Трамп: Русији дајем још 10-12 дана за договор; Лавров: Европа озбиљно жели да нас победи

Олексиј Макејев, украјински амбасадор у Немачкој изјавио је да је Украјина од Немачке наручила 18 система противваздушне одбране, од којих је седам већ испоручено, а 11 би требало да стигне касније.

"Наручили смо укупно 18 ирис-Т СЛМ система у оквиру поруџбине 12, плус четири, плус два. До сада смо добили њих седам. Сваки систем који се тренутно производи у Немачкој за Украјину укључује три лансера ракета средњег домета СЛМ и два лансера ракета СЛС кратког домета", навео је Макејев, преноси Униан.

Он је додао да се тренутно мења број противваздушних ракетних система патриот које Украјина очекује да добије захваљујући немачкој подршци.

"Прво смо се обратили Немцима са захтевом да нам купе двре батерије ‘патриота‘ у САД. Након састанка у Рамштајну, саопштено је да партнери покушавају да пронађу пет. Међутим, у стварности нам је потребно 10 или више", нагласио је Макејев.

Према његовим речима, неколико европских земаља обавезало се да набави 5 или 10 ПВО система за Украјину, а касније ће бити објављено ко је финансирао колико система.

Претходно је портал специјализован за војна и одбрамбена питања Дифенс екпрес објавио да се планира интеграција вештачке интелигенције у немачки противваздушни ракетни систем ирис-Т СЛМ.

Према речима стручњака, такво оружје би могло да буде тестирано на фронту у Украјини.

(Танјуг/Униан)

Заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев изјавио је да покушаји америчког председника Доналда Трампа да постави ултиматуме Русији представљају претњу која би могла довести не до ескалације сукоба са Украјином, већ до директног сукоба са САД.

"Трамп се игра ултиматумима са Русијо, 50 дана или 10. Требало би да запамти две ствари: Русија није Израел, па чак ни Иран. Сваки нови ултиматум је претња и корак ка рату. Не између Русије и Украјине, већ са његовом сопственом земљом. Немој ићи путем 'поспаног Џоа!'", поручио је Медведев на платформи Икс, коментаришући најаву америчког лидера о скраћивању рока од 50 дана који је раније поставио за постизање примирја између Москве и Kијева.

Трамп је раније навео да je нови рок за прекид ватре између Русије и Украјине 10 до 12 дана, наводећи као разлог недостатак напретка у преговорима између страна.

(x.com)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган сматра да би Украјина и Русија ускоро могле да се договоре о прекиду ватре.

"Верујемо да овај рат мора да се заврши. Kао што је преговарачки сто постављен у Истанбулу, тако ће се у блиској будућности поставити мировни сто у Турској – и овај крвави рат ће бити завршен", рекао је турски председник, преноси Хуријет.

Он је нагласио да би потписивање мировног споразума могло да се догоди у Турској.

"Турска је појачала дипломатске напоре за мир док кризе и ратови трају у суседним земљама", рекао је Ердоган, напомињући да Анкара спроводи политику мира у руско-украјинском рату.

Он је подсетио да су се током треће рунде преговора у Истанбулу украјинска и руска делегација договориле о новој размени затвореника.

(Tanjug/Hürriyet)

Немачка планира да повећа војне издатке на 162 милијарде евра до 2029. године, од чега ће Украјина добити девет милијарди евра током наредне четири године, преноси Блумберг, позивајући се на високог званичника немачке владе.

"Очекује се да ће се годишњи буџет Немачке за одбрану удвостручити на чак 162 милијарде евра у року од четири године, од чега ће Украјина издвајати девет милијарди евра годишње за подршку борби против Русије", навео је извор агенције.

С обзиром на то да су издаци за одбрану тренутно на два одсто БДП-а, нови бројеви наглашавају колико драстично немачки канцелар Фридрих Мерц и министар финансија Ларс Kлингбајл покрећу поновно наоружавање у најмногољуднијој земљи Европске уније, супротно пацифизму који је усађен у њено друштво у периоду после 1945. године, наводи америчка агенција.

