Венс: Желимо трајни мир у Украјини; Вашингтон пост: Зеленски одбио да потпише предају минерала САД

Украјински председник Володимир Зеленски је одбио понуду америчких званичника да потпише документ којим би половина украјинских минералних ресурса у будућности прешла у посед САД, пренео је Вашингтон пост.

''Неколико законодаваца у Минхену ми је рекло да је делегација америчког Конгреса Зеленском дала парче папира које су желели да потпише, а који би САД дао права на 50 одсто будућих резерви минерала у Украјини. Зеленски је љубазно одбио да га потпише", написао је новинар Џош Рогин на мрежи Икс. 

Истовремено, извори су за Ројтерс рекли да је Зеленски изразио забринутост због споразума који су САД припремиле током састанка са групом америчких сенатора у Минхену.

''(Зеленски) је сматрао да се од њега неоправдано тражи да потпише нешто што није имао прилику да прочита", рекао је један од извора агенције. 

(Reuters, Танјуг)

Амерички потпредседник Џеј Ди Венс је на састанку са украјинским председником Володимиром Зеленским изјавио да је циљ Вашингтона постизање ''трајног мира'' између Русије и Украјине.

Венс је рекао да је са Зеленским на Минхенској безбедносној конференцији водио "плодне разговоре" о наредним корацима.

"Циљ је, као што је то председник Трамп изнео, да се рат заврши", рекао је Венс.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је, такође, да је имао добар разговор Ди Венсом, истакавши да је потребно да се много више ради на плану за окончање рата.

"Морамо више да говоримо, да радимо више и да припремимо план (како) да зауставимо (руског председника Владимира) Путина", рекао је Зеленски.

(NBC news, Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да ће разговарати са руским лидером Владимир Путин тек када се Украјина договори о заједничком плану са председником САД Доналдом Трампом и европским лидерима.

Зеленски је рекао да му је Трамп дао приватни број телефона и рекао му да може да зове кад год пожели.

Истакао је, такође, да ће Украјина ако не уђе у НАТО, морати да удвостручи своју војску на 1,5 милиона људи.

Навео је и да се САД противе уласка Украјине у Алијансу.

(Reuters)

Британски министар спољних послова Дејвид Лами изјавио је да се сагласио са потпредседником САД Џеј Ди Венсом да украјински председник Володимир Зеленски мора да буде део мировних преговора ради окончања рата у Украјини.

"Био сам веома охрабрен нашим разговорима о Украјини", рекао је Лами.

Истакао је да сви желе да се оконча "ужасни рат" у Украјини, као и да је постојао договор да Зеленски и Украјинци морају да буду део договора. 

(Reuters)

Сједињене Државе не искључују у потпуности опцију слања трупа у Украјину, рекао је потпредседник Џеј Ди Венс и истакао да је преурањено говорити од конкретним територијалним или безбедносносним арнажманима.

Истакао је да су све војне и економске опције "на столу" ако Русија не пристане да преговара о окончању рата у Украјини.

"САД, међутим, не искључују увођење нових санкција Русији, па чак и слање америчких војника у Украјину у случају да Москва не буде преговарала у 'доброј вери'", навео је Венс и додао да постоје "економске и војне полуге" које могу да се употребе против Русије и Путина.

С друге стране, Венс је предложио поновно успостављање односа са Москвом ако стране постигну успешан споразум о украјинском питању.

"Мислим да ће ово бити споразум који ће шокирати многе", рекао је Венс. 

(WSJ, Танјуг)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да европске земље треба да изађу са конкретним плановима за Украјину ако желе да учествују у мировним преговорима за окончање рата у тој земљи.

"Верујем да моји европски пријатељи треба да изнесу конкретне планове и онда ће бити део разговора", рекао је Руте.

(Reuters)

Председник Русије Владимир Путин је на затвореном састанку са Саветом безбедности говорио о разговору који је водио са председником САД Доналдом Трампом, као и о развоју контаката са САД, изјавио је потрпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Наравно, разговарао је о томе", одговорио је Песков за Тас.

(Тас,Reuters)

Пропаст Украјине би ослабила и Сједињене Америчке Државе, као и Европу, изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на Минхенској безбедносној конференцији.

Поновила је да је за Европу кључно да повећа трошкове у области одбране.

