Москва: Пронађена документа украјинских заробљеника из авиона; САД разочаране политиком Мађарске по питању уласка Шведске у НАТО

Украјина је позвала кинеског председника Си Ђинпинга да учествује у мировним преговорима, рекао је главни саветник Володимира Зеленског.

Швајцарска је прихватила да одржи самит, којем ће присуствовати велики број светских лидера, али још увек није одређен ни место ни датум.

"Учешће Кине ће нам бити веома важно. Укључујемо наше партнере у свету како би они кинеској страни пренели колико је важно учествовати на оваквом самиту", рекао је саветник Зеленског Игор Жовква.

Кинеско учешће у преговорима могло би бити кључно за окончање рата. Иако је Пекинг остао близак Русији од инвазије на Украјину 2022. године, он је такође раније нудио да посредује у сукобу и рекао да се морају поштовати суверенитет и територијални интегритет свих земаља.

(Sky News)

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова тврди да је умешаност Украјине у паду авиона изнад Белгородске области раније ове недеље била последица жеље Кијева да поново скрене пажњу света на сукоб у Украјини.

Чинећи такве злочине, кијевски режим се нада да ће подстаћи све слабије интересовање светске заједнице за украјинску кризу, да подстакне своје спонзоре не само да одрже, већ и да повећају обим финансијске помоћи и испоруке оружја.

САД су разочаране због тога што Мађарска ратификација уласка Шведске у НАТО траје толико дуго, рекао је амбасадор Вашингтона, упозоравајући да је Будимпешта „заиста сама“ и да мађарска влада води „спољну фантазију“ уместо спољне политике.

После месеци одлагања, турски парламент је одобрио чланство Шведске у НАТО-у, а турски председник Реџеп Тајип Ердоган потписао га је у четвртак, остављајући Мађарску као једину земљу у 31-чланом савезу која тек треба да ратификује кандидатуру Шведске.

(Reuters)

Русија је саопштила да је пронашла украјинска лична документа и тетовиране делове тела са места где се два дана раније у близини украјинске границе срушио руски војни авион за који Москва каже да је превозио украјинске ратне заробљенике.

Руски државни истражни комитет саопштио је да се делови тела сакупљају и уклањају ради генетског тестирања, а да су неки од њих имали карактеристичне тетоваже попут оних које су носили заробљени Украјинци које је Русија испитивала.

Наводи се да су прикупљени докази такође укључивали „документе украјинских војника који су погинули у катастрофи, који потврђују њихов идентитет, као и пратећа документа из Федералне казнено-поправне службе Русије“.

Москва је оптужила Кијев да је оборио авион Иљушин Ил-76 у руској области Белгород, убивши 74 особе у авиону, укључујући 65 заробљених украјинских војника на путу да буду замењени за руске ратне заробљенике.

Украјина није ни потврдила ни демантовала да су њене снаге обориле авион и рекла да нема доказа ко је био у њему, позивајући на међународну истрагу.

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбацио је као нетачне медијске спекулације да је Русија, наводно, спремна да прихвати неутрални статус Кијева и промени став о уласку Украјине у НАТО.

"Ово није тачно, у питању је апсолутна неистина", рекао је Песков, пренела је РИА.

Песков је навео да је Кремљ незадовољан исходом састанка Савета безбедности УН о обарању руског авиона "Иљушин-76".

"До данас, није било осуде западних земаља за овај ужасавајући терористички чин, ужасавајуће уништавање авиона који је превозио људе", изјавио је Песков, пренео је ТАС.

Навео је и да још нема информацију шта ће бити са телима украјинских ратних заробљеника који су погинули у паду тог авиона.

Русија је саопштила да нема преживелих у несрећи до које је дошло у среду у руској Белгородској области, у близини границе са Украјином, и навела да су у војном транспортном авиону "ИЛ-76" биле 74 особе, од којих су 65 били заробљени украјински војници, који су превожени како би били размењени.

