Животић за РТС: Циљ руског деловања у околини Харкова да се одвуче пажња украјинске војске

Борбе у Украјини прошириле су се и до Харкова, другог по величини града у тој земљи. Професор Александар Животић са Филозофског факултета у Београду рекао је да смо често сведоци извештавања о нечему што се може тумачити доста растегљиво, а што говори о жестоким борбама.

"Међутим, када погледамо ситуацију на терену, након почетних успеха везаних пре свега за улазак у ту пограничну зону која је била делимично небрањена, делом слабије брањена и прилажење првој линији украјинске одбране, тај офанзивни моменат је заиста запао у једну кризу, делом због украјинског отпора, делом и због самог ограниченог обима руских снага које су ангажоване на том простору", рекао је професор Животић.

Додао је да последњих неколико дана нема померања, а да су украјинске снаге последњих дана повратиле позиције око села Липци код града Волчанска.

"Тако да, отприлике, тај напад сада добија обрисе онога што је вероватно и био на самом почетку, дакле једног демонстративног деловања које је, пре свега, имало за циљ да одвуче пажњу украјинских снага са других битних праваца. Од првог дана је било јасно да се не ради о снагама које су довољне да угрозе Харков, који је иначе други град по величини у Украјини и да подсетимо, то је град отприлике величине Београда", навео је Животић.

"Нема консензуса о украјинском деловању на руској територији због страха од могуће реакције Русије"

Говорећи о могућности Украјине да гађа циљеве у Русији, Животић је навео да постоје озбиљнија размимоилажења између европских савезника и САД.

"Самој Украјини су испоручена средства, пре свега ракете, којима може да гађа одређене циљеве у дубини руске територије. Такође, она располаже и дроновима, показало се да може да дејствује по дубини. Међутим, када је у питању дозвола самог испоручиоца Украјини да гађа циљеве на руској територији, о томе не постоји консензус из простог разлога зато што се страхује од могуће реакције Русије", нагласио је Животић.

Додао је да Украјина сада средствима сопствене производње или која су набављена на другим местима таква дејства већ изводи.

Професор Филозофског факултета је оценио да ће на НАТО самиту у Вашингтону, који се одржава у јулу, бити усмерен на операционализацију онога што је договорено прошле године у Вилњусу.

"Такође, питање помоћи Украјини ће свакако бити једно од кључних питања током самих разговора и оно што је сада јасно да ће главно питање ићи ка томе, колики искорак НАТО сад треба да учини ка Украјини. Дакле, створен је савез Украјина-НАТО, то партнерство је подигнуто на виши ниво. Из Кијева се очекује да сада уследи позив Украјини да се прикључи НАТО-у. Међутим, то је мало вероватно, макар у ситуацији док траје рат", рекао је Животић.

"Самит у Швајцарској ће имати улогу хомогенизације западног света"

Говорећи о најављеном мировном самиту о Украјини у Швајцарској, Животић је оценио да је јасно да ће имати улогу хомогенизације западног света и оних земаља које су блиске њему, када је реч о приступу самом проблему у Украјини.

"Сигурно ће резултирати одређеним документима који ће представљати извесну стартну позицију или платформу западног света за решавање украјинског конфликта. Сама чињеница да на самиту неће учествовати друга заинтересована страна даје њему врло ограничен карактер", навео је Животић.

Недавно су Београд посетили прва дама Украјине Олена Зеленска и шеф дипломатије Дмитро Кулеба, што је довело до спекулација да би мировни преговори могли да се одрже у Србији, што би, како је рекао, утицало на спољнополитички имиџ Србије, али да о томе може само хипотетички да се говори, пошто нема опипљивих информација.

Разговор са проф. Александром Животићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.