Путин: Не видим сврху састанка; Зеленски: Сви су се данас веома насмејали; шта на све то каже Трамп

Кремљ је писмо које је украјински председник Володимир Зеленски послао председнику Русије Владимиру Путину схватио са највећом озбиљношћу, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.

Додао је да одговор руског председника на пленарној седници то потврђује.

(Тас, Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да украјински председник Володимир Зеленски и лидер Кремља Владимир Путин сада морају "сами да реш" питање руско-украјинског рата.

Трампа су новинари питали да ли жели, након што је Зеленски понудио Путину лични састанак, да прво обави разговор без учешћа САД.

"Немам ништа против. Мислим, нека сами то схвате. Ја сам их довео у ову ситуацију и мислим да ће све успети", одговорио је амерички председник.

Такође је изразио уверење да се "ближи тренутак када питање између Русије и Украјине мора бити решено".

„Ово је рат који никада није требало да се деси. Никада се не би десио да сам ја председник. Али мислим да ће се све средити“, додао је Трамп.

(Европска правда)

Руска страна поново бира рат, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски у  вечерњем видео обраћању, коментаришући говор руског председника Владимира Путина на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, током којег је одговорио на отворено писмо.

"Сви су чули данашњи одговор. Слаб одговор. Он једноставно не жели да оконча рат. Мислим да су многи у свету били разочарани овим одговором. Он не жели ништа да промени и не жели да призна да се само њему и онима који од њега црпе новац свиђа његов рат - сви су се данас веома насмејали", нагласио је Зеленски.

Према речима украјинског председника, морамо се побринути да Русија има мање новца и више притиска на себе.

(Унијан)

Рестриктивне процедуре за улазак у Украјину биће примењене на руске држављане и након завршетка рата. Како јавља дописник Унијана, министар спољних послова Андриј Шибига је ово рекао на заједничкој конференцији за новинаре са министром спољних и европских послова Словачке Јурајем Бланаром.

Посебно је министру спољних послова Украјине постављено питање да ли се тренутно развијају заштитне мере како би се спречило да мигранти из Русије масовно долазе у Украјину након рата.

"За нас је Русија непријатељска земља, земља агресор. Немогуће је да руски држављанин уђе у Украјину без посебне дозволе, визе, без провере или филтрирања од стране свих наших релевантних служби. Стога, још увек не видим такву претњу", нагласио је Сибига.

(Унијан)

Русија остаје отворена за све земље које изразе интересовање за развој искреног и обострано корисног партнерства, изјавио је председник Владимир Путин.

"Увек смо отворени за оне који су заинтересовани за сарадњу са нашом земљом и оне који су спремни за равноправну и обострано корисну сарадњу", нагласио је Путин на пленарној седници Санктпетербуршког међународног економског форума (СПИЕФ).

Према речима шефа државе, Москва има за циљ да изгради дијалог заснован на међусобном поштовању и потрази за компромисом.

(Известија)

Порекло и тип дрона који је погодуио луку Констанцу у Румунији још увек нису објављени, али Министарство одбране је наговестило чији могао да буде.

"Овај морнарички дрон је један од оних који су коришћени у рату у Украјини", саопштило је Министарство одбране. Треба напоменути да морнаричке дронови у Црном мору користе Одбрамбене снаге Украјине.

Случај истражује Канцеларија тужиоца Апелационог суда у Констанци.

(Европска правда)

Руско Министарство одбране саопштило је да су Русија и Украјина извршиле размену ратних заробљеника по принципу "185 за 185".

"Из украјинског заробљеништва враћено је 185 руских војника, док је Москва у замену предала Kијеву 185 украјинских војника", наводи се у саопштењу, преносе РИА Новости.

Ослобођени руски војници тренутно се налазе на територији Белорусије, где им се пружа медицинска и психолошка помоћ, након чега ће бити пребачени у Русију.

У саопштењу се напомиње да су Уједињени Арапски Емирати посредовали у спровођењу размене.

Претходно су Русија и Украјина у мају размениле по 205 заробљеника, док је крајем априла спроведена размена у формату "193 за 193".

(Танјуг/РИА Новости)

Пет азербејџанских држављана је погинуло, а троје је повређено у нападима на два теретна брода у Азовском мору, саопштило је у тамошње Министарство спољних послова.

Одговарајући на питање о бродовима погођеним у Таганрошком заливу, министарство је рекло да је међу посадама било укупно 25 азербејџанских држављана, али да бродови не припадају Азербејџану.

(Reuters)

Украјинске беспилотне летелице су током ноћи погодили пет бродова у лукама Мариупољ и Бердјанск и у приобалним водама територија које је, како се наводи у саопштењу, окупирала Русија, објавио је командант украјинских снага за дронове.

Роберт Бровди је на апликацији Телеграм навео да су дронови погодили бродове за суви терет и танкер који су били умешани у “крађу“ украјинског жита и превоз војног терета и горива, при чему су имена бродова била префарбана, а њихови радари искључени.

(Reuters)

У румунској луци Kонстанца у току је узбуна, где је пријављена експлозија поморског дрона.

Власти су активирале план "Црвена интервенција", а према првим информацијама, нема жртава, преноси румунски портал Диги 24.

Kако је наведено, премијер Румуније је обавештен и планирано је да након седнице Владе оде у Министарство унутрашњих послова.

Истовремено, председник Румуније Никушор Дан је такође обавештен о инциденту док је био у авиону којим лети у Црну Гору на самит ЕУ-Западни Балкан.

Диги 24 наводи да је дрон, вероватно украјинског порекла, био у близини нафтног терминала.

Подручје је изоловано од раних јутарњих сати, а екипе полиције и жандармерије су на лицу места.

