Трамп најавио разговоре са Путином и Зеленским; Украјина представила ласерско оружје

Два цивила из Курске области погинула су од последица напада украјинских дронова, саопштио начелник округа Николај Волобујев.

"Нажалост, још један трагичан инцидент догодио се у области села Свердловски. У нападу ФПВ дроном убијен је један цивил на нашем подручју", написао је на Телеграму.

Према сазнањима Волобујева, у истом округу је неколико сати раније, у нападу дроном погинуо још један цивил који је пролазио.

У вези са инцидентом, Волобујев је подсетио на опасност од путовања у овом правцу због могућег гранатирања од стране Оружаних снага Украјине.

(Известиа)

Украјински премијер Денис Шмигаљ рекао је да споразум који омогућава транзит руског гаса кроз Украјину неће бити продужен после 2024 године.

Шмигаљ је након разговора са словачким премијером Робертом Фицом, рекао да је Украјина спремна да разговара о транзиту гаса било ког порекла осим Русије, написао је на Телеграму.

"У том смислу, ако се Европска комисија званично обрати Украјини у вези са транзитом било ког другог гаса осим руског, ми ћемо, наравно, разговарати о томе и спремни смо да постигнемо одговарајући споразум", рекао је премијер Украјине.

(Reuters)

Украјина поседује ласерско оружје способно да обори мете у ваздуху на висини већој од 2 километра, рекао је командант снага дронова те земље.

Војни званичник Вадим Сухаревски није изнео више детаља при првим званичним изјавама о постојању оружја.

"Већ можемо да обарамо авионе на висини од преко два километра овим ласером", рекао је Сухаревски, а преноси агенција Интерфакс-Украјина.

Сухаревски је рекао да је ласер назван Тризуб - украјинска реч за "трозуб", што је симбол који се користи на националном грбу - што даље сугерише да је произведен у земљи.

(Reuters)

Италијанска влада одобрила је нови, десети по реду пакет војне помоћи Украјини.

Списак материјала и опреме који ће бити упућени Кијеву је поверљив као и у претходним случајевима, навели су добро обавештени извори.

Шеф италијанске дипломатије Антонио Тајани рекао је да Италија стоји уз Кијев "у потпуној посвећености праведном миру, који не може значити предају Украјине", пренела је агенција Анса.

Према речима Тајанија, у току је припрема друге мировне конференције у којој ће такође учествовати и Русија, као и Кина, Индија и Бразил.

(Танјуг)

Портпарол ОСУВ ''Хортиција'' Назар Волошин навео је да руска војска наставља покушаје да заузме град Курахов у Доњецкој области и додаје да је град под контролом Оружаних снага Украјине.

''Наша војска се активно бори да задржи положаје. Ситуацију компликује значајна предност непријатеља у људству'', рекао је Волошин.

Према његовим речима, Руси су извршили активне нападе на југу и југоситоку грда Курахова.

''Постоји концентрација кадровских резерви у целом правцу и у близини града'', нагласио је портпарол ОСУ Хортиција.

Истовремено је додао да су Руси користили многе своје јединице, посебно 90. тенковску дивизију; 20. моторизована дивизија; 5. и 110. моторизоване бригаде.

''Непријатељ на овом правцу покушава да поравна линију фронта, јер ће му то дати могућност и да се прегрупише и повуче неке јединице за опоравак, а затим да их концентрише за даљу офанзиву на овом подручју'', нагласио је Волошин.

Сједињене Америчке Државе придружиле су се девет других земаља и Европској унији у осуди све веће војне сарадње између Северне Кореје и Русије, наводи се у заједничком саопштењу две земље.

''Наставићемо да делујемо заједно, укључујући увођење економских санкција, да одговоримо на опасност коју представља партнерство ДНРК-Русија'', наводи се у саопштењу, које укључује Аустралију, Канаду, Француску, Немачку, Италију, Јапан, Јужну Кореју, Нови Зеланд и Британију.

Европска унија усвојила је 15. пакет економских и индивидуалних рестриктивних мера да би још више ограничила мoгућности Русије да води рат у Украјини.

Нове рестрикције су усмерене на сузбијање заобилажења досадашњих санкција Европске уније на руску нафту преко такозване "Путинове флоте танкера у сенци", као и на слабљење руског војно-индустријског комплекса, наводи се у саопштењу.

"Овај пакет санкција је део нашег одговора који треба да ослаби руску ратну машинерију и оне који омогућавају овај рат, укључујући и кинеске компаније", изјавила је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас.

На новој листи санкција Европске уније се налази 54 особа и 30 субјеката који су наводно одговорни за радње "којима се угрожава територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине".

ЕУ је санкционисала војну јединицу коју сматра одговорном за удар на дечју болницу у Кијеву, као и више менаџере у водећим компанијама руског енергетског сектора, појединце одговорне за депортацију деце, пропаганду и заобилажење санкција, као и два висока званичника Северне Кореје, наводи се у саопштењу.

Европска унија је истовремено усмерила санкције против руских војних и бродарских компанија које су одговорне за транспорт сирове нафте и нафтних деривата морским путем, као и против хемијске фабрике и цивилне руске авио-компаније која је "важан давалац логистичке подршке руској војсци", објављено је на веб страници Европске комисије.

Како се наводи, ЕУ је први пут наметнула пуне санкције и кинеским актерима који испоручују компоненте за беспилотне летелице и микроелектронске компоненте Русији.

Релевантни правни акти ће ускоро бити објављени у Службеном листу ЕУ.

(Танјуг)

Владимир Путин оптужио је Запад да гура Русију ка њеним ''црвеним линијама'', што је ситуација за коју је јасно ставио до знања да неће толерисати и рекао да је Москва била приморана да одговори.

