Зеленски: Русија користи храну као средство притиска; Путин наредио повећање производње ПВО опреме

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је сукоб у Украјини “рат на исцрпљивање“, али да није доспео у ћорсокак.

Међутим, Кијеву су хитно потребне додатне залихе противваздушне одбране, укључујући муницију, резервни деловие и одржавање система које украјинска војска већ има, рекао је Јенс Столтенберг новинарима у Њујорку.

“Видимо да противваздушна одбрана свакодневно спасава животе у Украјини“, рекао је Столтенберг.

Недавне успехе Украјине у контраофанзиви види као доказ да није дошло до ћорсокака и позвао Запад да настави војну, хуманитарну и финансијску помоћ тој земљи.

“Ако желимо крај рата, ако желимо праведан и трајан мир, онда је војна подршка Украјини прави пут. Спремни смо за дуге стазе“, рекао је Столтенберг.

(Скај њуз)

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је током обраћања Генералној скупштини УН да нас је 20. век научио да не користимо оружје за масовно уништење и да промовишемо потпуно нуклеарно разоружање.

Али, истиче, Русија и даље има нуклеарне ресурсе и “нема право“ да држи нуклеарно оружје.

Постоје, споразуми против оружја, каже украјински председник, али додаје да нема стварних ограничења против употребе оружја као што је храна.

“Од почетка рата пуног размера, украјинске луке је блокирала Русија“, каже Зеленски и додаје да украјинске луке на Дунаву остају мета за ракете и дронове.

Зеленски каже да Русија користи залихе хране да “изврши притисак на друге земље да признају освојену украјинску територију као руску“, и захвалио оним земљама које су куповале украјинско жито да се одупру тим напорима.

Казао је да “киднаповање и депортација украјинске деце у Русију је политика Путинове владе“ и нешто што никада раније није виђено.

“Постоје десетине хиљада деце за које знамо да их је киднаповала Русија. Покушавамо да децу вратимо кући, али време пролази. Шта ће бити са њима. Та деца у Русији су научена да мрзе Украјину и све везе са њиховим породицама су прекинуте. Ово је очигледно геноцид“, рекао је Зеленски.

Навео је и друге смртоносне претње, осим нуклеарног оружја.

“Видимо градове, видимо села у Украјини, збрисана руском артиљеријом. Знамо могуће ефекте ширења рата у сајбер простор. Хвала Богу, људи још нису научили како да користе климу као оружје“, навео је Зеленски.

Зеленски је навео да припремају глобални мировни самит и позвао да узму учешћа сви који “не толеришу било какву агресију“

(Би-Би-Си, Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин наредио је повећање производње противбатеријске и противваздушне (ПВО) опреме.

“Морамо да повећамо обим производње противбатеријских и противваздушних система. Много смо разговарали о томе и дао сам низ упутстава да се план снабдевања за 2024. допуни одговарајућом номенклатуром“, рекао је руски председник на састанку Војно-индустријске комисије Руске Федерације у Ижевску.

Путин је позвао војно-индустријска предузећа да активније развијају производне капацитете, уводе напредне технологије и ”као и до сада више пажње посвећују квалитету војне индустрије“.

Путин је рекао да је формирање државног програма наоружања за 2025–2034. већ у току, а њиме руководи Министарство одбране заједно са владиним наручиоцима и заинтересованим савезним органима.

”Истовремено, због низа фактора, потреба за наоружањем, војном и специјалном опремом значајно расте. То је због понашања Северног војног округа, невиђеног притиска санкција на Русију и повећања величине наших оружаних снага, појаве нових јединица и формација“, додао је Путин.

Председник Русије је током састанка приметио да су на основу резултата осам месеци ове године, организације одбрамбене индустрије успеле да одрже стабилан темпо рада, испуне распоред испоруке, а такође значајно повећају производњу производа у одређеним областима.

(Известија)

Украјина треба да запамти да добија помоћ од Пољске, рекао је пољски председник Анджеј Дуда, усред продубљивања спора између земаља око увоза пољопривредних производа.

"Било би добро да Украјина запамти да добија помоћ од нас и да се сети да смо и ми транзитна земља за Украјину“, рекао је Дуда новинарима у Њујорку после обраћања Генералној скупштини Уједињених нација.

(Ројтерс)

Односи Русије и Ирана у сфери одбране се динамично развијају, а појачан је интензитет сусрета на различитим нивоима, изјавио је руски министар одбране Сергеј Шојгу током разговора са начелником Генералштаба иранских оружаних снага Мохамедом Багеријем.

