Кремљ: Апсурдне изјаве да су Руси сами гађали гасно чвориште у Суџи; Трамп: САД, Украјина и Русија исцртале контуре споразума

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би потпуни прекид ватре између Русије и Украјине требало да буде постигнут "врло брзо".

"Мислим да веома брзо можемо да издејствујемо потпуни прекид ватре, а онда ће бити постигнут и споразум. То питање се разматра управо сада - реч је о подели територија и тако даље", рекао је Трамп.

Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе, Украјина и Русија су исцртале контуре споразума за решавање украјинске кризе, рекао је председник САД Доналд Трамп.

"Одлично сам сарађивао са председником Владимиром Путином и Владимиром Зеленским и мислим да већ имамо контуре споразума. Надам се да је тако", рекао је Трамп новинарима у Белој кући.

Поновио је и да до украјинског сукоба никада не би дошло да је он био председник 2022. године, али у то време САД нису имале компетентног председника.

Разговори руске и америчке делегације у Ријаду, биће настављени у понедељак 24. марта.

(Reuters, Известија)

Руске трупе извеле су ваздушни напад на село Краснопољ у Сумској области, а у нападу је убијена једна особа док је још једна рањена, саопштила је украјинска полиција.

У нападу је оштетећен културни центар у том месту. Украјински службеници за спровођење закона покренули су кривични поступак због кршења закона и обичаја ратовања.

Како је пренео Укринформ, безбедносна ситуација у Сумској области се погоршава.

(Укринформ) 

Изјаве из Кијева да је Москва гађала гасно чвориште у Суџи само још једном показују да се не може веровати кијевском режиму, поручио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Апсурдне су изјаве да су 'Руси сами себе гађали. Апсолутно апсурдне изјаве.Такве изјаве само показују колико се може веровати кијевском режиму", рекао је Пеков за Русија 1.

Раније данас, Генералштаб војске Украјине је саопштио да је Русија, да би дискредитовала Кијев, артиљеријски гађала гасну мерну станицу Суџа у Курској области, и за то оптужила украјинску војску која, тврде, у то није била укључена.

"Руска Федерација ескалира кампању дискредитације против Украјине. Непријатељ је оптужио наше одбрамбене снаге за гранатирање гасне мерне станице Суџа. Ове оптужбе су неосноване", наводи се у саопштењу Генералштаба украјинске војске.

Раније данас, руско Министарство одбране саопштило је да је украјинска војска напала гасно чвориште у Суџи с циљем да дискредитује мировне иницијативе америчког председника Доналда Трампа.

"Експлозија у руском енергетском објекту од велике важности, коју је извела јединица оружаних снага Украјине која се повлачи из Курске области, представља намерну провокацију кијевског режима. На тај напад треба гледати као и на серију претходних напада на енергетску инфраструктуру Руске Федерације, а све са циљем дискредитације мировних иницијатива председника САД“, наводи се у саопштењу.

Станица у Суџи била је једина тачка кроз коју је руски гас пролазио на свом путу кроз Украјину и даље ка Европи, све док Украјина није одбила да продужи уговор о транзиту у јануару ове године. 

(Reuters, Известија)

Лидери Европске уније сада су сагласни да ЕУ мора у потпуности да буде способна да се одбрани од руског напада до 2030. године, упркос ранијем отпору неких чланица према том року, рекао је пољски премијер Доналд Туск.

Говорећи након самита лидера ЕУ на којем се разговарало о плану ЕУ за јачање одбрамбене способности, Туск је рекао да земље које сада троше мање на одбрану нису биле вољне да прихвате петогодишњи план који је предложила Европска комисија.

"Наш став, који делимо са Данском и Шведском, био је да што више Русија данас има предност, то више морамо да журимо. Коначно смо прихватили, као Европски савет, ову обавезу да до 2030. Европа мора да добије пуне одбрамбене капацитете", рекао је Туск. 

Он је истакао да Европа до 2030. мора да буде јача од Русије "у смислу војске, наоружања, технологије".

Туск је рекао да рок од пет година одговара анализи генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да је то време које Европа има, пре него што Русија обнови офанзивне капацитете након губитака које је претрпела у Украјини, довољно да буде спремна да нападне Европу.

"Кључно је да Европа буде заиста способна да се одбрани и одврати (руског председника Владимира) Путина. Или се ради мање о одбрани, а више о томе да се кроз чињенице, одлуке покаже да Путинова Русија нема шансе против Европе која је уједињена и добро наоружана. То је једини ефикасан метод да се избегне рат" закључио је Туск.

Шпанија је потрошила 1,28 одсто БДП-а на одбрану 2024. године, а Италија 1,49 одсто, што је знатно мање од договореног циља НАТО-а од два одсто БДП-а, упркос трогодишњем рату у Украјини и притиску САД да даље повец́ају циљну потрошњу НАТО-а за одбрану.

Словенија, Белгија и Португал такође троше између 1,29 одсто и 1,55 одсто БДП-а на одбрану. 

