Путин објаснио какав би одговор био на нападе "томахавка"; Зеленски: Средства од руске имовине потребна су нам до почетка 2026.

У руском нападу на град Херсон погинуо је 55-годишњи мушкарац, а рањена је 44-годишња жена, саопштила је истоимена украјинска регионална администрација на Телеграм каналу, преноси Укринформ.

Око 16 часова, руска војска је гранатирала и округ Kорабелни у Херсону, а у нападу је повређена 44-годишња жена.

Руске трупе су напале и цивилну инфраструктуру у граду Суми, саопштила је Војна управа града Сумија на Фејсбуку.

"Непријатељ је погодио цивилну инфраструктуру Сумија. Разбијено је око 15 прозора на оближњој солитерској згради", наводи се у извештају.

МВА је саопштила да нико у нападу није повређен и да све неопходне службе раде на лицу места.

(Танјуг/Укринформ)

Председник Русије Владимир Путин каже да би одговор Моксве на потенцијалне нападе ракета “томахавк” на руској територији био "запањујући".

"Могућа испорука ракета томахавк Украјини јесте покушај ескалације тензија. Одговор Русије на нападе томахавка на руској територији био би озбиљан, ако не и запањујући", рекао је председник Русије, преносе РИА Новости.

Путин је онима који би желели да пошаљу ракете Томахавк у Украјину поручио да "размисле о томе".

Претходно, Генерални секретар НАТО Марк Руте подржао је одлуку председника САД Америчких Држава Доналда Трампа да не испоручи Украјини ракете томахак у сукобу са Русијом, оценивши да је Трамп "потпуно у праву" због сложености и дуготрајности обуке потребне за коришћење тог оружја.

Након састанка са Трампом у Белој кући, Руте је за Си-Ен-Ен навео да је за обуку украјинских снага на овом моћном оружју потребно много месеци и да није могуће одмах да се примене испоручене ракете.

(Танјуг/РИА Новости)

Володимир Зеленски је током посете Бриселу рекао и да је Кијеву потребно финансирање од замрзнуте руске имовине почетком следеће године и да данашњи дијалог о том питању није био једноставан.

Додао је да размена територије са Русијом “није прихватљива“ и поновио свој став да прекид ватре треба да претходи било каквим разговорима о потенцијалном решењу за окончање рата.

(Reuters)

Председник Украјине Володимир Зеленски позвао је учеснике самита ЕУ да дају Украјини прилику да брже добије системе "патриот".

"Разговарао сам са представницима владе САД и одбрамбеним компанијама о системима 'патриот'. Чак и када ми и Европа платимо за ове системе и ракете за њих, и даље постоји ред чекања за испоруке, неке земље су испред нас. Поред тога, неке земље већ имају системе патриот, али, срећом, не морају да их користе онако како ми то радимо. Предлажемо да променимо редослед", рекао је Зеленски у обраћању учесницима састанка Европског савета који се одржава у Бриселу, преноси Укринформ.

Према његовим речима, ако Украјина сада добије системе "патриот", биће спремна да их врати или замени "када дође ред на нас".

"Молимо вас да будете флексибилни са нашим потребама противваздушне одбране. У ратно време, очување живота мора да буде главни приоритет", упозорио је Зеленски.

Зеленски је раније рекао новинарима да Украјина и САД припремају уговор за испоруку 25 система "патриот".

(Танјуг/Укринформ)

Европска унија саопштила је да 19. пакет санкција против Русије, који је усвојила укључује додатних 69 појединачних листа и низ економских мера усмерених на кључне секторе повезане са ратом у Украјини, са посебним фокусом на енергетику, финансије и војно-индустријски комплекс.

Пакет такође појачава контролу над кретањем руских дипломата у ЕУ и уводи нове мере против одговорних за, како је наведено, отмицу украјинске деце.

Међу мерама је забрана увоза руског течног природног гаса (ТПГ) од јануара 2027. за дугорочне уговоре, као и пооштравање санкција против два велика руска произвођача нафте - "Росњефта" и "Гаспром њефта", наведено је у саопштењу Европског савета.

Санкције се шире и на ентитете из трећих земаља, укључујући кинеске рафинерије и трговце нафтом, као и компаније које подржавају руску "флота из сенке".