Шојгу је истакао да је Иран стратешки партнер Руске Федерације на Блиском истоку и навео да састанак са Багеријем сматра “следећим кораком ка јачању стратешког партнерства“ Москве и Техерана.

”Руско-ирански односи у сектору одбране се развијају динамично и позитивно. У последње време је значајно повећан интензитет састанака како на највишем нивоу, тако и на нивоу руководства војних ресора“, рекао је Шојгу.

Према његовим речима, Москва у том развоју види заједнички поглед на изградњу светског поретка који ће бити заснован на равноправности свих учесника у међународно-правном пољу.

(Известија)

Британија ће ове године испоручити Украјини још "десетине хиљада" артиљеријских граната, саопштило је министарство одбране те земље.

"Данас смо демонстрирали непоколебљиву посвећеност Велике Британије Украјини и дали смо већу војну подршку, укључујући обећање десетина хиљада артиљеријских граната како бисмо омогућили Украјини да се одбрани“, рекао је министар одбране Грант Шапс након састанка Контакт групе за одбрану Украјине (УДЦГ) у Немачкој.

Према његовим речима, одређено је и како ће Уједињено Краљевство ићи даље у наредним месецима у нашим приоритетним областима подршке, укључујући ваздушну одбрану и способности за далекометне ударе и обуку.

Британија, кључни добављач одбране за Украјину, покушава да повећа производњу оружја, посебно артиљеријских граната, како би покушала да помогне Кијеву да потисне руске снаге и попуни сопствене залихе, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)

Амерички министар одбране Лојд Остин рекао је да ће противваздушна одбрана и даље бити "највећа потреба“ Украјине у рату против Русије.

Остин је истакао да ће противваздушна одбрана и даље бити највећа потреба Украјине да "заштити небо, цивиле и своје градове, као и невине људе далеко од бојног поља".

(Гардијан)

Украјина је на састанку Координационе платформе под покровитељством Европске комисије за решавање проблема увоза украјинског жита у пет суседних земаља ЕУ, представила акциони план.

Он има за циљ успостављање строже контроле извоза из Украјине и избегавање даље дестабилизације пољопривредних тржишта у поменутим земљама, рекла је портпаролка ЕК за пољопривреду и трговину Миријам Гарсија Ферер на брифингу у Бриселу, одговарајући на питање дописника Укринформа.

”Можемо да потврдимо да смо јуче одржали 10. састанак Координационе платформе. Овај састанак је био важан. Украјина је, како је предвиђено прошлог петка, већ поднела неке предлоге Акционог плана, који ће садржати неколико делова. Једна од њих подразумева размену информација и података о извозу пољопривредних производа у дотичне земље, размену информација о земљама дестинације за извоз из Украјине“, рекла је Ферерова.

Према њеним речима, Акциони план који је представила Украјина предвиђа стварање механизма верификације и праћења, увођење система лиценци за бољу контролу извоза.

"Био је то важан састанак на коме су биле представљене државе чланице и суседне земље и на коме су размењена мишљења. Сложили смо се да наставимо разговоре и размену, с обзиром на то да је Украјина усвојила овај акциони план“, навела је.

Одговарајући на питање Укринформа о томе да ли ће Европска комисија спровести истрагу о поступању трговаца житом, који су спекулацијом на јединственом тржишту ЕУ изазвали ову тешку тржишну и политичку кризу, портпаролка је напоменула да се о тим питањима разговара и у формату Координационе платформе.

”Достављени су релевантни докази за земље чланице и за Европску комисију. Разговарали смо о томе које мере се могу предузети и на нивоу ЕУ и на нивоу држава чланица. Морамо да добијемо више информација и да имамо јасну слику о томе шта се дешава да бисмо наставили са таквим послом“, рекао је представник Европске комисије.

Она се, истовремено, уздржала од оцене тужбе коју је Украјина поднела СТО против Пољске, Мађарске и Словачке, након што су ове земље увеле једностране рестриктивне мере на увоз пољопривредних производа из Украјине.

”Знамо да ће украјинске власти апеловати на ове земље чланице. Тренутно се консултујемо о релевантним правилима СТО и разумемо њихову примену. У овој фази не можемо да коментаришемо. Процењујемо ситуацију и морамо да одлучимо како даље. Али јуче је било важно нагласити да трговинска политика ЕУ припада искључивој надлежности (Европске комисије)“, рекла је Ферерова.

(Укринформ)

Амерички председник Џо Бајден апеловао је на светске лидере на Генералној скупштини УН да стану уз Украјину и додао да се нада да ће то приметити и републиканци у Конгресу.