Италија планира да повец́а војну потрошњу на 1,6 одсто БДП-а 2027. године, док Шпанија жели да достигне циљну потрошњу НАТО-а од два одсто БДП-а пре 2029. године.

(Reuters) 

Председници Украјине и Чешке, Володимир Зеленски и Петр Павел, посетили су село Мошун, у Кијевској области, на трећу годишњицу ослобођења тог места од руских снага.

"Ово је симболично место, које се памти у Украјини. Битке за Мошун против руских окупатора биле су од великог значаја за одбрану Кијева, а самим тим и целе наше државе", рекао је Зеленски.

Лидери су обишли спомен-обележје "Анђели победе" и одали почаст погинулим украјинским војницима, без којих Зеленски тврди данас "не би постојала независна Украјина.

"И увек ће бити овако - дефинитивно ћемо сачувати независност Украјине", нагласио је Зеленски.

Мошун је 2022. био кључан за одбрану Кијева, а руске снаге су преко овог села намеравале да се пробију до украјинске престонице, што је резултирало жестоким борбама.

Оружане снаге Украјине су 21. марта 2022. године потпуно протерале руске трупе из Мошуна.

(Укринформ) 

Председник Литваније Гитанас Науседа изјавио је да је његова земља вољна да пошаље своје војнике у Украјину, као део мисије која би деловала након примирја.

"Моја земља спремна је да обезбеди неопходну подршку, говорим о врло конкретним бројкама војника. Ипак, требало би да постоји посвећеност свих земаља у овој коалицији да пруже овакву подршку", рекао је Науседа.

Науседа је навео и да сматра да председник САД Доналд Трамп има искрене намере да оконча рат у Украјини, док председник Русије Владимир Путин, каже, злоупотребљава тај процес.

"Русија је до сада само опонашала преговоре, говорила о могућем миру и обустави ватре, а да притом нису спремни да се придржавају обуставе ватре како је обећано, нити да се уздрже од вршења удара на критичну инфраструктуру", рекао је Науседа.

(Bloomberg, Reuters)

Словачки премијер Роберт Фицо изјавио је да је тема Украјине доминирала на самиту Европске комисије у Бриселу, као и да изјава коју је подржало 26 лидера држава чланица Европске уније не садржи одредбе које обавезују Словачку да се придружи у пружању војне помоћи Украјини у виду донација.

У вези са иницијативом шефице дипломатије ЕУ Каје Калас, која је сугерисала да би државе чланице ЕУ требало да прикупе између 20 и 40 милијарди евра као финансијску помоћ Фицо је рекао да то подразумева добровољне прилоге, као и да Словачка неће учествовати у овом прикупљању средстава. 

(Танјуг)

Конфисковање готово 200 милијарди евра замрзнуте руске имовине у Европи био би "чин рата", рекао је белгијски премијер Барт де Вевер.

Упозорио је да би тај потез носио "системске ризике за цео финансијски светски систем" и да ће изазвати одмазду Москве, преноси портал Политико.

"Не живимо у свету фантазије. У стварном смо свету, где ако некоме узмете 200 милијарди евра, биће последица", рекао је Де Вевер.

Упозорење долази у тренутку када европске земље, укључујући Француску, Велику Британију и Шпанију, заговарају идеју да заплене руску имовину која је била замрзнута након што је Москва покренула напад на Украјину у фебруару 2022, а  њихова идеја је да тај новац искористе за војно јачање Кијева и његове позиције у мировним преговорима са Русијом, наводи бриселски портал. 

(Politico.eu)

Шеф кабинета украјинског председника Андриј Јермак одбацио је као лажне руске оптужбе да су украјинске снаге напале гасно чвориште Суџа у региону Курска.

"Руски покушаји да све преваре и да се претварају да се 'придржавају примирја' неће успети", навео је Јермак.

(Reuters)

Британски војни лидери разматрали су могућност слања борбених авиона Краљевских ваздухопловних снага (РАФ) у Украјину као део потенцијалног мировног споразума, објавио је британски Телеграф, позивајући се на неименоване изворе упознате са ситуацијом.

Према извештају, састанак је одржан у Сталном заједничком штабу, који надгледа све британске војне операције у иностранству. 

План је део шире иницијативе коју предводе Велика Британија и Француска, а која има за циљ пружање безбедносних гаранција Кијеву.

Тај мировни план први пут је представио британски премијер Кир Стармер на самиту у Лондону 2. марта, на којем су лидери европских земаља и Канаде разговарали о војној подршци Украјини. 

Стармер је учествовао у додатним разговорима у командном штабу Нортвуд, у организацији шефа заједничких операција, Ника Перија, уз представнике више од 30 земаља.

Високи извор РАФ-а рекао је да је пружање "покрића из ваздуха" била кључна тема састанка, посебно у сценаријима у којима би британске трупе могле да уђу у Украјину.

Према извештајима, РАФ би могао да пошаље авионе typhoon или америчке Ф-35 борбене авионе како би спровели ваздушне патроле, захваљујући њиховим напредним способностима у ваздуху.

Стармер је обећао да ће британске снаге бити укључене у обезбеђивање мировног споразума ако амерички председник Доналд Трамп успешно постигне договор са руским председником Владимиром Путином. 

