Путин потписао указ о јесењој регрутацији 130.000 људи; Кијев: Ракетни напад на Николајев, оштећен инфраструктурни објекат

Норвешке власти саопштиле су да ће, уз ретке изузетке, у поноћ 2. октобра затворити границу за возила регистрована у Русији, што представља додатно пооштравање мера против те земље због рата у Украјини.

Забрана се односи само на возила са мање од девет седишта и предвиђа неке изузетке, као што су случајеви хуманитарних хитних случајева. 

Изузетак су и аутомобили дипломата и возила грађана Европске уније (ЕУ) који бораве у Русији, пренела је Радио Слободна Европа.

Норвешка и Русија деле 198 километара копнене границе на крајњем северу, као и гранични прелаз Сторског-Борис Глеб који је, у оквиру Европског економског простора, који чине ЕУ, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн, последњи прелаз отворен за Русе са туристичким визама.

Шефица норвешке дипломатије Аникен Хуитфелдт изјавила је да Норвешка стоји уз своје савезнике у одговору на рат који Русија води у Украјини и додала да је важно да санкције буду ефикасне.

Норвешка није чланица ЕУ, али је прихватила готово све санкције које је Брисел увео Русији..

Своју границу за возила регистрована у Русији су, у складу са препорукама Европске комисије, већ затвориле неке земље ЕУ које се граниче са Русијом, као што су Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска.

(Танјуг) 

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да је уверен да ће Пољска пронаћи начине да реши несугласице са Украјином без утицаја на војну подршку свом суседу у рату против Русије.

"Очекујем и уверен сам да ће Украјина и Пољска пронаћи начин да реше та питања, а да то не утиче негативно на војну подршку Украјини", рекао је Столтенберг у интервјуу за Ројтерс.

Пољска је прошле недеље саопштила да ће послати само раније договорене испоруке оружја Украјини и уместо тога да ће се фокусирати наобнављање сопствених залиха оружја.

Пољска, иначе, чланица НАТО, донедавно је била један од највећих савезника Украјине у рату са Русијом, међутим, односи између две земље су захладили након одлуке Пољске да продужи забрану увоза жита из Украјине.

(Ројтерс, Танјуг) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је  да чак и за време рата инвестиције стижу у Украјину, али да за опоравак и стабилан економски развој, обим ових инвестиција треба да буде знатно већи. 

"Ако будемо имали поуздан систем ПВО и радна места, људи ће се враћати у Украјину и сада, док траје рат. Наша земља не само да ће се борити за своју слободу, већ ће и наставити да живи", рекао је Зеленски на састанку са председницом Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Одил Рено-Басо која борави у посети Украјини.

Зеленски је захвалио ЕБРД за непоколебљиву подршку Украјини у борби против руске агресија и за финансирање развојних пројеката у земљи, саопштила је прес служба председника државе, преноси Укринформ.

Према његовим речима, Украјина је заинтересована за наставак сарадње са ЕБРД, посебно у областима енергетске безбедности, финансирања трговине, подршке критичној инфраструктури и општинама, безбедности хране, корпоративног сектора и другим областима.

Зеленски је истакао потребу за јачањем финансирања пројеката у приватном сектору, као и за привлачење додатног приватног капитала за обнову земље.

Рено-Басо је оценила да се привреда Украјине стабилизовала и наставила да функционише на значајном делу територије земље. Она је навела и разговоре са украјинском владом и премијером у вези са припремама за зимски период.

"Наставићемо да подржавамо Укренерго у изградњи противваздушне одбране. Такође радимо са Нафтогасом на обезбеђивању великих резерви гаса. Поред тога, имамо пројекат са Укрхидроенергом и наставићемо да финансирамо Укрзализницу и транспорт", рекла је Рено-Басо.

ЕБРД планира да се фокусира на пројекте у приватном сектору, укључујући повећање производних капацитета у пољопривреди, додала је.

Такође, ЕБРД ради на повећању  одобреног капитала, што ће омогућити додатно финансирање реконструкције Украјине, поручила је председница Европске банке.

(Танјуг, Укринформ) 

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) усвојила је резолуцију којом позива Русију да се повуче из Нуклеарне електране Запорожје (ЗННП) у близини линије фронта на југу Украјине. 

Земље чланице ИАЕА усвојиле су на годишњој Генералној конференцији у четвртак резолуцију која позива на "хитно повлачење војног и другог неовлашћеног особља из украјинске ЗНПП како би се осигурао безбедан рад" и да се "постројење одмах врати под пуну контролу надлежних украјинских власти", преноси Дојче веле.

Резолуцијом се такође тражи да посматрачи ИАЕА буду стално стационирани у објекту, највећој нуклеарној електрани у Европи.

Шездесет девет земаља подржало је резолуцију, коју су предложиле Канада, Финска и Костарика, током 67. заседања Конференције.

Украјински министар енергетике Герман Галученко изјавио је да је захвалан свакој земљи на гласу у прилог "поштовању гаранција нуклеарне и радијационе безбедности", преноси Кијев индепендент.

"Прихватање Украјине у Савет гувернера ИАЕА, као и усвајање резолуције којом се позива на враћање електране у Запорожју под контролу Украјине је доказ да је цивилизован свет са нама", рекао је украјински министар.

Дан раније, Агенција за нуклеарни надзор УН саопштила је да је Украјина изабрана у одбор гувернера, једно од два тела за креирање политике ИАЕА, заједно са годишњом Генералном конференцијом држава чланица ИАЕА.

Нуклеарна електрана Запорожје, која се налази у Енергодару, под руском контролом је од почетне фазе инвазије на Украјину у марту прошле године.

