Зашто Путин игнорише Трампов апел за мир и које тајно оружје шеф Беле куће користи да промени ток рата

Британски премијер Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон позвали су данас партнере у ''коалицији вољних'' да појачају притисак на руског председника Владимира Путина како би га приморали да преговара о миру у Украјини.

Они су у Лондону, након посете британској војној бази, током видео-позива са осталим савезничким лидерима окупљеним у Риму на конференцији о обнови Украјине, потврдили подршку Кијеву, тврдец́и да преузимају вођство потенцијалне послератне војне мисије ради обезбеђивања безбедности у Украјини.

Стармер је оценио да ће "овај координисани притисак направити разлику“.

"Требало би да преусмеримо наш рад на припрему мира, да га остваримо тако што ћемо присилити Путина за преговарачки сто", рекао је Стармер.

Додао је да су европски планови за мировне снаге „зрели“ након вишемесечног планирања, преноси Гардијан и наводи да је Макрон те планове описао као „спремне за употребу“ када се постигне договор о прекиду ватре.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони је у Риму такође позвала на јачање притиска на Русију, преноси Анса.

(Танјуг)

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин саопштио је да је руска противваздушна одбрана оборила је три украјинска дрона који су летели ка главном граду Русије.

Собјанин је прво објавио да је Украјина лансирала један дрон ка Москви, а затим да је лансирала још два дрона и да су сва три оборена, пренео је Тас.

(Танјуг)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да је Немачка спремна да купи системе противваздухопловне одбране "патриот" од Сједињених Америчких Држава и да их испоручи Украјини.

Мерц је рекао, на Конференцији за обнову Украјине у Риму, где је разговарао о украјинској противваздухопловној одбрани са председником Украјине Володимиром Зеленским и другим лидерима, да је прошле седмице замолио америчког председника Доналда Трампа да испоручи Немачкој системе "патриот".

"Американцима су потребни неки од њих, али их имају и доста. Још није договорено да ли ће испорука бити извршена", навео је Мерц, пренео је Ројтерс.

Конференција о обнови Украјине у Риму четврта је међународна конференција овог типа и наставак је процеса започетог 2022. године конференцијом у Лугану, након које су одржане конференције у Лондону и Берлину, саопштило је Министарство спољних послова.

(Reuters)

Јун ове године био је месец са највећим бројем цивилних жртава у Украјини од почетка рата – погинула су 232 цивила, а 1.343 су повређена, саопштила је Мисија Уједињених нација за праћење људских права у Украјини.

У саопштењу се наводи да је у руским нападима ракетама дугог домета и касетном муницијом у урбаним подручјима погинула већина цивилних жртава у јуну у Украјини – 53 одсто, пренео је Укринформ.

Истиче се да су руске снаге у јуну ове године испалиле 10 пута више ракета и касетне муниције на Украјину него у јуну прошле године.

(Танјуг)

Марко Ђурић, који у Риму учествује на Конференцији за обнову Украјине, изјавио је да Киту Келогу пренео "осећања и симпатије српског народа према напорима Доналда Трампа да се стабилизују прилике, окончају непријатељства и превазиђу разлике између великих сила".

Украјина је добила милијарду евра од Европске уније од профита од замрзнуте руске имовине у оквиру механизма за ванредно убрзање прихода (ЕРА), изјавио је украјински премијер Денис Шмигаљ.

"Иницијатива ЕРА коју смо покренули заједно са Г7 функционише. Од почетка године, више од 18,5 милијарди долара је већ пребачено у Украјину из замрзнутог руског новца. Усмеравамо ова средства ка стабилности Украјине и брзој реконструкцији", написао је Шмигаљ на Телеграм каналу.

Према његовим речима, иницијатива ЕРА даје добре резултате, али Украјина се ту неће зауставити.

Како је навео, Кијев ће на Конференцији о обнови Украјине (УРЦ2025) позвати партнере на сарадњу како би се "формирали правни инструменти за потпуну конфискацију све руске имовине".

(Танјуг)

Русија би требало да финансира обнову Украјине када се заврши рат изазван инвазијом Москве, рекао је председник Европског савета Антонио Коста.

