Путин зна причу: Рибар у Немачкој и "прљави са Истока"; Шолц: Нећемо слати трупе у Украјину

Украјина мора да одобри тешке одлуке о наставку мобилизације за супротстављање руској агресији, изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен на брифингу у Бриселу после дводневног састанка шефова спољних послова земаља чланица НАТО-а.

"Ово је од критичне важности, јер чак и уз доступност новца и муниције, морају бити људи на првој линији фронта да се одупру руској агресији. Украјина ће морати да донесе тешке одлуке у вези са даљом мобилизацијом, али ове одлуке су неопходне", нагласио је Блинкен.

"За сваку особу, сваког војника које Украјина мобилише, обавезали смо се да обезбедимо њихову обуку и неопходну опрему за ефикасну одбрану земље", додао је Блинкен.

(Унијан)

Званичној представници руског Министарства спољних послова Марији Захаровој укинута је малтешка виза ОЕБС-а уз формулацију "због околности које су ван њихове контроле", објављено је на сајту тог дипломатског ресора.

Министарство је то назвало случајем без преседана. Напомиње се да је виза издата Захаровој отказана пре него што је руска делегација отпутовала из Москве на састанак Савета министара спољних послова (ЦМФА).

(Известија)

Председник Русије Владимир Путин је на инвестиционом форуму "Русија зове!", коментаришући последице антируских санкција за немачка предузећа, причао о рибару у Немачкој и "прљавом са Истока".

Председник је испричао како се његов колега у разговору са немачким рибаром распитивао да ли риба гризе. Пожалио се на лош улов и за то оптужио источни ветар. Тада је колега, покушавајући да се насмеје, прокоментарисао да је "сва прљавштина са Истока".

На питање Немца да ли је Пољак, Путинов друг је одговорио: "Још горе". На то рибар ништа није рекао.

"Сада је све са Истока боље него са Запада. Погледајте какве услове има овде у Русији не само немачка економија већ и ваши традиционални савезници и партнери", закључио је Путин.

Раније током дана, Путин је рекао да је излазак "Фолксвагена" из Русије узалудан, јер се компанија суочава са проблемима. 

(Известија)

Немачка неће слати своје трупе у Украјину у тренутној ситуацији, саопштио је немачки канцелар Олаф Шолц у Бундестагу.

"Немогуће је да у тренутној ситуацији пошаљемо трупе или немачко војно особље у Украјину. Увек сам био јасан у вези са овим, и тако ће и остати", нагласио је Шолц.

(Известија)

Председник Русије Владимир Путин је на форуму "Русија зове" у Москви саопштио да се упркос политичком притиску само четвртина западних компанија повукла са руског тржишта.

"Неке од ових западних компанија настављају да раде у истом режиму, приближно половина, док се неке пренеле управљање на појединце и компаније које су им подређене, док је отприлике четвртина заиста напустила руско тржиште", истакао је Путин.

Према његовим речима, Русија никога није избацила ни потиснула са сопственог тржишта, преноси Тас.

Предузећа из других земаља су брзо почела да заузимају место западних компанија, а поред тога, у току је замена увоза руском робом, додао је руски председник.

Навео је да власти у Москви неће постављати додатне услове за повратак западних компанија, али је нагласио да им неће бити лако да поново послују на руском тржишту пошто су њихово место већ заузели брендови из Русије, преноси Комерсант.

(Танјуг)

Шефица немачке дипломатије из редова странке Зелених Аналена Бербок није искључила могућност слања војника Бундесвера у Украјину, у оквиру могућег будућег споразума о примирју.

Бербокова је, уочи састанка шефова дипломатија земаља НАТО у Бриселу који ће разговарати о рату у Украјини, рекла да ће "немачка страна подржати све оно што је у сврху будућег мира", додајући да ће Берлин на томе радити свом снагом.

Политико подсећа да је немачка влада је до сада била против било каквих планова о размештају својих војника у Украјини али, каже бивши начелник у немачком министарству одбране и члан Центра за анализу европске политике ЦЕПА Нико Ланге, Бербокову "не кошта ништа" да наговести да би Берлин подржао сваки међународни мировни напор. 

