Кијев још није потврдио учешће у преговорима у Истанбулу; Москва позвала Запад да престане да наоружава Украјину

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је разговарао данас са америчким сенаторима Линџијем Грејамом и Ричардом Блументалом о америчкој подршци и потреби даљег притиска на Русију и нагласио да само стварно учешће Сједињених Америчких Држава у свим фазама преговора може гарантовати поуздан мир.

Зеленски је објавио на Телеграму да је имао добар састанак са америчким сенаторима и изразио захвалност америчким политичарима што су дошли у Украјину у време када је, како је навео, "координација напора за постизање достојанственог и трајног мира најпотребнија".

"Сви разумемо да Русија покушава да се руга дипломатији: крије се иза преговора, али се спрема за нове офанзивне операције на фронту, свакодневно напада наше градове и села и одбија све предлоге о прекиду ватре", навео је Зеленски.       

Поновио је да је потребан додатни притисак на Русију. "Захвалан сам на иницијативи - двостраначком закону о санкцијама који већ има подршку 82 сенатора. Разговарали смо о овоме и другим полугама које можемо да употребимо да приморамо Русију да склопи мир. Хајде да наставимо да радимо на овоме заједно", истакао је Зеленски.       

Грејам је обећао да ће уложити све могуће напоре да се врате украјинска деца која су, како је навео, илегално одведену у Русију, пренео је Укринформ.

Председник Сједињених Држава Доналд Трамп изјавио је да су и руски председник Владимир Путин и украјински председник Володимир Зеленски тврдоглави док он покушава да преговара о окончању рата у Украјини.

Трамп је рекао да је био изненађен и разочаран руским бомбардовањем у Украјини док је покушавао да договори прекид ватре.

(Reuters)

Русија је спремна да размоти прекид ватре у Украјини како би отворила пут трајном решењу, али током било каквог примирја Москва жели да западне државе престану да наоружавају Кијев и да Украјина престане да мобилише трупе, изјавио је руски представник при УН Василиј Небензја.

Током обраћања у Савету безбедности УН Небензја је рекао да прекид ватре није довољан да се оконча рат у Украјини, јавља агенција РИА.

"Да бисмо постигли одрживо и трајно решење украјинске кризе, морамо да се позабавимо њеним основним узроцима. Предлажемо другу рунду разговора у Истанбулу овог понедељка, где можемо да разменимо меморандуме о приступима обе стране процесу преговора'', рекао је Небензја.

Додао је да ће се Русија борити "колико год буде потребно" за то да на руским границама не буде претњи и да у суседним државама не буде антируског и неонацистичког образовања.

(Танјуг)

Турски министар спољних послова Хакан Фидан састао се са председником Украјине Володимиром Зеленским у Кијеву уочи најављеног састанка руских и украјинских делегација у Истанбулу 2. јуна.

Зеленски је након састанка изјавио да ни Кијев ни Анкара нису добили ниједан документ из Москве за припрему за наредну рунду преговора, најављену за 2. јун у Истанбулу.

Према саопштењу прес-службе турског Министарства спољних послова, Фидана су пратили генерални директор Министарства спољних послова Турске, бивши амбасадор Турске у Руској Федерацији Мехмет Самсар, званични представник Министарства спољних послова Турске Онџу Кечели и други званичници.

Украјинску страну на разговорима представљали су Зеленски, шеф његовог кабинета Андриј Јермак, шеф украјинског Министарства спољних послова Андриј Сибига и министар одбране Рустем Умеров.

Фидан је претходно посетио Москву, где га је примио руски председник Владимир Путин и званичници.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски је изјавио да Русија чини све како би осигурала да најављени разговори у Истанбулу 2. јуна не доведу до резултата.

"Да би састанак био смислен, његов дневни ред мора бити јасан, а преговори морају бити правилно припремљени. Нажалост, Русија чини све што може како би осигурала да следец́и састанак не донесе резултате“, рекао је он у објави на Икс-у.

(Танјуг)

Шеф кабинета председника Украјине, Андриј Јермак, изјавио је да је та земља заинтересована за дијалог са Русијом, али да захтева јасне и уравнотежене предлоге.

"Нећемо наседати на мачку у џаку која се зове меморандум. Већ смо га имали. Доста. Дипломатија треба да се заснива на конкретним чињеницама, а не на празним обећањима", рекао је Јермак.

Украјина инсистира да Русија преда свој нацрт меморандума пре састанка следеће недеље, због забринутости да се у њему налазе услови неприхватљиви за Кијев, што је Москва одбила да учини.

