјина користи дронове опремљене "Старлинком" за нападе на циљеве у Русији, али да би коначна одлука била политичка и захтевала одобрење Беле куће.

Међутим, извори Кијев индипендента тврде да Маск није променио свој став и да се и даље противи коришћењу "Старлинка" за такве операције.

Украјина се у великој мери ослања на "Старлинк" за комуникацију и управљање беспилотним системима током рата са Русијом. Сателитска мрежа компаније "Спејс-Икс" омогућила је украјинским снагама поуздану комуникацију у условима напада на телекомуникациону инфраструктуру.

Према наводима извора, украјинска страна настоји да добије могућност коришћења "Старлинка" за операције против руских циљева, укључујући нападе дроновима на већој удаљености од украјинске територије.

Маск је и раније ограничавао коришћење "Старлинка" за одређене војне операције Украјине, наводећи забринутост због могућности ескалације сукоба.

(Танјуг, Кијев индипендент) 

Министри финансија Русије и Сједињених Америчких Држава, Антон Силуанов и Скот Бесент, разговарали су на маргинама састанка министара финансија и гувернера централних банака Г20 у америчком граду Ешвилу, у Северној Каролини.

Како је објавио амерички телевизијски канал Си-Ен-Би-Си, Бесент и Силуанов разговарали су о могућем решењу за сукоб у Украјини.

"Бесент се управо састао са руским министром финансија како би разговарали о мировном плану за Украјину", написала је на друштвеној мрежи Икс новинарка Си-Ен-Би-Сија Меган Касела, позивајући се на представника америчког министарства.

Касела је потом објавила и заједничку фотографију Бесента и Силуанова са скупа у Ешвилу.

За сада нису објављени детаљи разговора, нити су руско или америчко Министарство финансија објавили званично саопштење о њиховом сусрету.

Како наводи Фокс бизнис, Бесент је током разговора заступао мировни план америчког председника Доналда Трампа од 28 тачака.

Си-Ен-Би-Си објавио је да су двојица званичника разговарала и о економском расту, не наводећи које су конкретне теме биле на дневном реду.

Званичник америчког Министарства финансија рекао је за Си-Ен-Би-Си да би Бесент током ове недеље у Ешвилу требало да одржи најмање 11 билатералних састанака са представницима других земаља. На листи су, између осталих, представници Кине, Јапана, Јужне Кореје и Канаде, са којима је администрација Доналда Трампа у последње време имала трговинске спорове.

(CNBC) 

Земље НАТО-а и Европске уније врше притисак на Шпанију и Грчку да Украјини уступе ракете-пресретаче за систем "патриот", а такви захтеви су упућени током лета и укључују могућност да Норвешка откупи те ракете пре него што их донира Кијеву, наводе неименовани извори упознати са ситуацијом, пише данас Блумберг.

Како наводе званичници Европске уније, ово питање ће се наћи на дневном реду у уторак и среду, када се у Даблину састају министри одбране и спољних послова ЕУ.

Представници Украјине, Уједињеног Краљевства, Норвешке, Исланда и Швајцарске придружиће се том скупу у среду.

Украјина последњих месеци тражи додатне системе противваздушне одбране, истичући да њене све мање залихе не могу да зауставе руске нападе који су у порасту.  Кијев посебно тражи додатне ракете за амерички систем "патриот", за којима већ влада велика потражња због сукоба у који је укључен Иран.

Шпанија и Грчка поседују неке од највећих залиха ракета-пресретача за "патриот" међу савезницима Украјине.  Такође, обе земље имају залихе чији се рок употребе ближи крају.

Савезници су посебно заинтересовани за ракете типа ПАЦ-2 којима ове земље располажу.

Портпарол грчке владе одбио је да коментарише ову информацију, као и званичник шпанског Министарства одбране.

(Танјуг, Блумберг) 

Москва и даље очекује разговоре са украјинским председником Володимиром Зеленским, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Председник Путин је рекао да ако Зеленски жели преговоре, може да дође у Москву. Али, говорећи о самиту, потребно је финализовати неке споразуме, а сами споразуми, наравно, морају бити развијени кроз веома тешке преговоре", рекао је Песков за лист Известија.

На питање да ли се став Русије о позиву Зеленског у Москву променио, Песков је рекао да се ништа није променило. Он је рекао да Русија поздравља напоре сваке земље способне да допринесе украјинском решењу, али да Кијев још није спреман да слуша посреднике.

Истакао је да Турска и даље изражава спремност да оконча мировни процес.

Претходно је Песков рекао да је самит Путин-Трамп-Зеленски могућ само ради формализације споразума.

"Већ неко време се предлаже самит Путин-Трамп-Зеленски и ви добро знате став нашег шефа државе, такав састанак је могућ само ради формализације споразума. А споразуми нису једноставан договор, то је веома сложен процес решавања који се састоји од огромног броја детаља", рекао је Песков.

Према његовим речима, Кијев не жели да се бави питањима решавања сукоба.

"Наравно, састанак председника ради разговора о свему овоме је потпуно бесмислен. Они могу да се састану само да би финализовали споразуме. Али кијевска страна не жели да се позабави реалним решавањем", сматра Песков.