(Politico)

Земље НАТО испоручиће Украјини системе противваздухопловне одбране које могу да обезбеде, навео је генерални секретар Алијансе Марк Руте, на брифингу у оквиру дводневног састанка шефова дипломатије НАТО-а у Бриселу.

Према његовим речима, то би требало да се догоди наредних дана и недеља.

Руте је потврдио да је то питање разматрано на синоћњем састанку Савета Украјина–НАТО.

Истакао је да Украјина има конкретне потребе да би заштитила своју енергетску инфраструктуру, јер Русија настоји да искористи зиму као инструмент своје борбе.

"Немамо вишкове ПВО система. То значи да увек морате да одредите приоритете. Синоћ је, међутим, постигнут јасан договор да помоћ Украјини, посебно да инфраструктура мора бити приоритет", рекао је Руте.

(Unijan)

Новоизабрани председник САД Доналд Трамп има три плана за решавање сукоба у Украјини. Изнели су их будући потпредседник САД Џеј-Ди Венс, бивши директор Националне обавештајне службе Ричард Гренел и будући специјални изасланик за Русију и Украјину Kит Kелог, наводи Ројтерс позивајући се на упућене изворе.

Kако наводи агенција, Трампови саветници јавно и приватно износе предлоге о окончању рата у Украјини, који подразумевају уступање великих делова те земље Русији у догледној будућности. У тим предлозима се помиње и идеја да се опција чланства Украјине у НАТО-у "склони са стола", наводи Ројтерс.

Kако се додаје у анализи, Трампови саветници ће покушати да Москву и Kијев натерају на преговоре користећи принцип "штапа и шаргарепе", укључујући обуставу војне помоћи Kијеву уколико не пристане на разговоре, али и повећање помоћи Украјини уколико руски председник Владимир Путин одбије преговоре.

Један од Трампових бивших званичника националне одбране укључених у транзицију рекао је да постоје три главна предлога – Kелогов, Венсов и Гренелов, при чему Гренел предлаже успостављање аутономних зона на истоку Украјине као део мировног споразума и сматра да чланство Украјине у НАТО-у није у интересу САД. 

Неименовани виши Трампов саветник за спољну политику рекао је да је Гренел био један од ретких присутних на састанку Трампа и председника Украјине Володимира Зеленског у Њујорку у септембру.

Венсов предлог предвиђа демилитаризацију линије разграничења између Русије и Украјине и обуставу разматрања украјинског чланства у НАТО-у, док Kелогов план укључује прекид ватре заснован на замрзавању постојећих линија фронта у време нагодбе, наводи се у анализи.

Према Kелоговом плану, у чијем је сачињавању учествовао и бивши званичник Савета за националну безбедност Фред Флејц и који је представљен Трампу раније ове године, Трамп би Kијев снабдевао већом количином оружја само ако Украјина пристане на мировне преговоре, а истовремено би упозорио Москву да ће повећати помоћ САД Украјини ако Русија одбије преговоре.

Према истом предлогу, Украјини би биле понуђене америчке безбедносне гаранције, које би могле укључивати и повећање испорука оружја након што се постигне споразум. Аналитичари и бивши званичници америчке националне безбедности верују да ће неки елементи предлога вероватно наићи на отпор Зеленског, који је позив у НАТО учинио делом свог "плана победе", као и европских савезника и неких америчких законодаваца, напомиње Ројтерс.

(Танјуг/Ројтерс)

Оперативно-тактичка авијација, беспилотне летелице, као и артиљеријско-ракетне снаге Оружаних снага Русије током последња 24 сата гађале су инфраструктуру војних аеродрома и складишта муниције Оружаних снага Украјине, саопштило је руско Министарство одбране.

"Оперативно-тактичка авијација, нападне беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија Оружаних снага Руске Федерације оштетили су инфраструктуру украјинских војних аеродрома и складишта муниције“, преноси агенција Тас.