Раније данас, потпаролка руског Министарства спољних послова, Марија Захарова, најавила је да ће руска делегација коју предводи помоћник руског председника, Владимир Медински, стићи ће у Истанбул на састанак са украјинским преговарачима 2. јуна са нацртом меморандума и другим предлозима за прекид ватре.

(Танјуг)

Русија је поручила Савету безбедности Уједињених нација да једноставни прекид ватре није довољан да се оконча рат Москве у Украјини који траје више од три године.

"Да бисмо постигли одрживо и трајно решење украјинске кризе, морамо се позабавити њеним основним узроцима", рекао је руски изасланик при УН Василиј Небензја Савету безбедности.

"Предлажемо другу рунду разговора у Истанбулу овог понедељка... где можемо разменити меморандуме о приступима обе стране процесу преговора", рекао је Небензја.

(Reuters)

У Москви је спречен терористички напад који је припреман по наређењу украјинских специјалних служби, а осумњичени је притворен, саопштио је Истражни комитет Руске Федерације.

Руска Известиа пише да је током претреса од осумњиченог заплењен мобилни телефон, на којем је пронађена преписка са куратором украјинских специјалних служби о задатку одузимања "скривеног фонда" у шумском парку на западу Москве.

"Истражитељи и детективи су прегледали место догађаја и открили импровизовану експлозивну направу коју је мушкарац планирао да употреби за детонацију експлозива на местима са пуно људи", саопштавају истражни органи.

(Известиа)

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига је изјавио да његова земља жели да види документ у којем су изнети предлози Русије о мировном споразуму пре него што пошаље своју делегацију на преговоре у Истанбул.

Русија је претходно саопштила да се припрема да упути тим преговарача да се састане са украјинском страном 2. јуна у Истанбулу, али Кијев тек треба да потврди да ли ће учествовати у преговорима.

Сибига, говорећи на заједничкој конференцији за медије са шефом турске дипломатије Хаканом Фиданом, који је у посети Кијеву, није навео да ли ће Украјина учествовати у преговорима.

"Како би наредни планирани састанак био сврсисходан, важно је да претходно добијемо документ како би делегација која би отишла на преговоре била овлашћена да разговара о релевантним ставовима", рекао је украјински министар новинарима.

Он је додао да Украјина до овог тренутка није добила меморандум који је очекивала од руских преговарача, а у којем су изнети њихови предлози за разматрање на преговорима.

Сибига није прецизирао шта ће Кијев да учини ако не добије руски документ, нити је одредио рок до када би требало да им се меморандум достави.

(Reuters) 

Турска се нада да ће Русија и Украјина у највећој мери завршити рад на техничким питањима на својим следећим потенцијалним мировним преговорима, изјавио је министар спољних послова те земље Хакан Фидан. 

Фидан је на конференцији за новинаре у Кијеву рекао и да Анкара жели да буде домаћин самита лидера те две земље након тога, уз присуство турског и америчког председника Реџепа Тајипа Ердогана и Доналда Трампа.

Како је рекао разговори који су одржани 16. маја између Русије и Украјине у Истанбулу су били први директан контакт између две земље у последње три године и означавају нови почетак.

Додао је да верује да су даљи састанци могући између Украјине и Русије.

Састанак руске и украјинске делегације у Истанбулу требало би да се одржи 2. јуна, иако ни једна страна то није потврдила.

(Reuters) 

Москва је задовољна што Вашингтон разуме објашњења руског председника Владимира Путина о неприхватљивости ширења НАТО-а на границе Руске Федерације, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Председник Путин доследно преноси својим саговорницима, укључујући и америчке представнике, наш став о неприхватљивом ширењу НАТО-а на исток са становишта стратешких интереса Руске Федерације", рекао је Песков.

Такође је додао да ако говоримо о тако суптилним нијансама ове теме, онда Кремљ не би желео да их јавно расправља и не би желео да размењује било какве ставове путем медија.

"Сматрамо да је неопходно да се то уради током затворених контаката", закључио је портпарол руског председника.

Специјални изасланик САД за Украјину Кит Келог је раније данас, изјавио да би НАТО могао да престане са ширењем ка границама Русије. Према његовим речима, председник САД Доналд Трамп је способан да донесе одговарајућу одлуку.

(Известија) 

Руски Истражни комитет је саопштио да је покренуо кривични поступак због масовног напада украјинских оружаних снага на Курск, а који је окарактерисао као терористички напад.

