Трамп: Подржаћу Украјину, желим да се рат заврши; Захарова: Напади на нафтовод "Дружба" бандитизам

Амерички државни секретар Марко Рубио сагласио се током данашњих телефонских разговора са министрима спољних послова европских земаља и високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кајом Калас да наставе сарадњу у дипломатским напорима како би се окончао рат између Русије и Украјине кроз трајно преговарачко решење, саопштио је Стејт департмент.

У саопштењу се наводи да је Рубио разговарао са финском министарком спољних послова Елином Валтонен, француским министром спољних послова Жан-Ноелом Бароом, немачким министром спољних послова Јоханом Вадефулом, италијанским министром спољних послова Антониом Тајанијем, пољским министром спољних послова Радославом Сикорским, министром спољних послова Велике Британије Дејвидом Ламијем, украјинским министром спољних послова Андријем Сибихом и високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кајом Калас.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски и специјални изасланик председника САД Кит Келог разговарали су о питању утицаја на Русију и хуманитарном плану, односно повратку све отете украјинске деце.

"Разговарали смо о томе како можемо утицати на Русију, натерати је да се укључи у стварне преговоре и оконча рат. Санкције, тарифе - све би требало да буде на дневном реду. Спремни смо да о томе разговарамо и у формату лидера који је потребан за решавање кључних питања. Иста спремност је потребна и у Москви", објавио је Зеленски, оценивши да је састанак са Келогом био добар.

Према речима Зеленског, Украјина је изузетно захвална САД на подршци.

"Ценимо што је председник Трамподлучан да постигне прави мир. Веома је важно спровести све резултате - политичке, одбрамбене, економске, постигнуте током нашег састанка са европским лидерима у Вашингтону", поручио је Зеленски.

Према његовим речима, састанак одржан у Вашингтону је несумњиво био успешан самит који одражава истинско јединство између Европе и Америке.

"Украјина, као и увек, уједињује свет. Ценимо спремност САД да буду део безбедносне архитектуре за Украјину и наши тимови активно раде на томе. Очекујемо да ће безбедносни темељи за Украјину бити дефинисани у блиској будућности", нагласио је председник Украјине.

Зеленски је нагласио да је војна сарадња важна и за Украјину и САД. "Постоје две озбиљне могућности: споразум о куповини оружја и споразум о дроновима који могу значајно да ојачају наш војни арсенал", поручио је Зеленски након састанка са Келогом.

(Ukrinform)

Цене нафте "брент" порасле су за 1,5 одсто, на око 67,8 долара по барелу, а америчка сирова нафта WTI (West Texas Intermediate) скочила је на 64,7 долара по барелу, што је највиши ниво у скоро три недеље.

Цене су биле условљене страховима од поремећаја у снабдевању руском нафтом након нових напада украјинских дронова на енергетску инфраструктуру те земље, у шта спадају и пожари на извозном терминалу Уст-Луга и у рафинерији Новошахтинск, пренео је Трејдинг економикс.

Неизвесност око застоја мировних преговора, заједно са претњом америчког председника Доналда Трампа новим санкцијама Русији и вишим царинама на индијски увоз, додатно је појачала забринутост око понуде нафте.

У међувремену, председник Федерелне банке Џероум Пауел наговестио је могуће смањење каматних стопа у септембру, подстичући претпоставке да би снажнији раст економије САД могао повећати потражњу за нафтом. 

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да још није разговарао о конкретним безбедносним гаранцијама за Украјину, али да ће Сједињене Америчке Државе подржати ту земљу.

Говорећи о рату у Украјини, Трамп је новинарима рекао да жели да се тај рат заврши.

Истакао је да је о томе разговарао са руским председником Владимиром Путином, као и да Путин не ради на састанку са украјинским председником Володимиром Зеленским, јер га "не воли".

Трамп је навео да је са Путином разговарао и о нуклеарном наоружању.

(Reuters)

Пољски председник Карол Навроцки најавио је законску иницијативу којом би се "бандеровски симболи", повезани са спорним вођом покрета за независност Украјине у 20. веку Степаном Бандером, изједначили са нацистичким и комунистичким симболима у кривичном законику Пољске.

"Да бисмо елиминисали руску пропаганду и успоставили пољско-украјинске односе засноване на стварном партнерству, међусобном поштовању и обостраној осетљивости, сматрам да би у нацрт закона требало да укључимо јасан слоган: стоп бандеризму", рекао је Навроцки.

Додао је да ће се ти симболи законски изједначити са нацизмом и совјетским комунизмом, као и да ће се извршити ревизије закона о Комисији за гоњење злочина против пољске нације у вези са злочинима Организације украјинских националиста (ОУН), коју је предводио Бандера.

Навроцки је истакао да је та иницијатива у интересу пољске националне заједнице и добрих односа са Украјином, који треба да буду изграђени на "темељима правде, истине и против руске пропаганде".

Међу "бандеровским симболима" налазе се застава ОУН, украјински грб са мачем и портрети Степана Бандере, који се на Западу слави као херој, док источна Украјина и Русија тврде да је он био саучесник у насиљу над Русима, укључујући у погромима током Другог светског рата. 

