Мерц: Рат мора да се заврши, али не по сваку цену; Мађарска очекује да наставак испоруке нафте преко нафтовода "Дружба"

Украјинска делегација ће се састати са тимом америчког председника Доналда Трампа у петак, 29. августа, а разговараће о безбедносним гаранцијама за Украјину, саопштио је вечерас председник Украјине Володимир Зеленски у вечерњем видео обраћању.

"Данас се наставља наш дипломатски рад – рад наше Канцеларије, Министарства спољних послова, Савета за националну безбедност и одбрану – са партнерима који подржавају потребу за форматом на нивоу лидера – форматом за окончање рата. Ниво лидера нам омогућава да разговарамо о кључним питањима – то је управо ниво који нам је потребан", рекао је Зеленски, преноси украјински портал РБК.

Напоменуо је и да "сви виде веома дрске негативне сигнале из Москве" у вези са преговорима.

"Руси неће испунити оно што су обећали, и обећали САД, обећали другима у свету који инсистирају на заустављању убистава и на правој дипломатији. Морамо да извршимо притисак. Морамо да натерамо Русију да предузме праве кораке. Русија мора да оконча рат који је започела, који наставља", нагласио је председник Украјине.

Према његовим речима, на Русе се мора извршити притисак да дају прави одговор. а то како је оценио, зависи од САД и "свих оних који верују да је овај рат заиста погрешан".

(Tanjug)

Немачки канцелар Фридрих Мерц оценио је да би капитулација Украјине само дала руском председнику Владимиру Путину времена да се припреми за следећи рат.

"Овај рат мора да се заврши. Али не по сваку цену. Не желимо да Украјина капитулира. Таква капитулација ће само дати Русији времена, а Путин ће искористити то време да се припреми за следећи рат", рекао је Мерц на заједничкој конференцији за новинаре са пољским премијером Доналдом Туском, француским председником Емануелом Макроном и молдавском председницом Мајом Санду у Кишињеву, преноси Гардијан.

Он је нагласио да су "врата Европске уније отворена" за Молдавију и обећао да ће наставити да подржава земљу "на овом путу колико год је то могуће", укључујући и слање немачких стручњака који ће помоћи у спровођењу реформи.

Коментаришући забринутост Молдавије због агресивног става Русије и истичући покушаје Москве да се меша у молдавску демократију, Мерц је напоменуо да Европа остаје доследна "у очувању ваше слободе и суверенитета".

Председница Молдавије Маја Санду угостила је тројицу европских лидера - поводом 34. годишњице независности Молдавије 1991. године.

(Танјуг)

Премијерка Италије Ђорђа Мелони изјавила је да је предлог за безбедносне гаранције за Украјину, сличан Члану 5 НАТО-а, тренутно главна тема на преговарачком столу савезника.

"Италијански предлог, заснован на механизму инспирисаном Чланом 5. НАТО-а, тренутно је главни на преговарачком столу. То је потенцијални допринос миру који је наша земља дала и мислим да би требало да будемо поносни на то", рекла је Мелони, преноси Република.

Према њеним речима, сада постоји шанса за мировни споразум између Украјине и Русије.

"Коначно, после 3,5 године, током којих Русија није показивала знаке дијалога, током којих је једноставно захтевала предају Кијева, појавио се трачак наде за пут преговора", приметила је Мелони.

(Tanjug)

Испоруке нафте Мађарској преко нафтовода "Дружба", које су биле прекинуте након ракетног напада Украјине на руску енергетску инфраструктуру, могу се наставити у четвртак уз смањене количине, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

"Заменик министра енергетике Русије Павел Сорокин ме је обавестио да је након интензивног рада пронађено привремено решење, тако да испоруке нафте Мађарској могу почети сутра са мањим количинама", написао је Сијарто на друштвеној мрежи Икс.

Шеф мађарске дипломатије је потврдио да су засада комерцијалне нафтне резерве Мађарске довољне и нема потребе за коришћењем стратешких резерви.

"Позивамо Украјину да престане са нападима на нафтовод ка Мађарској и угрожавањем наше енергетске безбедности", рекао је Сијарто.

Нафтоводом "Дружба" допрема се руска нафта у Мађарску, Словачку и Чешку, које су изузете из забране Европске уније на увоз сирове нафте из Русије.

Од почетка августа, Будимпешта је пријавила три удара украјинских оружаних снага на нафтовод "Дружба", 13, 18. и 22. августа.