Забрањен је приступ лукама за 117 додатних бродова повезаних са обилажењем ограничења на цену руске нафте.

Финансијски део пакета уводи забране трансакција са осам банака и трговаца нафтом из Таџикистана, Kиргистана, Уједињених Арапских Емирата и Хонг Kонга, као и пет додатних руских банака.

Такође, забрањена је сарадња са руским Националним системом платних картица "Мир" и Системом брзих плаћања (СБП).

Уведене су и санкције против ентитета који користе криптовалуте, посебно стабилну валуту А7А5, повезану са финансирањем руске војне кампање.

ЕУ додатно циља руски војно-индустријски комплекс и субјекте из УАЕ и Kине који испоручују војну робу, док су на листи и особе повезане са ратним злочинима и нехуманим третманом украјинских ратних заробљеника.

Такође су уведене рестрикције на извоз технологија и материјала који могу допринети војној индустрији Русије.

Европски савет је додатно пооштрио правила кретања руских дипломата унутар Шенгенске зоне, захтевајући претходно одобрење за путовања изван земље акредитације.

Посебан фокус стављен је на борбу против присилне депортације и асимилације украјинске деце, са уврштавањем нових појединаца одговорним за ове радње на санкциону листу.

Међу додатним мерама су и рестрикције на услуге попут вештачке интелигенције и комерцијалних свемирских услуга које се пружају руским ентитетима, као и забрана услуга повезаним са туристичким активностима у Русији.

Поред тога, санкције су проширене и на Белорусију, с циљем ограничавања њене подршке руским ратним напорима, укључујући и додатне мере за контролу платних услуга и технологија.

Висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Kаја Kалас нагласила је да је циљ санкција да отежају финансирање рата, истичући да "сваки евро који се ускрати Русији је евро који не може да буде потрошен на рат".

Она је додала да ово није последњи пакет мера које ће ЕУ предузети.

Европски савет је потврдио "непоколебљиву" подршку Украјини и спремност да настави појачавање притиска на Русију, уз позив на свеобухватан, праведан и трајни мир заснован на међународном праву.

(Танјуг)

Кинеске државне нафтне компаније обуставиле су куповину руске нафте транспортоване морским путем, након што су Сједињене Државе увеле санкције Росњефту и Лукоилу, двема највећим нафтним компанијама у Москви, саопштили су трговински извори.

(Reuters)

Из Русије је у Украјину враћено 1.000 тела, која, према речима руске стране, припадају украјинским војницима.

То је потврдио украјински координациони штаб за поступање са ратним заробљеницима.

(Украјинска правда)

Председник Володимир Зеленски је јасно ставио до знања да Украјина очекује да ће од европских држава добити ракете дугог домета, укључујући "томахавке".

Он је то рекао на самиту лидера ЕУ у Бриселу.

Према његовим речима, када је реч о оружју дугог домета за Украјину, то значи да режим Владимир Путина мора да осети стварне последице овог рата.

"И позивам вас да подржите све што ће помоћи Украјини да добије такве могућности, јер је то заиста важно Русији. А ово оружје дугог домета није само у САД, имају га и неке европске земље, укључујући 'томахавке'. Већ преговарамо са земљама које могу да помогну“, рекао је Зеленски.

Додао је да Путин добро разуме да оружје дугог домета заиста може променити ток рата. 

(Европска правда)

Двоје украјинских телевизијских новинара погинуло је данас, док је трећи рањен у нападу руске беспилотне летелице у Kраматорску, на истоку земље. 

Погинули су четрдесеттрогодишња Олена Грамова и десет година млађи Јевген Kармазин, док је рањен Александер Kоличев.

Дрон је погодио њихов аутомобил док се налазио на бензинској станици.

Недавно је француски фото-репортер Антони Лаликан погинуо док је извештавао из Доњецка.

Организација Репортери без граница тврди да је Лаликан 14. извештач којег је у Украјини убила руска војска, док су према подацима Уједињених нација 23 новинара погинула с обе стране фронта.

Kраматорск је пре рата имао око 150.000 становника и једно је од ретких насеља у Доњецкој области које је под украјинском контролом.

Руске снаге су удаљене око 16 километара од града, наводи Ројтерс.