Званична представница руског Истражног комитета, Светлана Петренко је за агенцију Тас рекла да је случај отворен због кривичног дела из 2. члана Кривичног закона Руске Федерације, односно због терористичког чина.

Како је навео Истражни комитет, у ноћи 30. маја, украјински војници су напали објекте цивилне инфраструктуре у Курску користећи дронове, у нападу су оштећени болница и стамбене зграде, а мушкарац је задобио повреде од шрапнела када су делови дрона пали на његов аутомобил.

Одељење је навело да су војни истражитељи "открили фрагменте летелице са одговарајућим ознакама и натписима на украјинском језику", као и да је наложено вештачење експлозива, док је у току идентификација представника Оружаних снага Украјине умешаних у тај напад.

(Танјуг)

У последњих пет месеци у Украјини је драматично порастао број случајева дезертерства у војсци — према подацима из Јединственог државног регистра судских одлука, чак 25.508 војника напустило је своје јединице без дозволе.

Само у јануару је регистровано скоро 5.000 случајева, а у априлу преко 6.000, што указује на сталан и забрињавајући тренд. Ако се овај темпо настави, број дезертера би до краја 2025. године могао достићи рекордних 61.000, што је значајно више у односу на 35.750 из 2024.

Поред раста дезертерства, у судским документима се указује и на неуједначено поступање према ухваћеним војницима. Наиме, велики број њих избегава казну захваљујући законској одредби која омогућава повратак у јединицу без кривичног гоњења ако им је то први прекршај, уз сагласност команданта.

Оваква пракса, иако усмерена на ублажавање недостатка људства, доводи у питање стабилност и дисциплину у редовима украјинске војске.

(Интерфакс, Известија) 

Руске снаге су током ноћи извеле напад дроном који је циљао украјински град Измаил, на граници са чланицом НАТО-а Румунијом, саопштили су украјински званичници.

Напад је погодио Измаил, највећу украјинску луку на Дунаву, на граници са Румунијом, која се простире са друге стране реке.

Регионални украјински гувернер је рекао да је у нападу дроном уништена пошта, али да није било жртава. 

Ројтерс није могао независно да потврди извештај. Није било непосредних коментара из Русије о овом нападу. 

(Reuters) 

Изасланик америчког председника Доналда Трампа за Украјину, Кит Келог, изјавио је да је забринутост Русије због проширења НАТО-а на исток оправдана и да Вашингтон не жели да види Украјину у војном савезу који предводе Сједињене Америчке Државе.

Сматра да би чланство Украјине у НАТО-у могло само додатно подићи тензије са Русијом и угрозити мировни процес.

"То је оправдана забринутост", рекао је Келог за америчку мрежу Еј-Би-Си, коментаришући медијске извештаје да Русија жели писану обавезу да се НАТО неће ширити на исток како би укључио Украјину и друге бивше совјетске републике.

Истакао је да улазак Украјине у НАТО "није на столу".

"Рекли смо да нам улазак Украјине у НАТО није на столу, и нисмо једина земља која то каже - знате, вероватно бих вам могао навести још четири земље у НАТО-у, а потребно је 32 од 32 да бисте могли да уђете у НАТО", рекао је Келог.

Ова стратегија, додаје, одговара и Путину који је управо спречавање уласка Украјине у Алијансу користио као разлог за рат.

Он је потврдио да се очекује да је "то једно од питања које ће Русија покренути".

"Не говоре само о Украјини, говоре о Грузији, говоре о Молдавији“, рекао је Келог", додајући да је одлука о ставовима САД о проширењу НАТО-а на америчком председнику.

(Reuters) 

Представник Сједињених Америчких Држава у Савету безбедности Уједињених нација Џон Кели рекао је да је предлог те земље за прекид ватре у Украјини "најбољи могући исход за Русију", и да руски председник Владимир Путин треба да прихвати договор. 

"Желимо да сарађујемо са Русијом, укључујући и ову мировну иницијативу и економски пакет. Не постоји војно решење за овај сукоб. Споразум који се сада нуди је најбољи могући исход за Русију. Председник Путин би требало да прихвати споразум", рекао је Кели, вршилац дужности заменика америчког амбасадора, говорећи у Савету безбедности. 

Кели је истакао да је први корак САД био да изнесу предлог за тренутни, безусловни и свеобухватни прекид ватре, који је Украјина прихватила, док се чека сагласност Русије. 

"Од тада позивамо Русију да прихвати прекид ватре. Ако Русија донесе погрешну одлуку да настави овај катастрофални рат, Сједињене Државе ће морати да размотре повлачење из наших преговарачких напора како би се окончао овај сукоб", упозорио је Кели, додајући да би Вашингтон, такође, могао да уведе даље санкције Русији. 