(Reuters)

Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова каже да је још рано говорити о било каквом конкретном преговарачком процесу о Украјини.

Kоментаришући изјаву шефа Пентагона Пита Хегсета да САД не виде чланство Украјине у НАТО-у као део решења, она је рекла да Москва на изјаве из Вашингтона гледа као на "манифестацију реализма", преноси агенција РИА Новости.

Претходно је амерички председник Доналд Трамп изјавио да нема примедби на изјаву Хегсета о малој вероватноћи за чланство Украјине у НАТО.

Трамп је рекао да је бивши амерички председник Џо Бајден направио грешку када је рекао да би Украјина могла да се придружи НАТО-у, што је на крају довело до ескалације сукоба.

(Танјуг/РИА Новости)

Европске земље морају сада да улажу у одбрану јер није могуће претпоставити да ће присуство САД на континенту трајати вечно, рекао је амерички секретар за одбрану Пит Хегсет током посете Варшави.

Указујући на Пољску, која ове године планира да потроши 4,7 одсто БДП-а на одбрану, као узорног савезника, Хегсет је удвостручио захтеве Вашингтона да европски НАТО савезници преузму већи део финансијског терета за сопствену безбедност.

"Оно што ће се догодити за пет, 10 или 15 година од сада је део веће дискусије која одражава ниво претње, положај Америке, наше потребе широм света, али што је најважније, способност европских земаља да се појачају“, рекао је Хегсет на конференцији за новинаре.

“И зато је наша порука нашим европским савезницима тако оштра. Сада је време за улагање, јер не можете да претпоставите да ће америчко присуство трајати заувек”, истакао је Хегсет.

Понављајући опаске изнете током састанка министара одбране НАТО-а у Бриселу на којима је Европу упозорио да се према Вашингтону не односи као према "усисивачу“ који је коначно одговоран за европску одбрану, он је рекао да се Вашингтон суочава са многим претњама, укључујући и Кину.

У свом дебију у иностранству након што је 24. јануара преузео кормило над Пентагоном, Хегсет је изазвао негодовање у Европи након изјаве да је повратак украјинским границама пре 2014. нереалан и да Трампова администрација не види чланство Кијева у НАТО-у као део решења за рат који је покренула руска инвазија02.

Хегсет је бранио своје коментаре као признање реалности на бојном пољу и оставио отворена врата за потезе САД током преговора који би се могли сматрати уступцима, укључујући питања попут америчке војне помоћи Украјини и бројности трупа у Европи.

(Reuters)

Кремљ је у петак одбацио као "провокацију“ оптужбе Украјине да је руски дрон преко ноћи оштетио заштитно склониште у нуклеарној електрани у Чернобиљу.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да нема прецизне информације о наводном инциденту, али да Русија не напада нуклеарну инфраструктуру.

(Reuters)

Украјина је завршила рад на нацрту споразума о минералима и предала га САД на разматрање, рекао је извор Ројтерса из украјинске делегације на Минхенској безбедносној конференцији.

Kијев је навео да је спреман да постигне споразум са Вашингтоном о отварању својих огромних ресурса кључних минерала за америчке инвестиције док настоји да добије безбедносне гаранције од САД у оквиру мировног споразума за окончање рата са Русијом.

Председник САД Доналд Трамп изјавио је раније да Украјина има невероватно вредну земљу када је реч о ретким минералима, нафти и гасу и да САД жели да новац који је Америка уложила у Украјину буде сигуран, имајући у виду да је Вашингтон, како каже, потрошио стотине милијарди долара у Украјини.

"Желимо тај новац назад. Ја сам Украјини рекао да желимо еквивалент за тај уложени новац и то у виду ретких минерала вредних 500 милијарди долара, на шта је Kијев, у суштини, и пристао", рекао је Трамп.

Kако је оценио, да није таквог договора, САД би "испале глупе".

(Reuters)

У Украјини не сме бити мировног споразума без учешћа Украјинаца и Европљана, изјавила је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок на почетку Минхенске безбедносне конференције.

"Лажним миром, без учешћа Украјинаца и Европљана, ништа се не би добило“, рекла је Бербокова у саопштењу.

Како је додала, лажни мир не би донео трајну безбедност, ни за грађане Украјине, ни за оне у Европи или САД.