Кко оцењује Блумберг, та промена одражава повратак Немачке војном ставу који подсећа на Хладни рат – одговор на комбинацију неумољивих руских напада на Украјину и страха да је посвећеност САД одбрани Европе поколебана под председником Доналдом Трампом.

Владајућа коалиција коју чине Мерцови конзервативци и Kлингбајлови социјалдемократи обећала је да ће вратити економију ка расту након две године контракције и надокнадити деценије недовољног улагања у инфраструктуру и војску.

Према речима Мартина Адемера и Симоне Деле Kјаје из Блумберг економикса, "мере потрошње владе за подршку економској активности у наредним годинама" су очекиване, али "неће бити довољне да у потпуности надокнаде растуће трошкове сервисирања дуга и све већи примарни дефицит".

Немачко настојање да се поново наоружа довешће до тога да се њен годишњи одбрамбени буџет удвостручи на чак 162 милијарде евра (189 милијарди долара) у року од четири године.

Тај годишњи износ требало би да се постигне до 2029. године, знатно пре циља НАТО-а да војни издаци достигну 3,5 одсто бруто домаћег производа до 2035. године, према речима високог владиног званичника.

Да би то урадили, изузели су војне расходе који прелазе један одсто БДП-а од уставног ограничења дуга земље и основали посебан фонд од 500 милијарди евра за изградњу путева, железница, електроенергетских мрежа и школа.

Један од највећих изазова за Берлин биће да се додатни војни буџет заиста исплати с обзиром на акутне застоје у производњи, дуге листе чекања и стална кашњења испорука скупих наруџбина.

Међу потенцијалним куповинама, Немачка разматра до 2.500 оклопних борбених возила "боксер" и 1.000 борбених тенкова "леопард 2" као део заједничких европских напора за стварање нових НАТО бригада, рекли су извори упознати са ситуацијом за Блумберг њуз раније овог месеца.

Наредба коју разматрају министар одбране Борис Писторијус и највиши генерали Бундесвера могла би да вреди чак 25 милијарди евра, рекли су извори.

Редовни буџет за следећу годину укључује нето нови дуг од 89,9 милијарди евра, који ће порасти на 126,9 милијарди евра у 2029. години, наводи се у документу који је објавила влада у Берлину.

Планирано је да кабинет у среду усвоји буџет за следећу годину и средњорочни финансијски план. Након тога биће послати доњем дому парламента на разматрање, пре него што до краја године оду на усвајање у горњем дому – где је заступљено 16 савезних држава.

(Tanjug/Bloomberg)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да не зна да ли ће се састати са председником Русије Владимиром Путином и да тренутно није "посебно заинтересован" за контакте с њим.

"Не знам. Више ме не занима посебно да разговарам са њим", рекао је Трамп на конференцији за медије у Шкотској на питање да ли би лични састанак са Путином могао да помогне у решавању украјинског сукоба и да ли то разматра.

Амерички председник је раније данас рекао и да поставља нови рок Русији од 10 до 12 дана да постигне напредак ка окончању рата у Украјини.

Истакао је да не види никакав напредак на том пољу и да уколико не буде постигнуто примирје, увешће Русији додатне санкције, али је додао да још ништа није искључено и да "ко зна, можда ће се и постићи договор".

Нови план укључује могуће санкције и секундарне тарифе усмерене на руске трговинске партнере. Трамп је рекао и да није вољан да намеће нове казне Kремљу, рекавши да воли руски народ. "Не желим то да урадим Русији", рекао је и додао да много Руса, заједно са Украјинцима, гине у рату.

Званична објава биће објављена данас или најкасније сутра, рекао је Трамп и додао да "нема разлога за чекање".

"Путин мора да постигне договор. Превише људи умире", рекао је Трамп током посете Шкотској, пренела је агенција АП.