Кели је рекао да се, након што су Трамп и Путин разговарали телефоном прошле недеље, од Русије сада очекује да изнесе листу услова која генерално описује њену визију прекида ватре у сукобу који је почео када је Москва извршила инвазију на свог суседа у фебруару 2022. године.

"Проценићемо озбиљност Русије у вези са окончањем рата, не само по садржају те листе услова, вец́, што је још важније, по поступцима Русије", рекао је Кели, осуђујући недавне нападе Русије на Украјину, за које је рекао да не показују "жељу за миром". 

САД желе да Русија пристане на свеобухватни 30-дневни прекид ватре са Украјином на копну, у ваздуху, на мору и у критичној инфраструктури. 

Прва рунда директних разговора између Русије и Украјине 16. маја није резултирала постизањем споразума о прекиду ватре - за који је Москва рекла да је немогуће постићи пре него што се испуне одређени услови. 

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је у среду да је Москва саставила меморандум у ком ће изнети став у вези са решењем у рату у Украјини, али је Украјина саопштила да Москва још није доставила свој предлог.

(Reuters)

У области залива Десантнаја у Владивостоку током ноћи су одјекнуле две експлозије, у којима није било жртава нити материјалне штете, саопштила је Комисија за борбу против тероризма Приморског краја.

"Рано јутрос у Владивостоку, према саопштењу оперативних служби, догодиле су се две експлозије у области залива Десантнаја. На место догађаја стигле су специјалне и хитне службе. Подручје инцидента је блокирано, саобраћај између залива Шамора и Шчитоваје је делимично блокиран", наводи се у саопштењу преноси Интерфакс.

Како је саопштено, предузима се низ мера како би се осигурала безбедност у подручју где су се догодиле експлозије. Детаљи инцидента нису откривени.

(Интерфакс) 

Харков и Запорожје били су у последња 24 сата мета масовног удара руских дронова, а у нападима су погинуле две особе, док је шест рањено, потврдили су украјински званичници.

Шеф запорошке Регионалне војне администрације (ОВА) Иван Федоров је казао да су Руси извели 507 удара на 17 насеља у Запорошкој области у протекла 24 сата, у којима су две особе погинуле, док је пет рањено.

У Харкову је током ноћи руски дрон погодио простор општинског комуналног предузећа, на месту поготка је избио пожар, а једна особа је рањена, рекао је у објави на Телеграму градоначелник тог града Игор Терехов.

"Претходно је, као резултат непријатељског напада на Харков, забележен 'долазак' осам беспилотних летелица у Слобидском округу", рекао је начелник харковске ОВА Олег Синегубов, у објави на Телеграму.

(Укринформ) 

Русија се нада да ће Кијев озбиљно схватити преговоре у Истанбулу и искористити прилику да постигне мирно решење кризе, рекао је заменик руског министра спољних послова Андреј Руденко.

"Русија је заинтересована за брзо решавање сукоба у Украјини, то је још једном потврдио председник Владимир Путин, који је 10. маја изнео иницијативу за обнављање директних преговора са Кијевом, који су прекинути у пролеће 2022. године. Надамо се да ће кијевске власти овог пута озбиљно схватити ове преговоре и искористити прилику да постигну мирно решење кризе", саопштио  је Руденко на Десетој међународној конференцији "Русија и Кина: Сарадња у новој ери", преноси агенција РИА Новости.

Руденко је, такође, нагласио да је недавни састанак две делегације одржан у Истанбулу омогућио да се договоре практични кораци за постизање решења.

У среду увече, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је најавио да ће се нова рунда преговора између Русије и Украјине одржати у понедељак, 2. јуна, у Истанбулу.

На њима, према најавама, Москва планира да представи меморандум о будућем мировном споразуму, који садржи све аспекте за превазилажење основних узрока сукоба.

Како је саопштила званична представница Министарства спољних послова, Марија Захарова, састав руске делегације биће исти као и у претходном кругу: помоћник председника Владимир Медински, заменик начелника Министарства спољних послова Михаил Галузин, начелник Главне обавештајне управе Генералштаба Оружаних снага Русије Игор Костјуков и заменик министра одбране Александар Фомин.

Први састанак представника Москве и Кијева у последње три године одржан је 16. маја у Истанбулу.  Стране су се сложиле да спроведу велику размену заробљеника - 1.000 за 1.000 - и да припреме предлоге о могућностима будућег примирја.

(Танјуг)