"Русија верује да ће се свет уморити и дозволити јој да буде брутална у Украјини без последица. Ако дозволимо да се Украјина подели, да ли је независност било које нације упитна", рекао је Бајден у говору на Генералној скупштини УН.

Бајден је добио аплауз када је рекао да ће Сједињене Државе и њихови савезници стати уз украјинску борбу за слободу.

"Само Русија сноси одговорност за овај рат. Само Русија има моћ да одмах оконча овај рат", рекао је Бајден.

(Ројтерс)

Оружане снаге Украјине погодиле су руски штаб у близини Мелитопоља у Запорошкој области, саопштило је на Телеграму Одељење за стратешке комуникације Канцеларије врховног команданта украјинских Оружаних снага.

Како је пренео Укринформ, више од пет снажних експлозија чуло се у Мелитопољу.

(Укринформ)

Ваздушно-космичке снаге Русије (ВКС) уништиле су три моста која користе Оружане снаге Украјине. Информацију о томе потврдила су четири извора, преноси Известија.

Један мост је срушен у области Купјанска, а два у Невској области Луганска и Макејевке у Доњецку.

За то су, како се наводи, коришћени нови типови прилагодљиве високопрецизне авио-муниције.

(Известија)

Украјина је у својим складиштима прикупила довољно гаса за грејну сезону, саопштило је данас Министарство енергетике Украјине.

"Укупан обим природног гаса у украјинским подземним складиштима износи 14,7 милијарди кубних метара. План Кабинета министара Украјине да се постигне прогнозирани баланс природног гаса у складиштима за грејну сезону, завршен је пре рока", додаје се у саопштењу Министарства енергетике на Фејсбуку, преноси Комерсант.

Према подацима Министарства енергетике Украјине, од октобра 2022. до марта 2023. године у земљи је забележен најмање 271 напад на критичну инфраструктуру.

Оштећена је половина целокупног енергетског система Украјине, укључујући системе за производњу и пренос енергије.

Украјина је за припрему грејне сезоне и обнављање енергетске инфраструктуре добила 272 милиона долара од савезничких земаља, а САД су послале још 897 милиона долара.

(Танјуг)

Генерални секретар УН Антонио Гутерес позвао је да се не одустаје од напора усмерених на успостављање мира у Украјини. "Не смемо успорити наше напоре у борби за мир, праведан мир у складу са Повељом УН и међународним правом", рекао је Гутерес на општој дебати Генералне скупштине УН.

Антонио Гутерес је истакао да су свету хитно потребни украјински прехрамбени производи, као и руска храна и минерална ђубрива да би се стабилизовала тржишта и обезбедило сигурно снабдевање.

"Нећу одустати од својих напора да то постигнем", навео је Гутерес.

(Танјуг)

Јужнокорејско министарство спољних послова саопштило је да Русија треба одмах да обустави активности за проширење војне сарадње са Северном Корејом и најавило да ће, у супротном, предузети оштре акције.

Заменик министра спољних послова Јужне Кореје Чанг Хо Џин позвао је руског амбасадора у Сеулу Андреја Кулика на разговор током којег је апеловао на Русију да одмах обустави потезе за проширење војне сарадње са Северном Корејом и да се придржава резолуција Савета безбедности Уједињених нација, наводи се у саопштењу.

Истиче се да је Чанг рекао да ће Сеул, у координацији са међународном заједницом, оштро реаговати на све активности које представљају претњу по безбедност Јужне Кореје.

Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун састао се прошле седмице, током посете Русији, са руским председником Владимиром Путином на космодрому Восточни у руској Амурској области, што је изазвало забринутост да би Пјонгјанг могао да почне да испоручује оружје Русији за рат у Украјини.

(Ројтерс)

Најмање три особе су погинуле у руском нападу на град Купјанск на североистоку Украјине, саопштио је локални званичник.

"Данас је непријатељ напао град Купијанск авио-бомбом", навео је на Телеграму начелник Олег Синегубов.

Према његовим речима, на лицу места налазе се службе Хитне помоћи.

(Ројтерс)

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу данас ће посетити Техеран, пренела је иранска државна новинска агенција Тасним наводећи да ће се руски министар састати са високим иранским званичницима.

Откако су западне земље увеле санкције Русији након избијања сукоба у Украјини 2022. године, Техеран и Москва продубили су своје билатералне везе, посебно у сфери војне сарадње.

Након што је званични Вашингтон затражио од Техерана да престане да продаје дронове Москви, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков поручио је прошлог месеца да руска војна сарадња са Ираном "неће поклекнути под геополитичким притиском".