(Фонет Reuters)

Велики број присталица странке "Фидес" мађарског премијера Виктора Орбана окупио се у Будимпешти на Маршу мира. Орбан поручује да Мађарска каже НЕ рату и да неће да гине за Украјину.

(Magiar Nemzet, Танјуг)

Европска унија је данас у оквиру 19. пакета мера против Русије санкционисала и 12 кинеских и три индијске компаније.

Међу кинеским фирмама на које се односе казнене мере су Splendent Technologies, China Purchasing Group, као и индијске Aerotrust Aviation, Ascend Aviation India и Shree Enterprises.

Санкционисане су и тајландске фирме Soguzo и TECGR.

Поред тога, Европска унија је забранила трансакције са пет руских банака почев од 12. новембра.

У питању су Алфа банка, МТС банка, Апсолут банка, Земска банка и НКО "Истина". Санкције обухватају и три банке у Таџикистану, две у Киргизији и платни систем Пејир, као и белоруске и казахстанске банке повезане са руском ВТБ групом.

Фирмама ЕУ је забрањено директно или индиректно учествовање у трансакцијама са наведеним банкама, преноси Интерфакс.

Министарство иностраних послова Естоније је навело и да је европским туристичким компанијама забрањено организовање путовања грађана ЕУ у Русију. Циљ је смањење прихода Русије и заштита туриста од ризика задржавања, напомиње званични Талин.

(Интерфакс) 

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да су нове америчке санкције против Русије "чин рата" и да су Сједињене Америчке Државе званично постале противник Москве.

Амерички председник Доналд Трамп такође је објавио отказивање планираног самита са руским председником Владимиром Путином у Будимпешти, уз најаву да се састанак може одржати у будућности. "Ово не мења главну поенту: донете одлуке су чин рата против Русије", написао је Медведев на свом Телеграму.

Он је додао и да "ако је неко имао илузије, сада јасно види – САД су наш противник, а њихов брбљиви 'мировњак' је сада потпуно на ратном путу против Русије".

(Танјуг)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте подржао је одлуку председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да не испоручи Украјини ракете "томахак" у сукобу са Русијом, оценивши да је Трамп "потпуно у праву" због сложености и дуготрајности обуке потребне за коришћење тог оружја.

Након састанка са Трампом у Белој кући, Руте је за Си-Ен-Ен објаснио да је за обуку украјинских снага на овом моћном оружју потребно много месеци и да није могуће одмах да се примене испоручене ракете.

Трамп је новинарима у Овалном кабинету саопштио да су неопходне године интензивне обуке да би се савладало руковање "томахавком", због његове комплексности и прецизности, пренео је Хил.

"Ми знамо како да га користимо, али нећемо учити друге, јер за то треба превише времена", рекао је он.

Руте и Трамп су се сагласили да је неопходан континуирани притисак на руску економију. 

Руте је нагласио да, како руски председник Владимир Путин осећа претњу и непријатност због актуелних догађаја, то указује на тешку ситуацију у Русији и њеној економији.

(CNN) 

Украјински председник Володимир Зеленски захвалио је Сједињеним Америчким Државама и Европској унији на договору о новим енергетским санкцијама против Русије, оценивши да су оне "веома важне".

По доласку на самит у Бриселу, Зеленски је истакао да нови, 19. пакет санкција, представља значајан корак и да је одлука САД додатно ојачала међународни притисак на Москву.

"Ово је добар сигнал другим земљама да се придруже санкцијама", рекао је он новинарима. Украјински председник је оценио да је прекид ватре у рату против Русије могућ, али само ако се на Москву изврши већи притисак.  Такође је искључио могућност било каквих територијалних уступака Русији.

(Reuters)

Шеф кабинета председника Украјине Андриј Јермак изјавио је да је завршетак рата у Украјини један од приоритета председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, што оцењује као позитиван сигнал за Украјину.

Јермак је у интервјуу за РБК-Украјина истакао да је последњи састанак председника Украјине Володимира Зеленског и Трампа у Белој кући прошао конструктивно, упркос притисцима и високим очекивањима са украјинске стране.

"Визија председника Трампа и председника Зеленског да је прекид ватре могућ само дуж тренутне линије фронта у потпуности се поклапа", нагласио је Јермак.