''Обнова Украјине захтеваће огромне и континуиране напоре међународне заједнице, сразмерне размерама разарања и хитности тренутка", рекао је Коста на конференцији о обнови Украјине у Риму.

Истакао је да обнова мора да буде заснована и на правди, што подразумева, како је рекао, да Русија одговара за разарање које је изазвала, преноси Анса.

"Агресор ће морати да преузме одговорност за обнову онога што је покушао да уништи", рекао је Коста.

Европска комисија (ЕК) је такође најавила данас 2,3 милијарде евра подршке Украјини како би јој помогла у обнови након штете коју су проузроковали руски напади.

(Танјуг)

У руском нападу на Кијев балистичким ракетама и дроновима током ноћи погинуле су две особе, а број повређених је порастао на најмање 19, саопштио је начелник Војне управе града Тимур Ткаченко.

Он је додао да је међу њима и малолетна особа – девојчица рођена 2008. године.

"У отклањању последица руских удара на Кијев ангажовано је око 400 спасилаца и 90 комада специјалне опреме", рекла је Светлана Водолага, портпаролка украјинске Државне службе за ванредне ситуације.

Она је додала да су спасиоци током ноћног напада примили извештаје из осам округа украјинске престонице.

Руске снаге су током ноћи покренуле велики напад дронова на Украјину, а једна од главних мета био је град Кијев.

Напад је почео дроновима, а касније су уследили напади балистичким и крстарећим ракетама.

(Укринформ)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и државни секретар САД Марко Рубио потврдили су своју посвећеност проналажењу мирних решења за конфликтне ситуације током разговора у Куала Лумпуру, саопштила је прес-служба руског Министарства спољних послова.

"Потврђена је обострана посвећеност проналажењу мирних решења за конфликтне ситуације, обнављању руско-америчке економске и хуманитарне сарадње и несметаним контактима између друштава две земље", наводи се у објави на званичном сајту министарства.

Посебно је истакнуто да би томе могло допринети обнављање директног ваздушног саобраћаја између Русије и САД. Поред тога, Лавров и Рубио су нагласили важност даљег рада на нормализацији функционисања дипломатских представништава.

Разговори су одржани на маргинама Регионалног форума Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) и трајали су 50 минута.

Са руске стране у разговорима су учествовали и вршилац дужности директора Северноатлантског одељења Министарства спољних послова Кирил Михајлов и шеф тог одељења Александар Посилкин.

Америчку делегацију чинили су заменик државног секретара за политичка питања Алисон Хукер и директор политичког планирања Мајкл Антон.

Састанак је одржан у тренутку када САД настављају испоруке одбрамбеног наоружања Украјини, што је изазвало негативну реакцију Москве.

(Известија)

Било би пожељније да Русија постигне своје циљеве у украјинском сукобу мирним путем, док се то не деси, Москва наставља своју специјалну војну операцију, рекао је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков.

"Више пута смо рекли да је за нас пожељније да циљеве које смо себи поставили постигнемо мирним политичким и дипломатским средствима, али док се то не деси, специјална војна операција се наставља и реалност на терену се мења сваког дана", рекао је Песков новинарима, преноси РИА Новости.

Он је додао и да се не може рећи да је мировни процес за решавање сукоба у Украјини застављен, с обзиром на то да САД обнављају испоруке америчког оружја Кијеву.

"Можемо сачекати ипак неке сигнале из Кијева, од представника кијевског режима, о жељи да се уђе у трећи круг директних преговора између Русије и Украјине", рекао је портпарол Кремља.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је на пленарној седници Конференције за обнову Украјине у Риму да руски председник Владимир Путин не жели мир и да сви то сада схватају након још једне ескалације напада Русије на Украјину.

"Русија се не спрема за мир, и сви ми то сада схватамо. Разумемо то, видимо то", навео је Зеленски, пренела је Анса.

Зеленски је истакао да је Путин одбацио све нацрте мировног предлога и да, уместо мира, долази до још једне ескалације насиља.

"Путин жели да наш народ, наши људи, напусте Украјину и пате. И да њихови домови, школе и болнице буду уништени", навео је Зеленски.