Председник САД је 14. јула, током сусрета са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у Белој кући, рекао да ће САД увести Русији царине од 100 одсто ако се у року од 50 дана не постигне договор о примирју у рату у Украјини. "Увешћемо веома строге царине ако не постигнемо договор у року од 50 дана.

Царине од око 100 одсто би се назвале секундарним царинама", казао је Трамп наводећи да ће царине бити уведене без сагласности Представничког дома или Сената САД. Секундарне царине подразумевају да би се санкције односиле и на друге земље, односно земље које купују руску нафту.

(Tanjug/AP/Reuters)

Доналд Трамп je рекао да је поставио нови рок Москви од 10 до 12 дана да учини напредак ка окончању рата у Украјини.

У супротном, како је раније најавио, увешће Русији царине од 100 одсто.

Говорећи у Шкотској, где разговара са европским лидерима и игра голф, Трамп је истакао да је разочаран Путином и да је скратио рок од 50 дана који је поставио по том питању раније овог месеца.

"Поставићу нови рок од око 10 или 12 дана од данас“, рекао је Трамп новинарима током састанка са британским премијером Киром Стармером. "Нема разлога за чекање. Једноставно не видимо никакав напредак", додао је амерички председник.

(Reuters)

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да Европа озбиљно жели да победи Русију и да Москва први пут у историји нема савезнике у борби против Запада.

"Русија се први пут у својој историји бори сама против целог Запада. У Првом и Другом светском рату имали смо савезнике. Сада немамо савезнике на бојном пољу. Стога, морамо се ослонити на себе. Не смемо дозволити никакву слабост или лењост", рекао је Лавров.

Према његовим речима, Русија инсистира на својим легитимним захтевима: осигуравању безбедности, неширењу НАТО-а, заштити становника у Украјини који говоре руски.

"Није било алтернативе покретању специјалне војне операције. Територије нам нису важне јер имамо највећу земљу на свету. Важно нам је да људи који тамо живе вековима, који су носиоци руске културе, језика и образовања, који желе да одгајају децу у истој култури, не буду истребљени, да њихова права буду заштићена. То је легитиман захтев. Признавање реалности које су утврђене у нашем уставу је апсолутно неоспоран захтев", нагласио је Лавров.

Према његовим речима, Европа озбиљно жели да победи Русију и то се свакодневно потврђује.

"Немачки канцелар рекао је да су дужни да Немачку поново учине највећом војном силом у Европи. Била је највећа војна сила уочи Првог светског рата, када га је покренула, уочи Другог светског рата, када га је такође покренула. Поново жели да Немачку учини првом војном силом у Европи", нагласио је Лавров.

Како каже, украјинско питање је манифестација става Запада о наношењу стратешког пораза Русији.

"Увек, чак и током Хладног рата, дијалог се развијао и омогућавао супротстављеним таборима да боље разумеју намере једни других, пре свега како би се спречио велики рат. Овај инстинкт је изгубљен у Европи, баш као што вакцина против нацизма престаје да делује у Европи", закључио је Лавров.

(Танјуг)

Састанак председника Русије и Сједињених Америчких Држава, Владимира Путина и Доналда Трампа, могао би бити одржан тек након што буде припремљен на стручном нивоу, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков и додао да није искључено да се двојица државника сретну у Кини ако ту земљу посете у исто време.

"Сматрамо да прво треба да обавимо посао на експертском нивоу, јер је препуштање овог посла, овог тешког, грубог посла, председницима апсолутно нелогично. Прво треба да се припремимо, израдимо параметре решења, потом их поправимо на највишем нивоу, а не обрнуто", рекао је Песков, коментаришући изјаву турског председника Реџепа Тајипа Ердогана о спремности да организује састанак Владимира Путина и Доналда Трампа у Истанбулу.

"Нема суштинске припреме за састанак јер нема договорених контаката", рекао је Песков, који је подсетио да се Путин спрема за посету Кини. 