Он је рекао да су преговори о оружју и даље у току и да су "врата за додатну помоћ отворена". 

Такође је потврдио да је Трамп одобрио испоруку система противваздухопловне одбране "патриот".

Јермак је оценио да је Вашингтон током недавне посете украјинске делегације спреман да појача санкције Русији и настави војну и финансијску подршку Украјини. 

Поред тога, истакао је да се у САД одржавају интензивни контакти на више нивоа – од Конгреса до Пентагона.

На питање о могућем замрзавању украјинске инфраструктуре током зиме, Јермак је рекао да Русија већ четири године покушава да остави Украјину без грејања и струје, али да је Украјина спремна и да се енергија обнавља.

"Амерички и европски партнери су спремни да нам помогну", додао је он. Јермак је потврдио да Украјина наставља да одговара на руске нападе и да ће тај одговор бити појачан.

Такође је нагласио да "време ради против Москве" и да руска војска трпи велике губитке.

"Русија ће завршити рат тек када схвати да јој наставак сукоба доноси пропаст", рекао је он. Закључио је да је Украјина захвална на сталној америчкој подршци и да је сарадња са САД "никад боља" и да ће Украјина наставити да инсистира на праведном и стабилном миру.

(Танјуг)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да је одлука Министарства финансија Сједињених Америчких Држава да уведе санкције руским компанијама "Росњефт" и "Лукоил" контрапродуктивна и да то неће створити значајне проблеме за Москву, док је за нове санкције које уводи Европска унија рекла да ће оне "ефикасно деловати" против саме ЕУ.

"Не могу а да не коментаришем вест о одлуци Министарства финансија САД да уведе једностране рестриктивне мере против руских нафтних компанија 'Росњефт' и 'Лукоил' под изговором, а ово је директан цитат, 'недовољне посвећености руске стране мирном решењу у Украјини'. Овај потез сматрамо потпуно контрапродуктивним, укључујући и у смислу сигнализирања подршке за постизање смислених преговарачких решења за украјински сукоб", рекла је Захарова, преноси РИА Новости.

Она је казала и да би покушаји да се Русија натера да жртвује националне интересе бити контрапродиктивни.

"Ако садашња америчка администрација почне да следи пример својих претходника, који су покушавали да приморају или натерају Русију да жртвује своје националне интересе кроз незаконите санкције, резултат ће бити потпуно исти – катастрофалан са унутрашње политичке тачке гледишта и негативан за стабилност светске економије", додала је Захарова.

Она је нагласила да за Русију "неће настати никакви посебни проблеми" у вези са поменутом одлуком Министарства финансија САД.

"Наша земља је развила снажан имунитет на западна ограничења и наставиће да самоуверено развија свој економски и енергетски потенцијал", казала је Захарова.

Говорећи о 19. пакету санкција ЕУ, Захарова је рекла да оне ефикасно делују против самог Брисела, и да је потенцијал за њихово проширење исцрпљен, преноси Тас.

"Санкције које уводе против Русије првенствено делују против ЕУ. Могућности Брисела да прошири санкције против наше земље су углавном исцрпљене. Они су већ исцрпли практично сваку опцију за спровођење свог концепта наношења, како су осмислили, стратешког пораза Русији, оштећујући руску економију и њен одбрамбени капацитет", закључила је Захарова.

(Танјуг) 

Европска унија поздравила је одлуку председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа о увођењу нових санкција руском енергетском сектору, изјавила је висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас.

"Веома смо задовољни сигналима које добијамо из Америке у вези са санкцијама Русији. То је важан знак снаге и јединства", рекла је Каласова уочи самита ЕУ у Бриселу.

Сједињене Америчке Државе увеле су санкције против главних руских нафтних компанија, дан након што су пропали планови за одржавање самита између Трампа и руског председника Владимира Путина.

(Reuters) 

Шведски премијер Улф Кристерсон изјавио је на састанку лидера Европске уније у Бриселу, да постоји широка подршка у ЕУ за коришћење замрзнуте руске имовине, док је белгијски премијер Барт де Вевер најавио да ће се противити том предлогу док се не разјасни правни основ за тај потез.

"Нећу прогласити победу по овом питању док не завршимо, али видим веома широку подршку за коришћење замрзнуте руске имовине", рекао је Кристерсон.