Путин је на састанку званичника одбране рекао да Русија са стрепњом посматра развој САД и потенцијално распоређивање ракета кратког и средњег домета.

Рекао је да ће Русија укинути сва своја добровољна ограничења за распоређивање сопствених пројектила, ако САД наставе и распореде такве ракете.

Путин, који је рекао да су руске снаге у Украјини до сада преузеле контролу над 189 насеља, истакао је да је руско нуклеарно оружје тамо ради одвраћања.

(Реутерс)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Украјина наставља да одбија преговоре са Русијом, док је Москва и даље спремна да настави преговоре на основу споразума из Истанбула из 2022. године.

"Украјинска страна одбија било какве преговоре. У ствари, председник Зеленски је донео документа која га онемогућавају да преговара", рекао је Песков.

Нагласио је да су споразуми из Истанбула били договорени 2022. године, али да је украјинска страна напустила преговоре.

Путин је 14. јуна изнео нове мировне предлоге за решавање сукоба у Украјини, којима је предвиђено признавање статуса Крима, самопроглашених ДНР и ЛНР, као и Херсонске и Запорошке области као делова Русије.

Тим предлогом је предвиђено и да Украјина не буде чланица НАТО-а, као и да не поседује нуклеарно оружје. Украјинска страна је одбила ту иницијативу.

(Танјуг)

Најмање 30 севернокорејских војника погинуло је или је рањено у Курској области у Русији, тврди украјинска војнообавештајна агенција.

Како је наведено, севернокорејски војници борили су се на страни Русије против украјинских снага у околини села Пљохово, Ворожба и Мартиновка.

Москва се није изјашњавала, док је Пјонгјанг навео да су извештаји о севернокорејским трупама лажни.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да Русија први пут користи севернокорејске трупе у већем броју да би изводила нападе у Курску.

Ројтерс наводи да су процене Кијева да у Курској области на страни Русије ратује око 11.000 војника из Северне Кореје.

(Реутерс)

Норвешка влада саопштила је да ће обезбедити 2,7 милијарди круна за јачање украјинске морнарице и помоћ у одвраћању руских и поморских снага у Црном мору.

''Неопходно је заштитити украјинско становништво и украјинску инфраструктуру од напада руске Црноморске флоте'', рекао је норвешки премијер Јонас Гар Стере.

Додао је да је такође важно заштитити извоз морем житарица и других производа, којим се остварују кључни приходи за Украјину.

Подршка укључује донације норвешких оружаних снага, као и војну опрему која ће бити набављена од индустрије за накнадну донацију.

"Системи које пружамо побољшаће способност украјинских снага да открију и деактивирају мине дуж своје обале", рекао је министар одбране Бјерн Арилд Грам у саопштењу.

(Реутерс)

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто критиковао је дневни ред састанка шефова дипломатије ЕУ у Бриселу због предвиђеног разматрања нове војне помоћи за Украјину у износу од преко шест милијарди евра, упркос предлозима за примирје током божићних празника.

Истакао је да очекује "велику борбу" на том састанку и поновио да мађарска влада инсистира на томе да је Украјини потребан прекид ватре, а не више оружја.

Сијарто је написао на Фејсбуку да предлози на дневном реду састанка показују да "већина још не види нову реалност".

"Иако је понуђена прилика за постизање примирја и размену ратних заробљеника, они и даље желе да издвоје више од шест милијарди евра за оружје за Украјину", навео је Сијарто.

Додао је да већина земаља ЕУ врши притисак на Украјину да шаље 18-годишње дечаке на фронт и подржава увођење санкција према грузијским званичницима само зато што су се, како је навео, "грузијски бирачи усудили да изаберу суверенистичку владу".

"Чак ни божићни празници који се приближавају не могу умањити ратно расположење у Бриселу", оценио је Сијарто.

(Танјуг)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен и шеф британског министарства спољних послова Дејвид Леми разговарали су о потреби повећања војне подршке Украјини.

У саопштењу америчког Стејт департмента се наводи да се разговор одвијао због захтева Руске Федерације Северној Кореји да обезбеди трупе за наставак рата у Украјини.

(Униан)

Холандски министар одбране Рубен Брекелманс изјавио је да жели да Европа започне мировне преговоре за Украјину пре него што Доналд Трамп ступи на дужност, као и да више не искључује могућност да се преговара са Русијом.

"Морамо да се побринемо да европске земље буду за столом како Трамп не би са Путином одлучивао о безбедносној архитектури у Европи", навео је Брекелманс.

То је први пут да је Брекелманс отворено поменуо опцију мировних преговора, а до сада је став холандске владе био да преговори треба да се воде тек када Украјина буде спремна, пренео је НЛ тајмс.

Брекелманс је указао да би било тешко постићи консензус у ЕУ о одлукама о евентуалним мировним снагама и да би, због хитности, могло да се одлучи да није неопходно увек доносити одлуке једногласно.

Поменуо је могућност да одлуку о преговорима за Украјину донесе група европских земаља.

(Танјуг, НЛ тајмс)

Режим у Кијеву ће морати да пристане на територијалне уступке како би решио украјински сукоб, изјавио је у словачки председник Петер Пелегрини.

Словачки председник је за телевизију СТВР рекао да ће Украјна морати да се помири са уступањем Русији дела својих територија.

"Ако говорите о миру, мислим да треба да будете реални, већ данас вероватно нико у Европи ко нормално мисли не верује да ће бити могуће успоставити мир без територијалних губитака Украјине", рекао је он.

Пелегрини је истовремено позвао стране у сукобу да што пре седну за преговарачки сто.

(Танјуг)