Москва тврди да је авион погођен украјинским пројектилом, али Украјина је саопштила да јој није речено да осигура безбедност ваздушног простора, као што је био случај у претходним приликама када су размењивани ратни заробљеници.

(РИА, ТАСС, Танјуг)

Двоје руских држављана ухапшена су због одавања информација о руској војсци украјинским властима, саопштила је московска служба безбедности ФСБ.

Русија је током претходних дан ухапсила неколико својих држављана за које тврде да су сарађивали са Украјином или финансирали украјинску војску.  

(The Guardian) 

Број погинулих и рањених у руским ракетним ударима на Хараков у понедељак порастао је на 11, саопштиле су локалне власти, а преноси Укринформ. 

У нападима на Кијев, Харков и још неколико украјинских градова на истоку земље повређено је више од 100 људи, док je страдало најмање 18 цивила.

(Ukrinform)

Суд у Москви саопштио је да је, на захтев тужилаштва, продужио притвор за два месеца дописнику Волстрит џурнала из Русије Евану Гершковичу, оптуженом за шпијунажу.

Прес-служба суда навела је у четвртак за агенцију Интерфакс да је Гершковићу притвор продужен до 30. марта.

Суд је заседао иза затворених врата због тога што је садржај кривичног предмета поверљив.

Гершкович (31) је амерички држављанин који је ухапшен крајем марта прошле године док је био на новинарском задатку и оптужен је за шпијунажу.

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је покренула случај против Гершковича због наводне шпијунаже, односно прикупљања поверљивих информација о војно-индустријском комплексу у граду Јекатеринбургу на Уралу.

Гершкович и Волстрит џурнал негирали су да је он шпијунирао у Русији, америчка влада саопштила је да је Гершкович незаконито притворен и затражила његово моментално пуштање на слободу.

(The Wall Street Journal)

Најмање шест особа је рањено у руском нападу на Доњецку област, саопштио је начелник регионалне војне управе за подручје Вадим Филашкин.

Такође је наведено да извештај није потпун, јер недостају подаци за поједина места. 

(Ukrinform) 

Уједињене нације нису у позицији да провере извештаје о паду руског авиона у Белгородској области, у близини границе са Украјином, који је наводно превозио заробљене украјинске војнике, изјавила је заменица генералног секретара УН за политичка питања Розмари Дикарло, позивајући зараћене стране да избегавају подстицање "ионако опасног сукоба".

Дикарло је на седници Савета безбедности УН одржаној синоћ рекла да Русија и Украјина спроводе одвојене истраге о инциденту, као и да је Кијев позвао на међународну истрагу, објављено је на сајту УН.

Према њеним речима, УН нису у могућности да провере извештаје или околности несреће, али је, како је навела, "јасно да се инцидент догодио у контексту руске инвазије на Украјину и рата који је у току".

"Да бисмо избегли даљу ескалацију, позивамо све заинтересоване да се уздрже од акција, реторике или навода који би могли додатно да подстакну ионако опасан сукоб", истакла је Ди Карло.

Позвала је стране да наставе да размењују заробљенике, без обзира на инцидент који се догодио. 

(Танјуг) 

Бивши председник Сједињених Држава Доналд Трамп противи се предлогу о додатној помоћи Украјини, упркос двопартијском договору по којем би републиканци добили сторжу контролу граница, док би Сенат демократама одобрио захтев за слање помоћи Кијеву.

Трамп је на друштвеним мрежама објавио да "неће бити двостраначког договора о граници док се не добије све што је потребно да се заустави инвазија милиона људи".

Лидер републиканаца у Сенату Мич Меконел је на састанку са члановима своје партије у среду признао да се Трамп томе противи и да су разговарали о другим опцијама, да се помоћ Украјини и средства за границу одвоје, саопштили су неименовани извори.

"И даље радимо на томе", рекао је Меконел и нагласио да лично подржава идеју да се споје питања границе и Украјине. 

(Танјуг)