Белгијски премијер Барт де Вевер изјавио је пре почетка самита да још није видео правни основ за коришћење руске замрзнуте имовине како би се Украјини обезбедио зајам од 140 милијарди евра.

"Још нисам видео правни основ за одлуку", рекао је Де Вевер новинарима по доласку на самит Европске уније у Бриселу. 

Он је изнео три захтева за коришћење замрзнуте руске имовине за обезбеђивање зајма од 140 милијарди евра Украјини, наводећи да ће се противити тој мери док се не обезбеде гаранције.

Де Вевер је рекао да је потребно да постоји потпуна процена ризика потраживања и гаранције да ће, ако новац мора да се врати, све чланице ЕУ у томе учествовати, и да свака земља која је искористила имовину треба да се креће истим темпом.

"Ако се ова три захтева, која сматрам сасвим разумним, испуне, онда можемо наставити даље. Ако се то не деси, учинићу све што је у мојој моћи на европском нивоу, такође и на националном нивоу, политички и правно да зауставим ову одлуку", казао је Де Вевер.

Већина руске имовине која се држи у Европи налази се у Белгији јер је тамо депозитар хартија од вредности Евроклир.

Европски лидери ће данас на самиту у Бриселу, коме се очекује да ће присуствовати и украјински председник Володимир Зеленски, разговарати о предлогу Европске комисије за коришћење замрзнуте руске имовине за одобрење "репарационог зајма" од 140 милијарди евра Украјини.

Према плану, ЕУ би користила готовинска средства из замрзнутих хартија од вредности Руске централне банке, како би пружила подршку Кијеву која би покрила већи део његових финансијских потреба за 2026. и 2027. годину. 

(Reuters) 

Индија ће вероватно значајно смањити увоз сирове нафте од свог највећег добављача Русије, због санкција Сједињених Америчких Држава и Европе, рекли су извори из индијске рафинерије Рилајанс (Reliance Industries Ltd) за Ројтерс.

Рилајанс, који је највећи индијски купац руске нафте, планира да значајно смањи или потпуно обустави увоз сирове нафте из Москве, рекла су два извора упозната са ситуацијом за Ројтерс.

Амерички председник Доналд Трамп увео је санкције Русији због рата у Украјини, први пут у свом другом мандату, које су усмерене на нафтне компаније "Лукоил" и "Росњефт".

Министарство финансија Сједињених Америчких Држава, које је одговорно за санкције, саопштило је да је спремно да предузме даље акције и позвало је Москву да одмах пристане на прекид ватре у рату у Украјини, који је почео у фебруару 2022. године. 

Амерички министар финансија Скот Бесент је у саопштењу казао да САД подстичу своје савезнике да им се придруже "и да се придржавају ових санкција".

(Reuters) 

Нове санкције САД против Русије биће неефикасне и највише ће погодити европску економију, упозорава амерички политиколог и пензионисани потпуковник Ерл Расмусен, истичући да се руска економија успешно прилагодила притисцима Запада.

"Нове америчке санкције против Русије биће неефикасне јер се економија земље прилагодила ограничењима, а њихове последице се јаче осећају у Европи, погоршавајући њене економске проблеме", истакао је Расмусен у интервјуу за лист Известија.

Он је нагласио да се руска економија успешно прилагодила ограничењима, док Европа трпи последице у виду пада производње и деиндустријализације.

Расмусен је изјавио да Русија активно диверзификује своју економију, преусмеравајући токове ресурса ка Кини и Индији. То, како је рекао, смањује њену зависност од спољних санкција. Такође је упозорио да ће европске земље, зависне од руске енергије, сносити највећи терет нових ограничења.

Он је оценио да су садашња ограничења против руских компанија и енергетског сектора већ углавном на снази, те да нове санкције више одражавају политички притисак него реалну стратегију. Расмусен је додао да САД игноришу специфичности руске економије и интересе својих европских савезника, што, како је истакао, само продубљује кризу на континенту.

Истакао је и да је састанак председника Русије Владимира Путина и америчког лидера Доналда Трампа могућ, али не у блиској будућности, уз напомену да Русија нема разлог да мења свој став.

Према његовим речима, уместо притиска на Москву, САД би требало да преиспитају политику према Европи и Украјини, јер садашњи курс, како тврди, више штети Западу него Русији.