(Танјуг) 

Руски председник Владимир Путин потписао је указ о јесењој регрутацији 130.000 људи, колико ће бити позвано на служење војног рока 2023. године.

"Од 1. октобра до 31. децембра 2023. биће извршена регрутација у војну службу грађана Руске Федерације узраста од 18 до 27 година који нису у резервном саставу и подлежу регрутацији у војну службу у складу са савезним законом“, наводи се у указу, преноси РИА Новости.

Ова уредба ступа на снагу даном објављивања, односно са данашњим датумом.

Високи руски војни званичник Владимир Цимљански појаснио је да ће сви војни обвезници бити послати у формације и војне јединице на територији Русије, али да неће ићи у припојене регионе – ДНР , ЛНР, Херсонску и Запорошку област.  Осим тога, они неће бити укључени у специјалну операцију.

(Танјуг) 

На 82. годишњицу трагедије у Бабином Јару, председник Украјине Володимир Зеленски одао је почаст жртвама нациста који су починили масовна погубљења цивила у окупираном Кијеву током Другог светског рата.

Зеленски је поставио светиљку поред спомен-знака Менора на територији Националног историјског и меморијалног парка Бабин Јар, преноси Укринформ.

"Хвала вам што сте ми пружили прилику да данас будем овде, на комеморацији жртвама Бабиног Јара, нацистичких репресија и Холокауста. Захваљујем јеврејским верским представницима који су се молили за помен жртвама Бабиног Јара", рекао је украјински председник.

Зеленски је истакао херојство "праведника међу народима", што представља почасни израз који користи држава Израел да опише припаднике нејеврејских народа који су ризиковали свој живот током Холокауста да би спасили Јевреје.

"Заиста је важно увек памтити историју, а не заборавити је. Јер ‘Никад више!’ нису празне речи", поручио је Зеленски. 

Украјина данас одаје почаст жртвама трагедије у Бабином Јару – једном од најстрашнијих симбола Холокауста.

(Танјуг, Укринформ)

Британска влада саопштила је да је увела санкције против званичника Крима и отцепљених Запорошке, Херсонске и Доњецке области.

Њима је замрзнута сва имовина у Великој Британији и уведена забрана путовања, преноси Скај њуз.

"Велика Британија никада неће признати руске претензије на територију Украјине", поручио је британски министар спољних послова Џејмс Клеверли.

Поред тога, на листу санкција су додати руски министар за ванредне ситуације Александар Куренков и секретарка руске Централне изборне комисије Наталија Алексејевна Бударина.

(Танјуг, Скај њуз)

У граду Николајеву, на југу Украјине, у ракетном нападу оштећен је инфраструктурни објекат, саопштио је начелник обласне војне управе Виталиј Ким.

"Ујутро 29. септембра, око 4.13, град Николајев је био изложен ракетном нападу. Погођен је инфраструктурни објекат на периферији града", написао је Ким на Телеграму.

Серија експлозија чула се јутрос у регионима Суми и Николајев, пренели су украјински медији.

(Reuters)

Премијер Мађарске Виктор Орбан каже да Запад жели да глобализује рат у Украјини.

"Конфликт мора да буде изолован, али западне државе желе да глобализују рат", рекао је Орбан за јавни сервис, преноси МТИ.

Орбан сматра да ће се показати да је Мађарска била у праву у вези са ратом у Украјини и да Запад није успео да на миру процени ситуацију на терену.

"Можете да уђете у рат само ако имате јасан циљ и знате које алате ћете користити. У супротном, политиком се не могу објаснити изгубљени животи", рекао је Орбан.

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин састао се са бившим командантом "Вагнера" Андрејем Трошевом са којим је разговарао о томе на који начин би добровољачке јединице могле да се боре у Украјини, саопштено је из Кремља.

Путин је рекао да је било речи о томе "како добровољачке јединице могу да извршавају различите борбене задатке, пре свега, у зони специјалне војне операције".

"И сами сте се борили у таквој формацији. Знате шта је то, како се то ради, знате за питања која треба унапред решити да би све функционисало на најбољи и најуспешнији начин", истакао је Путин, додавши да је са Трошевим разговарао и о социјалној помоћи за оне који су учествовали у борби.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је након састанка да Трошев сада ради за Министарство одбране Русије.

Састанку је присуствовао и заменик министра одбране Јунус Бек Јевкуров.

(Танјуг, Reuters)

Руски системи ПВО уништили су ноћас 11 украјинских беспилотних летелица изнад Курске и Калушке области, саопштило је Министарство одбране Русије.

"У ноћи 29. септембра заустављен је покушај кијевског режима да изврши терористички напад беспилотним летелицама типа авиона на објекте на територији Русије. Дежурни системи ПВО уништили су 11 украјинских беспилотних летелица, од којих једну изнад територије Калушке области и 10 изнад Курске области“, саопштило је Министарство на Телеграму.

Украјинске оружане снаге редовно гранатирају руске пограничне територије, изводе ударе беспилотним летелицама и саботаже, наводи РИА Новости.

Русија је упутила Савету безбедности Уједињених нација нацрт председничке изјаве о терористичком нападу на гасоводе Северни ток, изјавио је први заменик сталног представника Руске Федерације при УН Дмитриј Пољански.

"Као што смо најавили на заседању Савета безбедности УН 26. септембра о експлозијама на гасоводима Северни ток, објавили смо нацрт председничке изјаве о овом терористичком нападу", навео је Пољански на Телегаму, пренoси РИА Новости.

Он је истакао да ће руске власти видети које ће маневре њихове западне колеге предузети како би избегли да Савет изрази јасан став у вези са тим. Експлозије на два руска гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 догодиле су се 26. септембра 2022. године.