Објекат је примећен јутрос око пет часова, у области где се налази седиште Румунске агенције за спасавање људских живота на мору.

(Tanjug/Digi 24)

Портпарол Kремља Дмитриј Песков изјавио је да вероватноћа састанка руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа овог лета износи 50 одсто.

"Теоретски, то је 50 одсто, или ће се десити или неће", рекао је Песков за РИА Новости на маргинама Међународног економског самита (СПИЕФ) у Санкт Петербургу, као одговор на питање да ли је могућ састанак Путина и Трампа овог лета.

Претходни састанак Путина и Трампа одржан је на Аљасци у августу прошле године, када су главне теме разговора били билатерални односи између Москве и Вашингтона и решавање сукоба у Украјини.

Песков је казао и да Путин остаје спреман и да се састане и започне дијалог са француским председником Емануелом Макроном.

"Путин је такође спреман за састанке, он је отворен за дијалог уопште", рекао је Песков, као одговор на питање да ли је планиран састанак између Путина и Макрона.

Песков је казао да Путин тренутно не планира да обави телефонски разговор са Макроном.

"Нема планова за телефонски разговор. Путин је рекао да га свако може позвати", навео је Песков.

Kремљ је подсетио да француски председник и даље говори о плановима да телефоном разговара са Путином, али да до сада "није било позива".

(Танјуг/РИА Новости)

Најмање четири особе погинуле су у нападу руских снага на Kијевску област, рекао је начелник Kијевске регионалне војне управе Микола Kалашник.

"Нажалост, број погинулих услед непријатељског напада на мирно предузеће у Броварском округу повећао се на четири. Изражавам искрено саучешће рођацима и пријатељима преминулих", рекао је Kалашник у објави на Телеграму.

Првобитно је објављено да је погинула једна особа.

"На територији предузећа гори административна зграда, објекти су делимично уништени", навео је Kалашник.

Kако је рекао, све неопходне службе раде на лицу места, а спасилачке операције, потрага за људима и отклањање последица напада су у току.

(Танјуг)

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да је испреговарала привремени локални прекид ватре између Украјине и Русије, шестом од краја прошле године, чиме ће се, како се наводи, омогућити поправке далековода за довод електричне енергије до нуклеарне електране Запорожје.

“Локални прекид ватре, који је посредовала ИАЕА, ступио је на снагу данас на линији фронта у близини нуклеарне електране Запорожје, отварајући пут кључним поправкама далековода како би се спречила претња од нуклеарног акцидента“, навела је ИАЕА у објави на платформи Икс.

Како се истиче, у наредним данима, техничари са обе стране почеће са поправком штете настале ратом на далеководу "Дњепровска" од 750 киловолти након опсежног разминиравања подручја.

Далековод је искључен пре више од два месеца, остављајући највећу европску нуклеарну електрану зависном од једног водa од 330 kV за снабдевање електричном енергијом потребном за хлађење њених шест искључених реактора, наводи се у објави.

Нуклеарка је неколико пута изгубила приступ овом воду последњих недеља, саопштила је ИАЕА, што ју је приморало да користи своје дизел генераторе за хитне случајеве.

(Reuters, x.com)

Ратно ваздухопловство Оружаних снага Украјине саопштило је да је током ноћи руске снаге напале са 216 дронова и две навођене ракете Х-59/69 од којих је 198 беспилотних летелица неутралисано.

“Забележено је 16 удара дронова који су погодили 13 локација, као и пад фрагмената на 12 локација. Вођене авионске ракете нису достигле своје циљеве“, наводи се у објави.

(Українська правда)

Руско Министарство одбране саопштило је да су снаге противваздушне одбране током протекле вечери и ноћи обориле 123 украјинске беспилотне летелице широм земље, преноси Известија.

Дронови су, како се наводи, уништени изнад Белгородске, Брјанске, Вороњешке, Калушке и Курске, Нижњеновгородске, Орловске, Тулске, Московске области, Крима , Азовског и Црног мора.

(Известия)

Представнички дом Kонгреса Сједињених Америчких Држава одобрио је помоћ Украјини и санкције за нафту и гас Русији, захваљујући 18 гласова републиканаца који су подржали демократе.

Председник Представничког дома, републиканац Мајк Џонсон, позвао је чланове своје странке да се супротставе тој мери, наводећи јуче на затвореном састанку да би требало да дају америчком председнику Доналду Трампу простора за преговоре са Русијом, изјавила је особа која је била присутна на том састанку за Си-Ен-Ен.

Доњи дом америчког Kонгреса је са 226 гласова "за" и 195 гласова "против" усвојио пакет мера, којим се Русија суочава са новим санкцијама за нафту и гас, у првој великој проукрајинској мери која је усвојена у другом Трамповом мандату.

Усвојена мера укључује строге санкције против руских лидера и институција, као и против водећих банака, нафтних и рударских компанија, а укључује и царине од 500 одсто на сву руску робу увезену у САД и забрану увоза руске сирове нафте у САД.

Нова војна подршка Украјини укључује одобравање осам милијарди долара за продају оружја и продужење војног програма зајма и лизинга из доба претходног америчког председника Џозефа Бајдена.

Више републиканских и демократских извора предвидело је да ће закон о Украјини бити усвојен у Представничком дому, али је додало да је његова судбина у Сенату неизвесна.

Ако би закон био усвојен и у Сенату, горњем дому америчког Kонгреса, то би био први велики потез Kонгреса у вези са ратом између Украјине и Русије, од спорног закона о додатном финансирању из пролећа 2024. године, када је тадашњи председник Џо Бајден још увек био на власти.

(Tanjug/CNN)