(Известија)

Седам људи је повређено у руском ноћном нападу дроновима на Кијев, саопштио је јутрос градоначелник Кијева Виталиј Кличко.

"Седам повређених синоћ у престоници након непријатељског напада. Њих пет је хоспитализовано, двоје је на амбулантном лечењу", навео је Кличко у објави на Телеграму, преноси Укринформ.

Кличко је додао да су, као резултат непријатељског напада на Кијев и пада остатака беспилотних летелица ове ноћи у Подиљском округу, избили пожари у три стамбене зграде, а ударни талас је оштетио прозоре на неколико кућа.

Државна служба за ванредне ситуације је додала да су у Подиљском округу ватрогасци већ угасили пожар у стану на првом спрату петоспратнице и аутомобилима који се налазе у дворишту.

Такође је угашен пожар у складишним зградама на неколико локација и пожар у два аутомобила у дворишту петоспратнице.

Као резултат пада остатака дрона, оштећен је један од пословних центара у Подиљском округу, додаје се у саопштењу украјинских власти.

У Десњанском округу Кијева, руска беспилотна летелица је ударила у 21. спрат стамбене зграде, без детонације. На другој локацији, пројектил је ударио је у зграду у изградњи.

Ваздушна узбуна је проглашена у Кијеву и низу региона током ноћи због претње од напада беспилотних летелица.

(Укринформ)

Пожар је избио у фабрици у Рјазањској области Русије након пада остатака једног од дронова оборених током ноћи, објавио је губернатор Павел Малков.

"Према прелиминарним информацијама, нема жртава, а материјална штета се процењује. Службе хитне помоћи раде на лицу места", написао је он на Телеграму, преноси Интерфакс.

Руска војска је током ноћи пресрела и уништила 139 дронова изнад руских региона, саопштило је руско Министарство одбране.

Према подацима Министарства, 56 беспилотних летелица је неутралисано изнад Белгородске области, 22 изнад Брјанске области, 21 изнад Вороњешке области, 14 изнад Рјазанске области, 13 изнад Ростовске области, четири изнад припојеног Крима, по два изнад Тамбовске, Волгоградске, Орловске и Калушке области и један изнад Курске области, наводи агенција.

(Интерфакс) 

Нове америчке санкције које блокирају рад великих руских нафтних компанија, у потпуности су у складу са доследним ставом Украјине да је мир могућ само силом и притиском на агресора, саопштила је амбасадорка Украјине у САД Олга Стефанишина.

"Први пут током мандата 47. председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, Вашингтон је одлучио да уведе потпуне блокирајуће санкције против руских енергетских компанија", нагласила је она у саопштењу објављеном на Фејсбуку, преноси Укринформ.

Украјинска амбасадорка је навела и да се то догодило након бројних покушаја да се Руској Федерацији пружи прилика да води преговоре у доброј вери како би се окончао рат.

"Ова одлука је у потпуности у складу са доследним ставом Украјине, која је више пута истицала: мир је могућ само силом и притиском на агресора свим расположивим међународним инструментима", рекла је Стефанишина.

У том контексту, она је такође нагласила важност порука пренетих у Белој кући у среду, током састанка председника Доналда Трампа и генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа.

САД су увеле нови пакет санкција против руских компанија "Росњефт" и "Лукоил", као и против десетина њихових подружница.

(Укринформ)

Амерички председник Доналд Трамп увео је санкције Русији због рата у Украјини, први пут у свом другом мандату, које су усмерене на нафтне компаније "Лукоил" и "Росњефт", преноси Ројтерс.

Министарство финансија Сједињених Америчких Држава, које је одговорно за санкције, саопштило је да је спремно да предузме даље акције и позвало је Москву да одмах пристане на прекид ватре у рату у Украјини, који је почео у фебруару 2022. године. 

"С обзиром на одбијање руског председника Владимира Путина да оконча овај бесмислени рат, Министарство финансија уводи санкције за две највеће руске нафтне компаније које финансирају ратну машинерију Кремља", рекао је амерички министар финансија Скот Бесент у саопштењу. 

Он је навео да САД подстичу своје савезнике да им се у томе придруже "и да се придржавају ових санкција".