Истакао је да се напади Русије на Украјину морају зауставити јер је, како је навео, већ превише дронова и ракета погодило украјинску територију.

Зеленски је затражио од партнера испоруку нових ракета и одбрамбених система, као и да финансирају производњу дронова.

(Танјуг)

Припадници Федералне службе безбедности (ФСБ) Русије спречили су терористички напад на Криму, усмерен против припадника органа реда током свечаности поводом Дана Русије, саопштио је Центар за односе са јавношћу ФСБ-а.

Према званичном саопштењу, у Јалти је ухапшен руски држављанин рођен 1981. године. Истражни органи наводе да су осумњиченог регрутовале украјинске специјалне службе, посредством курира, с циљем извођења саботажа и терористичких аката на територији Крима.

"Утврђено је да је осумњичени сарађивао са припадником специјалних снага Оружаних снага Украјине и да је, по његовим упутствима, припремао дрон са импровизованом експлозивном направом за напад на место окупљања припадника органа реда, ангажованих на обезбеђењу свечаности поводом Дана Русије", наводи се у саопштењу.

Током претреса стана ухапшеног, пронађене су две импровизоване експлозивне направе, два електрична детонатора, актуатор, делови FPV дрона са даљинским управљачем, као и квадрокоптер. Заплењен је и мобилни телефон који је коришћен за комуникацију са украјинским обавештајцем.

Поред тога, осумњичени је преносио информације о последицама удара по територији Руске Федерације, као и позиве на насилне акције против припадника руске војске који учествују у специјалној војној операцији, мотивисане етничком мржњом. Окривљени је у потпуности признао дело.

Раније тог дана, службеници ФСБ-а спречили су терористички напад у селу Мостовској у Краснодарској Покрајини. 

"Као резултат спроведених оперативних и истражних мера, утврђено је да је оптужени припремио запаљиву смешу и да је планирао да запали административну зграду", наводи се у извештају, преноси Тас.

Припадници ФСБ-а привели су осумњиченог у тренутку када се приближавао месту напада.

(Известија)

Руска војска је током ноћи извела групни удар на предузећа војноиндустријског комплекса у Кијеву и војни аеродром, циљ удара је постигнут, саопштило је Министарство одбране Русије.

Поред тога, ракетни напад је изведен на привремени положај украјинске бригаде морске пешадије у Николајевској области. Сви циљеви су уништени.

(Известија)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је Русија синоћ покренула масовни комбиновани удар на Украјину, користећи 18 ракета, укључујући балистичке ракете, и око 400 ударних дронова.

"Ове ноћи, Русија је покренула масовни комбиновани удар који је трајао скоро десет сати. Осамнаест ракета, укључујући балистичке ракете, и око 400 ударних дронова, од којих је скоро 200 типа 'шахед'", написао је Зеленски на Телеграму, преноси Укринформ.

Према његовим речима, главна мета напада била је престоница и Кијевска област, а нападнути су били и Черниговска, Сумска, Полтавска, Кировоградска и Харковска област.

У нападу на Кијев, погинуле су две особе, а 16 је повређено. Ово је очигледна ескалација терора од стране Русије: стотине 'шахеда' сваке ноћи, стални удари, масовни напади на украјинске градове. То значи да је потребно убрзање. Морамо бити бржи са санкцијама и извршимо притисак на Русију како би осетили последице свог терора", навео је Зеленски.

Како је навео председник Украјине "партнери морају бити бржи са инвестицијама у производњу оружја и развој технологије“.

Он је такође најавио преговоре са партнерима унутар Коалиције вољних.

"Данас ћу разговарати са партнерима, посебно у оквиру коалиције вољних, о додатном финансирању производње дронова пресретача и снабдевања противваздухопловном одбраном Украјине. Задаци су апсолутно јасни. Морамо оштро одговорити на такве руске ударе. Управо тако ћемо одговорити", упозорио је Зеленски.

Руске снаге протекле ноћи гађале су Кијев балистичким ракетама и дроновима. У нападу су погинуле две особе, а 16 је повређено.

