РТС у Кијеву: Украјинци се суочавају са замором од рата, не обазиру се ни на сирене за ваздушну опасност

Две године од почетка рата у Украјини, не назире се његов крај, док се жестоки окршаји воде око Работина и Богдановке.

Расположење Украјинаца надомак треће године рата је другачије у односу на прошлу, када се очекивало да се до краја године може доћи до победе. Данас, млади Украјинци кажу да су чешће одлазили на сахране, него на рођендане, јавља репортерка РТС-а.

Пат позиција, застој на фронту и замор ратом, кључне су речи које су се током претходне године најчешће чуле у Украјини. 

Контроверзе око мобилизације

У Кијеву сматрају да Руси не би успели да заузму индустријски град Авдејевку да су муниција и оружје стигли на време и у довољним количинама. 

Сирене за ваздушну опасност, такође, чују се у Кијеву, али се људи више не обазиру на упозорења, што је последица продуженог сукоба.

Украјина се, такође, спрема за нову мобилизацију – према проценама, потребно је од 300.000 до 500.000 војника, али измене прописа, које ће омогућити спуштање старосне границе за одлазак на фронт, изазивају контроверзе, дискусије, па и протесте.

"Амерички избори одлучиће смер"

Микола Капитоњенко, професор међународних односа из Кијева, каже за РТС да ће за Русију бити тешко да заузимање Авдејевке претвори у стратешки добитак, као и да очекује још једну годину нерешеног сукоба.

"Будућност овог конфликта неће се одлучивати на ратишту, већ на политичком терену. Према мом мишљењу, најважнији догађај ће бити амерички председнички избори који ће показати будући смер овог рата", сматра Капитоњенко.

Шта очекујете од Америке у изборној години?

Капитоњенко: Мислим да могућност Трампове победе на изборима не би требало да "пали" никакве аларме.

Осим личности председника, постоји стратешки интерес великих сила, а Сједињене Државе су већ много уложиле у овај рат.

Због тога, мислим да би и Трампу било тешко да ускрати помоћ Украјини, као и да је примора на неке озбиљније уступке Русији. Са друге стране, Русија не би пристала на мање од озбиљних уступака.

Мислим да ће, ако победи, преиспитати дилему са којом се суочава.

Како се у Кијеву доживљава блокада границе са Украјином пољских фармера због украјинског жита?

Капитоњенко: То је врућа тема, а блокада границе је само врх леденог брега. Једно је питање економије, али постоји и много шири проблем који је овај рат генерисао – питање регионалне безбедности креирало је националне трендове у земљама широм Европе.

На пример, више захтева за национализмом, популизмом, националним интересом и вероватно више ауторитарног приступа. То је опасна криза и оно што видимо је природан одговор.

Када постоје друштвене групе које су уморне од рата, почињу да показују ксенофобни став према Украјинцима, избеглицама у Европи, посебно у Пољској где је више од милион Украјинаца.

То увек има и друштвене последице, али има и политичара који се труде да то искористе.

Украјину је са позиције прве светске теме скрајнуло и време и рат у Гази. Како криза на Блиском истоку утиче на Украјину, нарочито када је реч о релацијама запад-глобални југ?

Капитоњенко: Криза на Блиском истоку је важна јер се доживљава као још једна линија поделе глобалног југа и запада, још један конфликт глобалног значаја, идеолошко и свако друго удаљавање између два различита погледа на свет.

На тактичком нивоу, тај конфликт је изазов за Украјину, јер је било тешко да на ту кризу реагује адекватно.