(Reuters)

Пољска од 1. октобра неће моћи да финансира претплате на "Старлинк" за Украјину због вета пољског председника Карола Навроцког на закон о продужењу помоћи украјинским грађанима.

Портпарол Министарства за дигиталне послове Марек Ђорђица навео је да после вета "не постоји законски основ за финансирање претплата на ‘Старлинк’".

"Старлинк"  је сателитски интернет систем компаније "Спејс икс" Илона Маска, који Украјини обезбеђује кључну интернет комуникацију, укључујући и војне потребе.

(Ukrinform, Reuters)

Званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова назвала је украјинске нападе на нафтовод "Дружба" бандитизмом.

"Сваки напад на цивилну инфраструктуру, посебно енергетске објекте, треба да буде осуђен и да изазове само негативне реакције и коментаре, праћене позивима да се такве активности прекину", истакла је Захарова. 

Додала је да је то гориво које је неопходно, које људи чекају, на производњу рачунају и грађани и економија.

"То је чисти бандитизам који води до поткопавања стратешких темеља, стратешког планирања унутар државе", рекла је Захарова.

Захарова је, такођ,е осудила став западних политичара који, каже, ни не покушавају да спрече кијевски режим да бомбардује цивилну инфраструктуру.

"Ово је нелегитимно, незаконито и мора бити правилно квалификовано", закључила је Захарова.

(РИА, Танјуг)

Варшава не намерава да шаље војнике у мисију у Украјину након завршетка рата, али ће Пољска бити одговорна за логистичку организацију помоћи Кијеву, као и за заштиту европске границе, изјавио је пољски премијер Доналд Туск.

Туск је на конференцији за медије након састанка са канадским премијером Марком Карнијем нагласио да би могао да потврди спремност Канаде и Пољске да наставе да помажу Украјини-

"Веома тесно ћемо сарађивати са Канадом. Потврдио сам да Пољска не намерава да шаље трупе у мисију у Украјину након завршетка рата, али ће Пољска бити одговорна за логистичку организацију помоћи Украјини, као и за заштиту европске границе", изјавио је Туск.

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин и ирански председник Масуд Пезешкијан разговарали су о низу актуелних питања на билатералној агенди, укључујући и сферу енергетике и транспорта, као и о нуклеарном програму и резултатима руско-америчког самита одржаног на Аљасци, саопштила је прес-служба Кремља. "

Одржан је телефонски разговор између руског председника Владимира Путина и председника Исламске Републике Иран Масуда Пезешкијана, током којег их је Владимир Путин обавестио о главним резултатима руско-америчког самита одржаног у Енкориџу", наводи се у саопштењу.

Наглашава се да је Пезешкијан изразио подршку текућим дипломатским напорима усмереним ка мирном решавању украјинске кризе. 

(РИА, Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски оценио је да рат Русије и Украјине није само оружани сукоб, већ битка различитих погледа на свет, нагласивши да се сви Украјинци моле за трајни мир.

''Ово је дефинитивно више од оружаног сукоба, више од агресије једне државе против друге, то је рат погледа на свет, рат фундаменталних феномена. Управо на нашој земљи данас се одвија битка добра и зла, светлости и таме. Украјинци то знају'', рекао је Зеленски на Националном молитвеном доручку, годишњем догађају који окупља политичаре из различитих странака, бизнисмене, дипломате и свештенство.

Зеленски је истакао да речи подршке међународних партнера значе да та земља није сама "у борби против зла".

Према његовим речима, цео свет је имао прилике да види за шта је способан руски председник Владимир Путин, а то, како је рекао Зеленски, укључује убијање цивила, отмицу деце, мучење заробљеника, масовне гробнице, и паљење болница и школа.

Зеленски је рекао да "битка између добра и зла" и даље траје, а да руски напади морају да буду заустављени.

"Верујем да сви заједно можемо ово постићи. Постићи ћемо мир који ће бити стабилан, трајан. За то се сви молимо данас. И оне ће сигурно бити услишене! Чују се данас на стотинама различитих језика и од наших пријатеља из различитих духовних заједница, са различитих континената", нагласио је Зеленски.

(Ukrinform)

У руском нападу на Суми у Украјини јутрос је повређено шест особа, од којих су две на болничком лечењу, а оштећен је један солитер од девет спратова, зграда централне пијаце и бензинска пумпа.

Суми је био мета руских напада и током протекле ноћи, када је према извештају војне администрације уништено пет стамбених зграда, три помоћне зграде и оштећено 12 приватних кућа.

Вршилац дужности председника Градског већа Сумија, Артем Кобзар, раније је саопштио да је услед напада на Пишчанског старосту током ноћи, једна улица готово потпуно уништена, а пет особа је повређено.

Руске трупе испалиле су ракете и на село Слатине у Харковској области, а у нападу је рањена једна жена, оштећене су приватне куће, гасовод и далеководи.

