Украјина: Нови напад на Кијев, погођен и Херсон; Русија: Oборeни дронови изнад Калушке области

Русија ће бити спремна да се врати Споразуму о извозу житарица Црним морем ако се реше проблеми са извозом њених производа и ђубрива, каже заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански.

''Западне земље треба да се усредсреде на то да руско жито и ђубрива несметано стигну у земље којима је потребна. Међутим, то није укључено у планове наших западних колега'', рекао је Пољански током свог обраћања на састанку Савета безбедности УН.

Раније је амерички државни секретар Ентони Блинкен навео да ће Вашингтон учинити ''све што је потребно'' да обезбеди извоз хране из Русије, у случају да Русија обнови учешће у споразуму.

(Танјуг)

Украјинска војска је два дана заредом гранатира Кремену и погинуо је локални становник, преноси Телеграм канал владе самопроглашене ЛНР.

"Првог и другог августа Оружане снаге Украјине извеле су артиљеријске ударе на Кремену. Првог дана, касетна муниција је оштетила стадион Олимп, а другог оштећена је једна стамбена зграда", наведено је у тексту.

Власти ЛНР сматрају да је један од главних циљева украјинских снага да сеју панику међу цивилним становништвом, због чега су повећали број напада на цивилну инфраструктуру.

(Спутњик)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да се још 12 земаља придружило декларацији Г7 о безбедносним гаранцијама за Кијев.

"Што се тиче безбедносних гаранција на нашем путу ка НАТО, пакет безбедносних гаранција за нашу земљу биће конкретизован у другој половини године. До данас се још 12 партнерских земаља придружило заједничкој декларацији Групе седам најразвијенијих земаља", рекао је Зеленски на састанку са шефовима украјинских дипломатских мисија. Зеленски  је навео да су се придружиле безбедносним гаранцијама су Белгија, Чешка, Данска, Финска, Исланд, Ирска, Холандија, Норвешка, Португалија, Румунија, Шпанија и Шведска, преноси Тас.

Зеленски је навео да Украјина очекује да рад на потписивању билатералних споразума о безбедносним гаранцијама почне крајем недеље. 

(Тас, Танјуг)

Министарство спољних послова Индије потврдило је да ће та земља учествовати 5. и 6. августа на самиту у Саудијској Арабији, на коме ће се разматрати мировани план за Украјину.

Украјински председник Володимир Зеленски најавио је мировани самит у Саудијској Арабији, који ће окупити више од 30 земаље, а на који није позвана Русија.

(Ројтерс)

Подршка украјинским оружаним снагама и супротстављање руској агресији кошта Украјину око 54 милијарде долара годишње, изјавио је украјински премијер Денис Шмигал на конференцији украјинских амбасадора.

"Подршка Оружаним снагама и рат коштали су Украјину око 54 милијарде долара годишње. То је више од прихода у мирнодопском буџету", рекао је Шмихал, преноси Укринформ.

Према његовим речима, држава тренутно опстаје захваљујући финансијској подршци партнера, као и грантовима и кредитима.

"Изгубили смо око 30 одсто привреде и предузећа. Изгубили смо 3,5 милиона радних места. У првој години рата изгубили смо 29,5 одсто нашег БДП-а. То је мање од очекиваног. Предузећа су се прилагодила и настављају да се прилагођавају. Ове године очекујемо чак и незнатно повећање у односу на прошлу годину", навео је Шмигал.

Напоменуо је да је могуће и повећати златне и девизне резерве Украјине на највиши ниво у историји.

"Народна банка тренутно има 39 милијарди долара у девизним резервама. Ове године смо смањили стопу инфлације на 12,8 одсто на годишњем нивоу", рекао је Шмигал.

(Укринформ)

Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва рекао је да његова земља ради на постизању мира у Украјини, али ни руски лидер, нити украјински председник нису спремни да разговарају о миру.

"Ни Путин ни Зеленски нису спремни", рекао је Лула страним дописницима на конференцији за новинаре, додајући да ће мировни предлози бити припремљени када Русија и Украјина буду спремне да преговарају.

"Улога Бразила је да покуша да дође до мировног предлога заједно са другима када обе земље то желе", рекао је Лула, преноси Укринформ.

Лула је критиковао западне силе које подржавају Украјину и сталне чланице Савета безбедности УН због тога што нису зауставиле рат.

Истакао је да група Г7, напредних економија, више не би требало да постоји од стварања веће групе Г20, водећих економија и економија у настајању.

(Танјуг)

Пољски премијер Матеуш Моравјецки је изјавио да се борци руске паравојне групе "Вагнер" приближавају источном крилу НАТО-а да би га дестабилизовали.

"Пољска ће недвосмислено одговорити на ове руске и белоруске провокације", поручио је Моравјецки на заједничкој конференцији за медије са литванским председником Гитанасом Науседом, преноси Пољски радио.

Додао је да у Белорусији има око 4.000 вагнероваца, те да на тај начин Русија тестира реакцију Пољске и њених савезника.

"Морамо да будемо свесни да ће се број оваквих провокација повећати", рекао је пољски премијер. 