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин отпутоваће у Пекинг у октобру где ће се састати са кинеским председником Си Ђинпингом, саопштио је Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Русије.

"У октобру очекујемо детаљне билатералне разговоре између руског председника Владимира Путина и кинеског председника Си Ђинпинга у Пекингу", рекао је Патрушев на састанку у Москви са највишим кинеским дипломатом Ванг Јијем, а преноси агенција Интерфакс.

(Ројтерс) 

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да верује Русији колико верује и Западу.

"Колико је Запад поуздан, толико је поуздана и Русија. Последњих 50 година чекамо на прагу ЕУ и у овом тренутку верујем Русији исто колико и Западу", рекао је Ердоган за америчку телевизију Пи-Би-Ес у Њујорку, где учествује на заседању Генералне скупштине УН.

Ердоган је подсетио да је руски председник Владимир Путин обећао да ће Русија послати још милион тона жита у Африку, а на питање да ли верује да ће Путин испунити то обећање, Ердоган је одговорио да нема разлога да му не верује.

Говорећи о рату у Украјини, Ердоган је оценио да ће он још дуго трајати, а да жели да се нада да ће се што пре завршити.

Одговарајући на питање да ли Турска има више користи од односа са САД или са Русијом, турски председник је рекао да се начин на који се бави политиком своди на успостављање контаката са народима широм света по моделу од којег који сви добијају.

"Као што имам добре односе са САД, тако ћу имати добре односе и са Русијом. И даље ћу имати однос са државама чланицама ЕУ заснован на истом приступу, вин-вин", рекао је Ердоган.

(Танјуг)

Група седам (Г7) позвала је Кину да изврши притисак на Русију како би се зауставио рат у Украјини, саопштено је након састанка министара спољних послова Г7 на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку.

У саопштењу, које је објавило Mинистарство спољних послова Јапана, који председава Г7, наводи се да се чланице надају да ће Кина инсистирати на тренутном, потпуном и безусловном повлачењу руских трупа из Украјине.

Саопштење долази у тренутку када директор канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Кине и министар спољних послова Ванг Ји борави у четвородневној посети Русији током које се очекује да две државе унапреде политичке односе.

Чланице Г7 су такође поздравиле учешће Пекинга на састанку у Џеди који је предводила Украјина и "даље охрабриле Кину да подржи праведан и трајан мир, укључујући директан дијалог са Украјином", наводи се у саопштењу.

У заједничком саопштењу Г7 није наведена ниједна држава, али се указује да су чланице "поновиле свој позив трећим странама да престану са било каквом помоћи руском агресорском рату или се суоче са тешким последицама".

Руски председник Владимир Путин се састао са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном прошле недеље у Москви на разговорима који су укључивали и унапређивање војне сарадње, што је изазвало негативне реакције САД и других чланица Г7.

Пјонгјанг и Москва су негирали да би Северна Кореја могла да испоручује оружје Русији, која је потрошила огромне залихе за више од 18 месеци рата.

(Ројтерс, Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски посетио је рањене украјинске војнике у болници у Њујорку и уручио им медаље, убрзо по доласку у САД где ће се обратити светским лидерима у Уједињеним нацијама.

Зеленски је током посете Универзитетској болници "Staten Island" рекао новинарима да је важно да поруке Украјине чују партнери у УН.

Зеленски је дошао у посету болници одмах након што је у понедељак слетео на аеродром у Њујорку. Украјински председник је такође рекао да ће присуствовати заседању Савета безбедности УН о Украјини у среду.

Није јасно да ли ће Зеленски учествовати на тој седници уколико на њој буде говорио руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Руски амбасадор у УН Василиј Небензја рекао је прошле седмице да ће састанак Савета безбедности, који је сазвала Албанија као председавајућа земља за септембар, једноставно бити "велики шоу".

Зеленски борави у првој посети УН од почетка рата у Украјини, а данас би требало да говори на годишњој Генералној скупштини УН.

После Њујорка, Зеленски ће отпутовати у Вашингтон, где се очекује да ће се састати са председником САД Џозефом Бајденом и члановима Конгреса.

Зеленски је на Телеграму написао да планира да се састане и са војним и пословним званичницима.

(Ројтерс)

Постоје снажни докази да је ракетни удар на Константиновку, у источној Украјини, када је погинуло 15 цивила, био грешка украјинске противваздушне одбране, а не руски напад, тврди Њујорк тајмс.

Докази које је прикупио и анализирао амерички лист, а који укључују делове пројектила, сателитске снимке, изјаве сведока и објаве на друштвеним мрежама, снажно сугеришу да је напад резултат погрешно усмерене украјинске противваздушне ракете испаљене из лансирног система "бук".