Осим тога, како се наводи у саопштењу, у 133 округа нанета је "штета и људству и војној техници Оружаних снага Украјине".

Руске снаге противваздушне одбране (ПВО) су током протекле ноћи уништиле 24 украјинске беспилотне летелице изнад територије Русије, саопштило је Министарство одбране.

Како је наведено у саопштењу руског министарства, украјински дронови су уништени изнад Ростовске, Брјанске, Белгородске, Рјазањске и Астраханске области, као и изнад Краснодарске територије, преноси агенција РИА Новости.

Министарство одбране је прецизирало да је шест беспилотних летелица уништено над територијом Ростовске области, пет над територијом Брјанске области и Краснодарске територије, четири над територијом Белгородске области, три над територијом Рјазањске области и једна над територијом Астраханске области.

За сада нема извештаја о причињеној штети или жртвама у овим нападима.

Чланице НАТО-а ће морати да пруже гаранције за безбедност како би се у Украјини постигао мир, изјавио је данас министар спољних послова Литваније Габријелијус Ландсбергис, а истовремено је истакао да ће се рат у Украјини "решити само на бојном пољу".

"Ако желимо мир у Украјини, мораћемо да осигурамо гаранције безбедности. Не постоји јефтинији начин за сигурност гаранције (мира) од Члана 5 НАТО-а", рекао је Ландсбергис, пренео је Ројтерс.

Према Члану 5. Уговора НАТО-а о приступању том савезу, ако једна чланица НАТО-а буде нападнута, све остале чланице су у обавези да јој помогну у одбрани.

"Илузија је када кажемо да нисмо у могућности да снабдевамо Украјину оним што јој је потребно", закључио је Ландсбергис, истакавши да ће се рат у Украјини решити само на бојном пољу.

Интервју руског министра спољних послова Сергеја Лаврова са америчким новинаром Такером Карлсоном показао се као обиман и веома занимљив, а биће објављен за који дан, саопштила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Интервју је великог обима, траје више од сат и по", напоменула је Захарова у емисији радио-станице Спутњик.

Према њеним речима, интервју се тренутно преводи и биће објављен за који дан.

"Разговор се показао веома занимљивим“, додала је Захарова, преноси Тас.

Интервју је укључио питања о савременим односима са САД и Украјином и друге теме, рекла је Захарова.

"Нагласак је стављен на савремену, актуелну историју наших тешких односа са САД, на утицај свега тога на светску геополитику, на могућности будућег стања ствари у Украјини и на друга питања“, рекла је званичница руског Министарства иностраних послова.

Претходно је Такер Карлсон саопштио да је допутовао у Москву да разговара са шефом руског Министарства спољних послова.

Познати амерички новинар и политички коментатор Такер Карлсон саопштио је да је допутовао у Москву, где је интервјуисао руског министра спољних послова Сергеја Лаврова.

Карлсон, који је у фебруару ове године интервјуисао руског председника Владимира Путина, рекао је на видео-снимку објављеном на друштвеним мрежама да је Лаврову постављао питања у вези са могућим сукобом Русије и САД, односима Русије са Кином и Западом, последицама по руско-америчке односе и свет од избора Доналда Трампа за председника САД.

Навео је и да је у Москви разговарао са Лавровом како би расветлио "руску перспективу" у вези са текућим ратом са Украјином, као и да би открио "колико смо близу глобалног рата".

"Ми смо на ивици глобалног рата. Зашто нико не прича о томе? Овај интервју то мења", рекао је амерички новинар. Карлсон је осудио вођење рата председника САД Џозефа Бајдена, тврдећи да то "доводи САД све ближе нуклеарном сукобу са Русијом".

"Бајден је управо дозволио Украјини да употреби америчке ракете за ударе унутар Русије, ризикујући нуклеарни рат. Како ће Русија одговорити?", рекао је Карлсон у најави интервјуа са руским министром спољних послова.

Напоменуо је да је интервју већ снимљен, да се показао "апсолутно узбудљивим" и да ће бити емитован у блиској будућности.