(Ројтерс, Танјуг)

Москва тврди да је током ноћи оборила шест дронова у региону Калуге, који се налази око 200 километара од Москве.

Руско министарство одбране потврдило је да је уништено шест дронова изнад Калушке области и оптужило Украјину да покушава да "изврши терористички напад беспилотним летелицама".

"Шест беспилотних летелица које су покушавале да пређу Калушки регион оборене су системима противваздушне одбране", навео је регионални начелник Вјачеслав Шапша на Телеграму, истичићу да нема жртви.

Тврдње нису независно проверене, наводи Гардијан.

(Гардијан, Спутњик)

Ваздухопловства Оружаних снага Украјине саопштило је да су украјинске снаге у Кијеву током ноћи обориле 15 руских дронова. 

"Забележено је укупно 15 лансирања. Све непријатељске беспилотне летелице су уништене", наведено је у саопштењу украјинског ваздухопловства.

(Унијан, Гардијан)

Влада Руске Федерације уврстила је Норвешку на листу држава које врше непријатељске радње против руских дипломатско-конзуларних представништава.

Овом одлуком Норвешкој је одређено ограничење од 27 људи које може да запосли у својим дипломатским представништвима на територији Русије, наводи се саопштењу руске владе.

У мају 2021. године, ограничења су уведена за дипломатска представништва САД и Чешке, а у јулу 2022. године за дипломатска представништва Грчке, Данске, Словеније, Хрватске и Словачке.

"Листа коју је влада одобрила није коначна и, имајући у виду текуће непријатељске акције страних држава усмерене против руских мисија у иностранству, може бити проширена", наводи се у саопштењу.

(Танјуг)

Британско министарство одбране оценило је да су биљке које су израсле на бојном пољу вероватно један од фактора који доприноси спором напретку украјинске контраофанзиве.

"Претежно обрадиво земљиште у зони борбених дејстава остављено је на угару већ 18 месеци, а поновни раст корова и шибља убрзан је у топлим, влажним летњим условима", наводи се у саопштењу.

То је, како се наводи, вероватно један од фактора који доприноси генерално спором напретку борби у јужној Украјини.

Истовремено, тај додатни биљни покривач помаже у камуфлирању руских одбрамбених позиција и отежава чишћење минских поља, пише у саопштењу британског Министарства одбране.

(Гардијан)

Три цивила и четири радника хитне помоћи повређени су у руском нападу на Херсон, јавља украјинска државна телевизија, позивајући се на регионалног начелника Александра Прокудина.

Према речима, Прокудина руска војска је пуцала на цркву у центру Херсона, а повређенима је пружена помоћ.

(Гардијан)

Амбасадор Русије у Сједињеним Америчким Државама Анатолиј Антонов изјавио је да је циљ Вашингтона да добије информације о развоју руског стратешког арсенала.

"Вашингтон одавно крши 'дух' споразума СТАРТ. Напустио је, не само принципе из преамбуле, већ је одбио је поштовање главних ограничења везана за број стратешког наоружања", поручио је Антонов, преноси Тaс.

Додао је да је до садашње кризе довео још важнији фактор, а то је, према његовим речима, хибридни рат који је америчка администрација покренула против Русије, са циљем да јој наметне стратешки пораз.

"Прави циљ Сједињених Држава је да добију приступ руским базама нуклеарног наоружања како би добили информације о развоју нашег стратешког арсенала", навео је Антонов. 

(Тас, Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да су руски напади на лучку инфраструктуру показали да Москва намерава да створи "глобалну катастрофу" са кризом на тржишту хране. 

"За руску државу ово није само борба против наше слободе и наше земље", рекао је Зеленски у синоћњем видео-обраћању, преноси Ројтерс.

Према његовим речима,Москва води борбу за "глобалну катастрофу". 

(Ројтерс, Танјуг)

Европска унија је упозорила земље у развоју да Русија нуди јефтино жито "како би створила нове зависности, погоршавајући економску рањивост и глобалну несигурност хране", наводи се у писму високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља у које је Ројтерс имао увид.

У писму упућеном земљама у развоју и Групи 20, Борељ је позвао државе да говоре "јасним и јединственим гласом" да би подстакле Москву да се врати споразуму о житу који је омогућавао сигуран извоз украјинског жита преко Црног мора. 

"Док се свет суочава са поремећеним снабдевањем и вишим ценама, Русија се сада приближава рањивим земљама са билатералним понудама за испоруку житарица по сниженим ценама, претварајући се да решава проблем који је сама створила", поручио је Борељ.

Додао је да је реч о "циничној политици намерног коришћења хране као оружја".

(Ројтерс, Гардијан, Танјуг)

Војна управа Кијева саопштила је да је током ноћи одбила "масовни" руски напад беспилотним летелицама иранске производње.

"Снаге ПВО на прилазу Кијева, откриле су и уништиле више од десет ваздушних циљева. Према информацијама у овом тренутку, у престоници није било жртава, нити разарања", навео је шеф кијевске војне администрације Сергеј Попко.

Прева тврдња украјинских званичника, реч је о осмом узастопном нападу на Кијев, као и 820. напад на престоницу од почетка рата.

(Гардијан)