Последња два напада довела су до обуставе испоруке нафте, због чега су Мађарска и Словачка остале без залиха пет дана.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да Русија наставља рат игноришући међународне апеле за обуставу насиља и разарања и да је због ноћашњег напада руских дронова на цивилну инфраструктуру више од 100.000 домаћинстава остало без струје у неколико области широм земље.

"Потребни су нови кораци и додатни притисак на Русију како би се зауставили напади и гарантовала стварна безбедност", поручио је Зеленски.

Како је навео украјински председник, скоро сто беспилотних летелица напало је Полтавску, Сумску и Черниговску област што је изазвало прекиде у снабдевању електричном енергијом.

Према његовим речима, дроном је погођена и средња школа у Харковској области, док је у Херсону погођена стамбена зграда.

Украјинско Министарство енергетике саопштило је да је напад на инфраструктуру изведен током ноћи 27. августа и оценило га као део намерне руске стратегије уништавања цивилних објеката пред почетак грејне сезоне.

(Укринформ) 

Агент украјинске службе безбедности (СБУ), који је припремао напад на војни аеродром у Енгелсу, ухапшен је у Волгограду, саопштио је Центар за односе са јавношћу руске службе безбедности ФСБ.

"ФСБ је спречила илегално деловање 35-годишњег становника Волгограда, осумњиченог за сарадњу са представницима стране обавештајне службе", наводи се у саопштењу, пренела је РИА Новости.

Како се наводи, осумњичени је од 2019. до 2022. живео у региону Лавова где га је регрутовала СБУ, а у замену за украјинско држављанство требало је да изведе саботажу у Русији.

Нападач је обучаван у Кијеву, а у Волгоград је допутовао под изговором да жели да се врати кући. Он је потом отишао у Саратов, где је изнајмио стан, а требало је да инсталира опрему за дронове који би били коришћени у нападу на војни аеродром у Енгелсу, наводи руска агенција.

Представљајући се као курир, требало је да добије средства за организовање саботаже, а припадници ФСБ-а су га том приликом ухапсили. Против њега је отворена истрага под оптужбом за обавештајну сарадњу са страном државом.

(Танјуг, РИА Новости) 

Портпарол руског председника Дмитриј Песков оценио је данас да су безбедносне гаранције једна од најважнијих тема у потрази за решењем у Украјини, као и да је Русија одлучна да реши сукоб у Украјини политичким и дипломатским средствима.

Међутим, напоменуо је да је потребан реципроцитет.

"Руска страна и даље остаје одлучна да реши украјински сукоб, пожељно мирним политичким и дипломатским средствима. За то је свакако неопходан реципроцитет од Украјине“, рекао је Песков новинарима, одговарајући на питање РИА Новости.

Оценио је да су недавни разговори председника Русије Владимира Путина и Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа на Аљасци, "веома значајни и неопходни" и да су били "конструктивни, корисни и од кључног значаја за даље односе".

Састанак двојице лидера одржан је 15. августа у војној бази Елмендорф-Ричардсон у Енкориџу и трајао је готово три сата. 

Са руске стране учествовали су министар спољних послова Сергеј Лавров и помоћник председника Јуриј Ушаков, док су САД представљали државни секретар Марко Рубио и специјални представник Стивен Виткоф.

Песков је такође на конференцији за новинаре говорио о наставку контаката између преговарачких група Русије и Украјине, истичући да су шефови тих група и даље у контакту.

Ипак, није навео тачне датуме за нови састанак, рекавши да ће "рад на нивоу преговарачких група бити настављен".

На крају, Песков је поновио став Кремља да Русија није изазвала сукоб у Украјини.

"Верујемо да су ови напори (председника САД Доналда Трампа) заиста у стању да помогну у решавању овог сложеног, дуготрајног сукоба који нисмо ми изазвали", рекао је Песков новинарима, одговарајући на питање РИА Новости.

(Танјуг, РИА Новости) 

Према најновијим подацима, јавно мњење у кључним европским земљама снажно се противи идеји о слању трупа у Украјину, чак и ако се постигне мировни споразум са Русијом. Највише противљења је у Француској – 67 одсто, а у Немачкој 56 одсто.

То су показала испитивања јавног мњења у Немачкој, Италији, Француској и другим европским земљама где су се грађани изјаснили да је такав потез рискантан, пише портал Censor.net позивајући се на Волстрит џорнал.