Ракетни удар 6. септембра на Константиновку у источној Украјини био је један од најсмртоноснијих у последњих неколико месеци, и у њему је погинуло најмање 15 цивила и повређено још преко 30 људи.

У ракетном нападу погођени су пијаца, продавнице и апотека у том граду, који се налази у близини линије фронта. Мање од два сата касније, украјински председник Володимир Зеленски окривио је руске "терористе" за напад, а многи медији су такође изнели овакве тврдње.

Према писању Њујорк тајмса могуће је да је напад био трагична несрећа и да је пројектил долетео у Константиновку из правца северозапада, са територије коју држе Украјинци, а не са руских положаја.

Додатни докази указују да је неколико минута пре напада украјинска војска лансирала две ракете земља–ваздух ка руској линији фронта из града Друшкивка, око 17 километара северозападно од Константиновке, наводи лист.

Време ових лансирања поклапа се са временским оквиром за ракету која је погодила пијацу у Константиновки, око 14.04.

Украјинске власти су у првом тренутку покушале да спрече новинаре Њујорк тајмса да приступе остацима ракета и области удара непосредно након напада.

Према писању америчког листа, новинари су успели да дођу на лице места, интервјуишу сведоке и сакупе остатке употребљеног оружја.

Стручњаци за противваздушну одбрану су саопштили да ракете попут оне која је ударила на пијацу могу да скрену са курса из различитих разлога, укључујући електронски квар или због оштећења на систему за навођење у тренутку лансирања.

Портпарол украјинских оружаних снага саопштио је да безбедносна служба земље истражује инцидент, преноси Њујорк тајмс.

(Танјуг)

У ноћи 19. септембра у Кривом Рогу одјекнула је експлозија, а од удара се запалила вишеспратница, објавио је на Телеграму, начелник Дњепропетровске регионалне војне управе Сергеј Лисак.

"У Кривом Рогу је током ноћи одјекнула експлозија. Од ударца се запалила вишеспратна зграда. Оштећене су фасаде три вишеспратнице", рекао је Лисак.

(Укринформ)

Украјинска војска гађала је Доњецк, који је под руском контролом. Има уништених цивилних објеката, саопштио је Денис Пушилин, начелник дела Доњецке области.

Према његовим речима, на мети је било седиште локалне владе.

(Известија)

Теретни брод који је прошле недеље упловио у украјинску црноморску луку Черноморск испловио је са 3.000 тона жита, изјавио је заменик премијера Олександр Кубраков, потврђујући Ројтерсов извештај.

"Брод 'Resilient Africa', са 3.000 тона пшенице, напустило је луку Черноморск и креће ка Босфору“, навео је Кубраков на Фејсбуку.

Ово је први од два брода која су прошле недеље ушла у Черноморск кроз привремени коридор за цивилне бродове који је успоставила украјинска морнарица.

Украјина је прошлог месеца најавила "хуманитарни коридор" у Црном мору како би ослободила бродове заробљене у њеним лукама од почетка рата у фебруару 2022. и да би заобишла дефакто блокаду након што је Русија одустала од споразума да Кијеву дозволи извоз житарица.

(Ројтерс)

Руска противваздушна одбрана оборила је синоћ, нешто пре поноћи, три беспилотне летелице изнад Белгородске области на југу Русије, саопштио је регионални начелник Вјачеслав Глатков.

Како је навео на свом Телеграм каналу, према прелиминарним подацима, није било жртава ни повређених, преноси РИА Новости.

Белгородска област је редовно изложена нападима из Украјине, а на целој њеној територији од 11. априла је на снази висок ниво терористичке претње.

(Ројтерс)

У руском ваздушном нападу на град Лавов на западу Украјине, рано јутрос теже је повређена једна особа и избио је велики пожар у индустријском складишту, саопштили су украјински званичници.

"У Лавову, испод рушевина, пронађени су жена и мушкарац. Према прелиминарним информацијама, жена није повређена. Мушкарац је у тешком стању", рекао је начелник региона Лавова Максим Козицки на Телеграму.

Размере овог напада и пун обим штете за сада нису познати.

Градоначелник Лавова Андриј Садовиј саопштио је да је упозорење о ваздушном нападу за регион укинуто после скоро три сата, око 6:00 по локалном времену.

(Ројтерс)

Русија је ракетама погодила индустријску област у Харкову, каже градоначелник Игор Терехов.

Још нема информација о погинулима и повређенима.

(Укринформ)