"Ако се деси да председник САД одлучи да такође посети Кину у исто време, онда се наравно такав сусрет не може теоретски искључити ако се шефови држава нађу у истом граду", рекао је Песков.

Поновио је да "за сада нису спроведени никакви конкретни развојни пројекти или акције у припреми".

(Танјуг)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рекао је да је разочаран председником Русије Владимиром Путином и да ће смањити рок од 50 дана који је дао Путину да се постигне договор о примирју у Украјини.

"Разочаран сам Путином. Смањићу рок од 50 дана за постизање договора о Украјини. Даћу му мањи број дана", изјавио је Трамп.

Агенција наводи да Трамп, међутим, није рекао колики ће бити нови крајњи рок.

Председник САД је 14. јула, током сусрета са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у Белој кући, рекао да ће САД увести Русији царине од 100 одсто, ако се у року од 50 дана не постигне договор о примирју у рату у Украјини.

(Reuters)

Америчка одбрамбена компанија "Аутерион" испоручиће Украјини 33.000 комплета за навођење дронова заснованих на вештачкој интелигенцији, у оквиру уговора Министарства одбране САД вредног 50 милиона долара, саопштила је та компанија.

Према наводима компаније, ови уређаји омогућавају ручно управљаним борбеним дроновима да аутономно прате и погоде циљеве удаљене до једног километра.

Једно од тих решења јесу дронови са АИ технологијом, који се у завршној фази лета аутоматски усмеравају на облике циљева, без потребе за сигналом оператера.

"Украјини смо раније испоручили хиљаде наших АИ система за навођење, али ова испорука више је него десетоструко повећање наше подршке", изјавио је извршни директор компаније Лоренц Мајер.

(Reuters)

Руске трупе су преузеле контролу над насељима Бојкивка и Белхиика у источној Украјини, саопштило је руско Министарство одбране.

(Reuters)

Украјинска државна енергетска компанија "Нафтогаз" је потврдила да је први пут примила природни гас из Азербејџана преко Трансбалканског коридора који повезује Бугарску, Румунију и Украјину, а заобилази Русију.

"Први пут се реализује пробна испорука гаса Трансбалканском рутом, дуж коридора Бугарска–Румунија–Украјина", наводи се у саопштењу "Нафтогаза". 

Трансбалкански коридор је алтернативни правац транспорта гаса који омогућава Украјини да диверзификује изворе снабдевања након прекида сарадње са руским Гаспромом и оштећења енергетске инфраструктуре током рата.

(Reuters)

Украјинска противваздухопловна одбрана (ПВО) саопштила је да је током ноћи уништила 309 руских дронова од укупно 324 беспилотне летелице које је лансирала Русија.

У саопштењу се наводи да је украјинска ПВО уништила током ноћи и две руске крстареће ракете.

(Ukrinform)

Пољски и савезнички авиони активирани су јутрос како би се осигурала безбедност пољског ваздушног простора након што је Русија покренула ракетне нападе усмерене на западну Украјину, близу границе са Пољском, саопштила је Оперативна команда пољских оружаних снага.

У већем делу Украјине рано јутрос оглашена је ваздушна опасност због руских напада дроновима и ракетама.

(Reuters)

Руска противваздухопловна одбрана оборила је седам украјинских дронова током ноћи, саопштило је руско Министарство одбране.

У саопштењу се прецизира да су четири украјинска дрона уништена изнад територије Ростовске области и по један изнад Орловске, Калушке и Брјанске области.

Локални званичници су саопштили да је напад дронова изазвао мањи пожар, који је брзо угашен.

(РИА, Танјуг)

Најмање осам особа је повређено у руском нападу на Кијев, саопштиле су власти у украјинској престоници.

Украјинска војска, такође, навела је да је током ноћи оборила 78 од 83 беспилотне летелице које је лансирала Русија.

(Reuters)