Како се наводи, у Француској је 67 одсто спремно да подржи мисију само уз потпуни мировни споразум, док 68 њих одбија било какво учешће, а 58,5 одсто Пољака је "снажно" против слања трупа у Украјину. Тај план, који су иницијално подржале Велика Британија и Француска, суочава се са отпором широм ЕУ.

Француски председник Емануел Макрон раније је рекао да ће француске трупе учествовати само у мисијама заштите стратешких објеката, а не у борбеним операцијама. 

Велика Британија је саопштила да ће њене трупе учествовати само ако САД пруже јасне гаранције.

Већина грађана подржава мировне мисије, али жели да избегне директан сукоб са Русијом. Према подацима, бројне земље, укључујући Данску, Естонију и Холандију, спремне су да пошаљу трупе. Пољска је одбацила ту идеју због ризика, јер се граничи са Русијом.

У овом тренутку, планирано је да у мировној мисији учествује између 6.000 и 10.000 војника из Велике Британије и Француске. Такође, план о слању 30.000 војника у мисију је значајно смањен, а сада се фокусира на обезбеђивање поморске и ваздушне подршке, као и обуку украјинских снага.

(Censor.net, Wall Street Journal) 

Украјина је представила крстарећу ракету великог домета "фламинго", способну да погоди циљеве удаљене до 3.000 километара брзином од око 850 км/ч.

Ракета носи бојеву главу тежине 1.150 килограма, што јој омогућава да угрози кључне војне и индустријске објекте дубоко у унутрашњости Русије, укључујући и фабрику "Уралвагонзавод" у Нижњем Тагилу.

Развој ракете водила је домаћа компанија "Fire Point", а производња је већ покренута у количини од 30 ракета месечно, с планом да се тај број повећа на 210 до октобра.

"Фламинго" користи систем навођења заснован на сателитској и инерцијалној навигацији, а лансира се помоћу ракетног потисника.

Ова ракета је део ширег програма украјинске одбрамбене индустрије, који укључује и моделе "дуги нептун" и "сапсан".

Према војним изворима, нове ракете представљају значајан напредак у могућности погађања циљева дубоко у унутрашњости Русије.

(Униан)

Украјински председник Володимир Зеленски најавио је да се интензивно ради на усклађивању безбедносних гаранција за Украјину, у сарадњи са европским партнерима, Сједињеним Америчким Државама и осталим члановима "коалиције вољних". 

Зеленски је на Иксу навео да је у разговору са председником Финске Александром Стубом нагласио важност координације ставова како би се постигао напредак у обезбеђивању стабилности у региону.

"Украјина је у процесу развоја снажних мултилатералних безбедносних структура, а тимови из различитих земаља раде на дефинисању кључних елемената будуће безбедности. Поред тога, припремају се војни и дипломатски састанци на вишем нивоу како би се убрзао овај процес и утврдили приоритети и временски оквири за имплементацију", навео је он на Иксу.

Такође је истакао да односи са Сједињеним Америчким Државама остају кључни, али је упозорио на негативне сигнале које шаље Русија, која наставља са нападима на украјинске градове. 

"Притисак је кључан, и рачунамо на конкретне кораке Русије ка правој дипломатији", поручио је он и рекао да очекује да фински председник ускоро посети Кијев.

(Икс) 

У Полтавској области у Украјини, руски ваздушни напад оштетио је енергетску компанију и изазвао нестанак струје.

"Погођено је једно предузеће у енергетском сектору. Оштећени су управна зграда, возила и опрема. Избили су и пожари. Домаћинства и правна лица су такође остала без струје. Пожар је локализован, а у међувремену је успостављено и снабдевање струјом", објавио је начелник Полтавске регионалне војне управе Володимир Кохут на Телеграму.

Како је навео, напад се догодио током претходне ноћи и није било повређених.

У Полтавској области су прошлог уторка у нападима оштећена постројења за рафинирање нафте и производни погон система за транспорт гаса.

(Укринформ)

Руске снаге напале су Никопољски и Синељнички округ Дњепропетровске области, причинивши значајну материјалну штету, саопштио је начелник Дњепропетровске регионалне војне управе Сергиј Лисак.

Према његовим речима, напади су усмерени на насеља у Никопољском округу, укључујући Марганетс, Покровск и Миривск.

Руске трупе користиле су беспилотне летелице и тешку артиљерију, а током напада оштећена је петоспратна зграда у Никопољу.

У Синељничком округу, напад беспилотним летелицама изазвао је пожар на фарми у насељу Повска, који је касније угашен. Лисак је напоменуо да није било смртних случајева, нити повређених током напада.

