Животић: Пирова победа Русије у Авдејевки, даље напредовање ће ићи доста тешко

Повлачење украјинске војске из Авдејевке праћено је огромним људским и метеријалним губицима, а за руску војску представља Пирову победу, оцењује историчар Александар Животић у разговору за РТС.

Објашњава да је Авдејевка суштински предграђе Доњецка површине 29 квадратних километара, без икаквог стратешког значај. Међутим, на нивоу симбола, има значај.

"Са украјинске стране, то се годинама сматрало једним утврђеним реоном који не може лако да падне. Са руске стране, опет, постоји тај психолошки значај да је дошло до некаквог померања после дужег времена. И сама чињеница да су борбе вођене десетак година око тог града, даје сада на одређеном значају", навео је Животић.

Додаје да су заузимање тог простора пратили огромни, пре свега људски, али и материјални губици, те да представља Пирову победу у овој ситуацији. Даље напредовање руске војске ће у тренутној ситуацији ићи доста тешко, указује историчар Филозофског факултета.

"Јасно се види да је тај ударни потенцијал добрим делом исцрпљен током ових интензивних борби претходна два месеца. Са друге стране, и саме климатске прилике су такве да ће бити све теже. Сад на прелазу из зиме у пролеће долази до отапања снега и ту се лако ствара, за наше појмове незамисливо блато и тешко да ће се ту десити неко видљивије померање у наредним данима", рекао је Животић.

Прокламовани циљеви нису испуњени

Када је почео рат 24. фебруара 2022. године, председник Руске Федерације Владимир Пурин рекао је да је циљ демилитаризација, денацификација и територијално прекомпоновање Украјине. Животић истиче да они нису постигнути.

"Суштински најбитније ствари су се десиле у првим недељама овог рата. Сам руски неуспех током офанзиве на Кијев је добрим делом одредио карактер онога што се на руској страни назива специјалном војном операцијом. Сам напад на Кијев значио је удар на престоницу, а самим тим је очигледно циљ да дође до промене власти у тој земљи. До смене поретка није дошло", рекао је Животић.

Указује да руска страна није јасно рекла нити објаснила шта подразумева под денацификацијом.

"Последње што можемо сматрати објашњењем тог појма је оно што је речено у овом доста гледаном интервјуу који је Путин дао Такеру Карлсону, где је рекао да је довољно донети одређен закон и спровести одређене мере у том смислу", навео је Животић.

Што се тиче демилитаризације тај циљ очигледно није постигнут – Украјина је драстично милитаризованија земља него што је била када је почео рат.

Што се тиче територијалног прекомпоновања, проглашена је анексија четири области Украјине од стране Русије.

"Међутим, ако погледамо стање на терену, ниједну од тих области у потпуности не контролишу руске снаге тренутно", напомиње Животић.

Украјинска страна као циљ спомиње повратак на границе из 1991. године. И они су далеко од тог циља.

"За ове две године Украјина је добила снажан ослонац на Западу, међутим, током ове године се јасно видело да перспективе блиског краја сукоба нема и да једноставно тај сукоб иде у једном правцу који подразумева продужени конфликт", навео је Животић.