Додао је да је Москва отворена за преговоре са Кијевом у Турској.

"Остајемо отворени за такве преговоре. Нажалост, не можемо да потврдимо да постоје предуслови", рекао је Песков.

(Известија) 

Једна особа је погинула а њих пет је повређено у нападу украјинских дронова на руску Запорошку област, саопштио је гувернер те области Јевген Балицки.

Он је навео да су украјински дронови извели нападе на цивилна насеља и објекте.

Поред тога, у гранатирању округа Приазовски у Запорошкој области нанета је материјална штета на аутомобилу и три камиона.

Додао је да су украјинске снаге напале и цивилно возило у селу Скелка и два у општини Токмак.

(Интерфакс)

Земље савезнице Сједињених Америчких Држава обавештене су о посети директора америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џона Ретклифа Москви прошле недеље, изјавио је литвански председник Гитанас Науседа, али није прецизирао о чему се разговарало.

"Савезници нас све обавештавају о садржају разговора. Све је у реду, али из поштовања према чињеници да САД не желе да открију детаље овог састанка, ми следимо утврђену процедуру", рекао је он, а преноси портал Делфи.

Додао је да је сврха посете смањење тензија у региону.

"За сада могу да констатујем да је састанак испунио своје циљеве и да је имао за циљ деескалацију напетости у региону. Заиста се надам да је овај сигнал на време стигао до кремаљског режима", рекао је Науседа.

Током своје тајне посете Москви прошле седмице, Ретклиф је предложио трилатерални састанак председника САД Доналда Трампа, руског председника Владимира Путина и украјинског председника Володимира Зеленског у настојању да се оконча рат.

(Танјуг)

У руском нападу дроном на Херсон погинуо је један мушкарац, други је повређен, објавио је данас на Телеграму шеф локалне војне управе (ОВА) Олександр Прокудин.

"Данас је један човек смртно страдао у нападу дроном у центру Херсона“, написао је Прокудин, преноси Укринформ.

Поред тога, херсонска полиција је саопштила да је 33-годишњи мушкарац превезен у болницу са повредом од напада дроном у округу Корабелни. У јучерашњим руским нападима на Херсонску област рањено је укупно 16 људи, наводи Укринформ. 

(Танјуг, Укринформ)

У јутрошњем руском ваздушном нападу на Славјанск рањене су четири особе, објавио је на Фејсбуку начелник Војне управе града Славјанска Вадим Љах.

Према његовим речима, у 4.20 руска ратна авијација избацила је на Славјанск тешку бомбу ФАБ-500 која је погодила солитер у централном делу града, преноси Укринформ.

"Прилази од првог до петог спрата стамбене зграде и приватне куће уништени су“, изјавио је Љах. Он је потврдио да су поред тога, оштећене најмање 32 солитера, хотел, вртић и аутомобили.

(Укринформ, Танјуг)

Руски дрон је погодио стамбену зграду у Запорожју, повредивши две особе, укључујући дете.

Начелник Запорошке регионалне војне управе, Иван Федоров, ово је саопштио на Телеграму, према Укринформу.

Снаге противваздушне одбране уништиле су преко ноћи више од 30 беспилотних летелица у шест округа Ростовске области.

Више од 30 беспилотних летелица уништено је током ноћи у шест округа Ростовске области, према речима регионалног гувернера Јурија Сљусара.

Војне активности НАТО-а на Арктику представљају директну претњу по безбедност Русије и повећавају ризик од оружаног сукоба, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, пренела је данас агенција Интерфакс.

"НАТО је у фебруару 2026. године покренуо операцију 'Арктички стражар', усмерену на ширење војног присуства на високим географским ширинама. У непосредној близини наших северних граница у току су интензивне војне припреме”, написао је министар у свом чланку „Међународна сарадња на Арктику: изазови и могућности”.

Шеф руске дипломатије додао је да се спроводе „велике, агресивне вежбе“ уз учешће земаља ван тог региона, као и да се формирају нови елементи командно-штабне структуре НАТО-а.

"Такве војне активности на крајњем северу представљају директну претњу по безбедност Русије. Расте ризик од инцидената који би могли да изазову оружани сукоб са потенцијално катастрофалним последицама“, упозорио је Лавров.

Према његовим речима, "очување Арктика као зоне мира и сарадње” није у интересу НАТО-а, с обзиром на то да његове земље чланице, „као и читава војна алијанса, воде ка милитаризацији региона и стварању жаришта и међународних тензија у том подручју”.

Руски министар спољних послова је такође навео да ће спољна политика Русије на Арктику остати свеобухватна и прагматична.

Он је нагласио да Русија подржава развој Арктика као саставног дела свеконтиненталног простора безбедности и сарадње у Евроазији.

"Наши садашњи противници требало је одавно да науче бројне лекције из историје и схвате да разговор са Русијом језиком санкција и претњи нема будућност. Непријатељски потези наилазе на адекватан одговор, укључујући и онај асиметрични“, навео је министар.

Лавров је закључио да Русија даје предност конструктивном дијалогу у било којем региону света, али ће, уколико буде потребно, "руски национални интереси бити заштићени свим расположивим средствима“.

(Танјуг)