Према прелиминарним информацијама, руске трупе су испалиле две ракете, од којих је једна погодила густо насељено стамбено насеље у којем живе цивили, а друга је пала на обод села.

Руска војска је дроновима напала и село Биленке у Запорошкој области, где је рањен један полицајац, објавио је на Телеграму шеф запорошке војне управе Иван Федоров.

(Ukrinform)

Специјални представник Сједињених Америчких  Држава за Украјину и Русију Кит Келог, који је у посети Кијеву, истакао је да је Трампова администрација посвећена окончању рата у Украјини и да се нада да ће идуће године на данашњи дан Украјина бити земља у којој неће бити рата.

Истовремено, како је рекао, Трампова администрација признаје да је окончање рата тежи задатак него његово започињање и вођење, рекао је Келог на маргинама Националног молитвеног доручка у Кијеву. 

Келог је нагласио да је у току напоран рад на дипломатском фронту, да се амерички председник Доналд Трамп састао са руским председником Владимиром Путином на Аљасци и у Вашингтону са украјинским председником Володимиром Зеленским и европским лидерима.

Како Келог наглашава, окончање рата "није лак задатак", али амерички лидер Доналд Трамп је "председник мира" и посвећен је окончању убијања и разарања у Украјини.

"Видљив је велики мировни процес на којем радимо. Радимо веома напорно. Надамо се да ћемо доћи до позиције у којој ћемо краткорочно имати боље, дугорочне гаранције безбедности. То је посао који је у току", рекао је Келог.

(Unian)

Украјински министар одбране Денис Шмихаљ изјавио је да је са литванском колегиницом Довиле Шакалијене потписао документ о намери за заједничку производњу одбрамбених средстава, чији је циљ да се појача безбедност обе земље.

"Заједно се фокусирамо на покретање заједничке производње, посебно на стварање дронова великог домета. Одговарајуће писмо о намерама у вези са заједничком производњом одбрамбених производа у Литванији и Украјини потписано је у Кијеву заједно са министарком националне одбране Литваније Довиле Шакалијене", истакао је Шмихаљ.

Како наводи украјинска агенција, министри су разговарали о конкретним перспективама за индустријску сарадњу, а потписани документ ствара нове могућности за покретање заједничких предузећа, развој украјинских компанија у Литванији и размену технологија.

Шмихаљ се захвалио литванској колегиници на посети и ''продуктивној интеракцији'', истакавши да је важно што ће Литванија наставити да издваја 0,25 одсто БДП-а за војну помоћ Украјини до 2027. године, што је, како је рекао, снажан сигнал дугорочне подршке украјинским војницима.

Нагласио је да су разговарали и о додатним средствима за куповину оружја и развој украјинске индустрије, као и о литванској ''систематској и непоколебљивој подршци Украјини на путу ка победи''.

(Ukrinform)

Немачки министар финансија Ларс Клингбајл поручио је руском председнику Владимиру Путину да "нема илузија о опадању немачке подршке Украјини" и да та земља увек може да рачуна на подршку Немачке.

"Путин не треба да верује да ће немачка подршка Украјини ослабити. Напротив, Немачка остаје друга највећа присталица Украјине у свету, и највећи у Европи. Украјина може да се ослони на нас", рекао је Клингбајл током ненајављене посете Кијеву, пренео је Ројтерс.

Клингбајл је позвао Путина да покаже интерес за мировни процес у ратном сукобу који траје од фебруара 2022. године, означавајући га као "најсмртоноснији рат у Европи у последњих 80 година".

Такође је истакао да Украјина мора да буде укључена у било какве мировне преговоре, уз услове попут прекида ватре и безбедносних гаранција за дугорочни мир. Немачка је од почетка рата подржала Украјину са више од 50,5 милијарди евра, наведено је у саопштењу немачког Министарства финансија.

(Reuters)

Руски системи противваздушне одбране пресрели су и уништили 21 украјинску беспилотну летелицу током ноћи изнад неколико руских региона, укључујући два дрона која су била усмерена према Москви, саопштило је Министарство одбране те земље.

Према подацима тог министарства, од 23.00 по московском времену до јутрос у 7.00, пресретнута је 21 беспилотна летелица, пренео је Тас.

Међу њима седам изнад Смоленске области, шест изнад Брјанске области, три изнад Орловске области, три изнад Московске области, од којих су две биле упућене према Москви, као и по један изнад Калушке и Тверске области.

(Танјуг, Тас)

Руски дронови погодили су више од 10 локација у граду Суми, при чему су запаљене стамбене зграде, саопштио је начелник војне управе града Суми Сергиј Кривошејенко.

"Напад се догодио око поноћи, када је непријатељ извео масовни напад на општину", навео је Кривошејенко и додао да није пријављено да је било жртава, пренео је Укринформ.

Гувернер Сумске области, Олег Хригоров, потврдио је да су напади дронова забележени и у насељу Роменска. 

Због удара на кључне инфраструктурне објекте, дошло је до нестанка струје у деловима Сумског округа.

(Укринформ)