(Танјуг)

Наредба председника Владимира Путина руским снагама да привремено обуставе нападе на енергетску инфраструктуру у Украјини остаје на снази, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

(Reuters)

Генералштаб војске Украјине је саопштио да је Русија, да би дискредитовала Кијев, артиљеријски гађала гасну мерну станицу Суџа у Курској области, и за то оптужила украјинску војску која, тврде, у то није била укључена.

"Руска Федерација ескалира кампању дискредитације против Украјине. Непријатељ је оптужио наше одбрамбене снаге за гранатирање гасне мерне станице Суџа. Ове оптужбе су неосноване", наводи се у саопштењу Генералштаба украјинске војске.

Станица у Суџи била је једина тачка кроз коју је руски гас пролазио на свом путу кроз Украјину и даље ка Европи, све док Украјина није одбила да продужи уговор о транзиту у јануару ове године. 

(Танјуг)

Украјинска војска гранатирала је гасно чвориште у граду Суџи у Курској области, саопштио је Истражни комитет Русије, оценивши да је реч о "терористичком акту Украјине".

Украјинска војска је негирала умешаност у напад.

(Reuters)

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио да сви виде да је рат у Украјини изгубљен и да је била лоша одлука ући у њега, додајући да је свако мађарско домаћинство изгубило око 6.000 евра због рата, а богате земље још више.

Орбан је, након што је ставио вето на још једну изјаву ЕУ у вези са Украјином, рекао да Мађарска не би требало да се плаши ситуација у којима заступа другачији став од осталих 26 чланица Европске уније, јер би њена позиција у будућности могла да постане већинска.

Подсетио је да је Мађарска раније била једина земља која се успротивила миграцији, изградила ограду на граници и ушла у сукоб по том питању. 

Орбан је уверен да ће "доћи тренутак када ће мађарски став постати заједнички став Европе".

(Танјуг)

Сједињене Америчке Државе пооштравају санкције Русији ограничавањем плаћања енергената, чак и у тренутку када воде мировне преговоре са владом руског председника Владимира Путина о окончању рата у Украјини, пренео је Блумберг.

Администрација председника САД Доналда Трампа је дозволила да истекне лиценца која покрива плаћање енергије неколицини руских банака, којима је и даље било дозвољено да примају уплате у америчким доларима преко онога што је познато као "Општа лиценца 8", која је била на снази од почетка руске инвазије.

Бивши званичник Стејт департмента који је радио на санкцијама Русији 2014. године, Едвард Фишман, рекао је да ће истек лиценце "значајно загушити руске приходе од нафте и гаса".

Америчка администрација није јавно објавила нити признала ову промену, коју је увела одлазећа администација претходног председника Џозефа Бајдена у оквиру пакета санкција спроведених у јануару. 

Међу одредбама тог пакета, Бајденова администрација је скратила типичан шестомесечни временски оквир за лиценцу, подесивши тако да истиче у поноћ 12. марта. 

(Bloomberg)

Украјинска противваздушна одбрана оборила је 114 од 214 дронова које је лансирала Русија, саопштиле су ваздухопловне снаге.

Како се наводи, још 81 беспилотна летелица је "изгубљена" због употребе средстава за електронско ратовање.

(Reuters)

Експлозија је потресла складиште нафте у руској Краснодарској покрајини где ватрогасци покушавају да угасе пожар који је избио после украјинског напада дроном, саопштиле су у регионалне власти.

"Током гашења, услед смањења притиска у запаљеном резервоару, дошло је до експлозије нафтних деривата“, навели су званичници у апликацији за размену порука Телеграм.

Како су додали, ватра се проширила на још један резервоар, а површина пожара је порасла на 10.000 квадратних метара. Два ватрогасца су повређена.

Депо, у близини села Кавказскаја, је железнички терминал за испоруку руске нафте на нафтоводу који повезује Казахстан са Црним морем.
Руско министарство спољних послова рекло је у четвртак да је Украјина већ прекршила предложени прекид ватре на енергетским локацијама нападом на складиште.

(Reuters)

Најмање шест особа је повређено у руском нападу на град Запорожје, саопштио је начелник Војне административне области Иван Федоров.

Према његовим речима, две куће су уништене, три оштећене, а на местима напада избио је пожар.

(Ukrinform)

Администрација председника САД Доналда Трампа спрема нове услове споразума о ретким минералима у Украјини, јавља Фајненшел тајмс, позивајући се на два анонимна украјинска званичника.

САД желе да промене финансијске услове, док се истовремено залажу за мировни споразум са Русијом, наводи ФТ.

Украјина и САД саопштиле су овог месеца да су се договориле да што пре закључе свеобухватни споразум за развој кључних ресурса Украјине, који Трамп види као средство да се врати амерички дуг за помоћ Кијеву.

(Reuters)

Највиши саветник за безбедност руског председника Владимира Путина Сергеј Шојгу допутовао је у Северну Кореју где планира, како је најављено, да се састане Ким Џонг Уном.

(Reuters)