Коментар долази након што је амерички председник Доналд Трамп запрепастио савезнике САД позивом Владимира Путина и најавом почетка мировних преговора.

Бербокова је позвао на интензивне разговоре са америчким и међународним партнерима на Минхенској безбедносној конференцији, годишњем међународном скупу политичких лидера, високих официра у престоници Баварске.

“Мир ће доћи само кроз снагу. То захтева чврсте и дугорочне безбедносне гаранције за Украјину, снажан НАТО и напредак у приступним преговорима Украјине са Европском унијом“, закључила је немачка шефица дипломатије.

(Reuters)

Русија је оптужила Украјину за артиљеријски напад на термоелектрану коју контролише на југу Украјине, а која се налази у близини нуклеарне електране Запорожје.

Локални званичници постављени у Русији рекли су да се напад на електрану у граду Енергодар догодио касно увече 13. фебруара и да је више од 50.000 људи остало без струје.

Како се истиче, у току су хитни радови на покушају да се обнови снабдевање електричном енергијом.

Руске новинске агенције цитирале су званичника нуклеарне електране који је рекао да сама нуклеарка у Запорожју није оштећена у нападу и да ради као и обично.

(Reuters)

Украјинска војска саопштилаа је да су руске снаге током ноћи удариле са 133 дрона.

У саопштењу се истиче да је су оборене 73 беспилотне летелице а да 58 других није стигло до својих циљева, вероватно због електронских противмера.

Није наведено шта се догодило са преостала два дрона.

(Reuters)

Потпредседник САД Џеј Ди Венс рекао је да би САД могле да ударе Москву санкцијама и потенцијалном војном акцијом ако руски председник Владимир Путин не пристане на мировни споразум са Украјином који гарантује дугорочну независност Кијева, пише Волстрит џорнал.

“Постоје економска средства, а наравно и војна средства“ које би САД могле да употребе против Путина, рекао је Венс у интервјуу за новине.

“Постоји велики број формулација, конфигурација, али нам је стало до независности Украјине“, додао је Венс.

Амерички председник Доналд Трамп разговарао је у среду о рату са руским председником Владимиром Путином и посебно са председником Украјине Володимиром Зеленским и поручио америчким званичницима да почну преговоре о окончању скоро трогодишњег сукоба.

Телефонски позиви уследили су убрзо након што је амерички министар одбране Пете Хегсет рекао војним савезницима Украјине у Бриселу да је повратак украјинским границама прије 2014. године – прије него што је Русија анектирала Крим – нереалан и да САД не виде чланство Кијева у НАТО-у као део решења.

Кијев је забринут да се Трамп спрема да “прода” Украјину након његовог телефонског разговора са Путином.

Трамп истакао да ће Украјина бити укључена у мировне преговоре са Русијом. Он је новинарима у Белој кући рекао да ће Кијев имати место за столом током било каквих мировних преговора са Москвом о окончању рата.

Кијев је рекао да би било прерано разговарати са Москвом на безбедносној конференцији у петак.

“Мислим да ће из овога произаћи договор који ће шокирати многе људе“, рекао је Венс.

Како је рекаo, Трамп у ово не улази наслепо. “Он ће рећи: ’Све је на столу, хајде да се договоримo'“.

Венс je нагласио да би Трамп могао да промени мишљење у зависности од тога како се преговори одвијају.

(Reuters)

Авион са америчким државним секретаром Марком Рубиом који је летео за Минхен био је приморан да се врати у Вашингтон након механичког проблема, рекла је портпаролка Стејт департмента Тами Брус.

Како је навела, Рубио намерава да опет крене у Немачку и Блиски другом летелицом.

Није одмах било јасно да ли ће Рубио успети да стигне на састанак са потпредседником САД Џеј Ди Венсом и украјинским председником Володимиром Зеленским, који је планиран за петак ујутро на маргинама годишње Минхенске безбедносне конференције.

Механички проблем у авиону Ц-32, преуређеном Боингу 757, у вези је са пукотином на ветробранском стаклу пилотске кабине, рекао је један амерички званичник за Ројтерс, због чега је авион принуђен да се окрене око 90 минута након полетања.

Рубиов авион је безбедно слетео у базу Ендруз недалеко од Вашингтона око 22 сата по локалном времену, три сата по полетању.

(Reuters)