Према извештају, снаге противваздухопловне одбране током ноћи су обориле шест руских беспилотних летелица изнад Дњепропетровске области. Међутим, током јучерашњег дана, руска војска је наставила нападе, испаљујући артиљерију и противваздухопловне ракете, при чему је повређена 65-годишња жена.

(Укринформ)

Системи противваздухопловне одбране уништили су 26 дронова изнад пет руских региона током ноћи, саопштило је Министарство одбране Русије.

Како се наводи, оборено је 15 беспилотних летелица у Ростовској области, четири у Орелској области, три у Белгородској области и по два у Брјанској и Курској области, преноси РИА Новости.

Министарство одбране саопштило је и да су њихове јединице идентификовале и уништиле контролни пункт за управљање беспилотним летелицама украјинских снага у Кузминовки.

Касно синоћ, након пада једне беспилотне летелице, дошло је до експлозије на крову четвороспратнице у Ростову на Дону, што је изазвало пожар. Пожар је у међувремену локализован, а повређених није било.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски најавио је да ће током ове недеље представници те земље имати више међународних контаката, који би могли бити корак ка окончању рата са Русијом, као и да ће са стране Украјине "све бити максимално спремно да се оконча рат".

"Ове недеље биће контаката са Турском, биће контаката са земљама Залива, са европским земљама, које могу бити платформе за разговор са Русима", рекао је Зеленски у ноћашњем видео.

Он је казао да је важно да земље партнери Украјине ово потврде. 

"И у будућности ће све зависити искључиво од воље светских лидера, пре свега Сједињених Америчких Држава, да изврше притисак на Русију", нагласио је Зеленски.

Према његовим речима, потребни су нови кораци, и нови притисак кроз санкције и царине, како би се Русија приморала да оконча рат.

"Управо сам одржао састанак са дипломатским тимом – Министарством спољних послова, Канцеларијом, свима. Припремамо нове контакте са лидерима земаља партнера. Очекујемо да ће наредне недеље бити веома активне", додао је Зеленски.

(Укринформ)

Немачка, Данска и Шведска одбиле су да сарађују са Русијом у истрази терористичких напада на Северни ток, и Русија је "једноставно искључена из истраге", изјавио је први заменик сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански.

"Чланови Савета безбедности УН добро су свесни да су Немачка, Данска и Шведска, државе директно погођене терористичким нападом, одбиле понуду Руске Федерације да сарађују у утврђивању околности онога што се догодило. Захтеви надлежних органа наше земље за правну помоћ и формирање заједничких истражних тимова одбијени су без икаквих убедљивих разлога", рекао је Пољански током седнице Савета безбедности УН, преноси РИА Новости.

Он је позвао Немачку да не покушава да сакрије истину о нападима на Северни ток, и да пружи потпуне информације.

"Позивамо... немачке власти да не покушавају да сакрију истину иза вела тајне, већ да покажу посвећеност истинској сарадњи и пруже све информације које им стоје на располагању", казао је Пољански.

Додао је да Русија очекује да ће немачки представници учествовати на састанцима Савета безбедности о релевантној теми, и да неће дати само са "формалним одговорима".

Пољански је казао и да се ситуација са истрагом терористичких напада на Северни ток развија "у погрешном смеру", да се Русија "држи у мраку".

"Ситуација око саботаже Северног тока је веома важна. Развија се у погрешном смеру", рекао је Пољански.

Упозорио је да неактивност Савета безбедности УН поводом напада на Северни ток и недостатак напретка по овом питању прете "рецидивима" у другим регионима света.

"Неактивност СБ УН шаље инспиративан сигнал терористичким организацијама, које не само да су ефикасно добиле готова упутства о томе како да организују такву експлозију већ и виде да неће бити променљиве реакције међународне заједнице на ово, као што неће бити ни одговорности за оне који су је наредили. Ако не буде напретка у дискусији о теми Северног тока у СБ, не могу се искључити рецидиви у другим регионима света, а одговорност за то ће пасти на све чланице СБ", истакао је Пољански током састанка Савета безбедности УН.

Експлозије на два руска извозна гасовода ка Европи, Северни ток 1 и Северни ток 2, догодиле су се 26. септембра 2022. године. Генерално тужилаштво Русије покренуло је поступак због чина међународног тероризма, а портпарол Кремља Дмитриј Песков раније је нагласио да је Русија више пута тражила податке о експлозијама на Северном току, али да их никада није добила.

(Танјуг)