(Укринформ)

Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да су два украјинска шпијуна ухапшена у Мелитопољу због преноса осетљивих информација о руској војсци.

Како се наводи у извештају, осумњичени су регрутовани од стране украјинских специјалних служби преко апликације Телеграм. Према упутствима својих надређених, они су прикупљали и преносили информације о локацијама руског војног особља и опреме која је била на мети ракетних и бомбашких напада, као и саботажа.

Центар за односе са јавношћу ФСБ-а потврдио је да су осумњичени приведени и да су се ови поступци одвијали према упутствима њихових украјинских надређених.

(Известија)

Кремљ отворено игнорише позиве америчког председника Доналда Трампа да се оконча рат у Украјини јер Владимир Путин верује у способност руске војске да пробије фронт и коначно сломи Украјину, пише Њујорк тајмс.

Према два извора блиска Кремљу, руски лидер сматра да предност Русије на бојном пољу расте и да би украјинска одбрана могла да се сруши у наредним месецима. Они такође истичу да Путин сматра да је сада немогуће окончати борбе уколико Украјина не пристане на значајне уступке.

Татјана Станова, виша сарадница у Карнеги центру за Русију и Евроазију, напомиње да Путин неће жртвовати своје циљеве у Украјини у корист побољшања односа са Трампом.

Трампова очигледна промена реторике, од комплимената Путину до јавне критике, изгледа да не узнемирава превише Кремљ. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је то данас директно рекао.

"Ми смо мирни поводом овога. Очекујемо да ће се наш дијалог са Вашингтоном наставити и наши напори да обновимо наше озбиљно нарушене билатералне односе", рекао је Песков.

Према изворима блиским Кремљу, Путин је свестан да би Трамп могао поново увести санкције након шестомесечне паузе. Међутим, нове америчке санкције до сада су биле углавном ограничене на реторику и није било значајних разговора о повећању америчке војне подршке Украјини.

Штефан Мајстер, стручњак за Русију у Немачком савету за спољне односе, напомиње: "Ако нема растућих трошкова, зашто би Путин мењао своје понашање?"

Инсајдери додају да је Путин генерално задовољан својим интеракцијама са Трампом ове године. Само наставак директних разговора између руских и америчких лидера представља пробој за Кремљ, окончавајући три године дипломатске изолације.

(The New York Times, Унијан)

Амерички председник Доналд Трамп би могао да употреби министра финансија САД Скота Бесента као тајно оружје против Русије, објавио је лист Телеграф.

"Трамп можда има тајно оружје у својој новој стратегији за поступање са Русијом. Министар финансија САД Скот Бесент је подједнако револуционаран и неконвенционалан мислилац као и Трамп", наводи се у чланку.

Напомиње се да шеф америчког министарства финансија већ има искуства у трговинском рату са Кином, у којем је играо кључну улогу.

Како истиче Телеграф, Трамп није успео да натера Русију да прихвати његов став и одлучио је да пронађе савезника који би покушао да утиче на руску економију, прецизира Газета.ру. Истовремено, напомиње се да амерички лидер признаје успех руске економије под притиском санкција.

Наводи се да је Бесент спреман да ризикује и искористи рањивости противника, што би могло да иде на руку Сједињеним Државама.

Дан раније, Трамп је рекао да увођење нових антируских санкција зависи искључиво од њега. Додао је да пажљиво прати процес око релевантног закона у Конгресу САД.

(Telegraph, Газета.ru, Известија)

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је имао разговор са специјалним изаслаником председника САД за Украјину, генералом Китом Келогом, који предводи америчку делегацију на Конференцији о обнови Украјине у Риму.

Током разговора, како је истакао, било је речи о испорукама наоружања, јачању противваздухопловне одбране и куповини америчког оружја, као и о заједничкој производњи наоружања, наведено је у објави Зеленског на друштвеној мрежи Икс.

"Због пораста руских напада, јачање противваздухопловне одбране остаје један од наших највиших приоритета", поручио је украјински председник. Он је додао да је посебан акценат у разговору био на пооштравању санкција против Русије, пре свега у енергетском сектору.

(Икс)