Путин и побуна Вагнера - 36 сати који су променили Русију

Шта ће бити са Пригожином, а шта са "Вагнером", да ли деца, како је рекао Стаљин, не могу да буду одговорна за поступке својих родитеља? Каква политичка будућност чека Владимира Путина, каква Русију, а шта може да очекује свет?

У суботу ујутру изгледало је да је приватна војска Јевгенија Пригожина кренула на Владимира Путина. Мада ни Путин ни Пригожин ниједном нису поменули име овог другог. Руски председник говорио је о издаји, о забијању ножа у леђа, обећавао строге казне.

Вагнеровци су срушили летелице које је руска војска послала на њих, држава је прогласила антитерористичку акцију.

Путин је ситуацију упоредио са 1917. годином. А онда је увече тог дана руски председник Пригожину изгледа опростио, дозволио му је да напусти земљу и оде у Белорусију. Москва је саопштила да нико од вагнероваца неће одговарати.

Амбасадор у пензији Владимир Вереш, дугогодишњи начелник Одељења за анализу у Министарству спољних послова, каже да се престоница Русије није суочавала са претњом побуне још од времена Горбачова.

Неки, су наводи Вереш, тврдили да су копани и ровови у Москви, нешто што се није радило од 1941. године, а да ванредног стања није било од 1991.

Вереш: Прославу матуре није померио ни Вермахт

За Москву су суботњи догађаји били веома необични, сматра Вереш и истиче да су мали детаљи могли да кажу грађанима да нешто није у реду.

Указује на то да је деценијама у Русији био обичај да се претпоследње суботе у јуну одржава матурско вече, као што је било 1941. када су многи матуранти одмах после отишли на фронт.

Овог пута чак је и тзв. челична матура померена за вероватно недељу дана, а понедељак је нерадни дан, иако су све друге мере укинуте, додаје Вереш.

Најновију изјаву Пригожина да циљ "марша на Москву" није било свргавање руског руководства, Вереш оцењује да шеф "Вагнера" сада покушава да смири лопту и да се у суштини борио за статус "Вагнера" и неке привилегије, али да даље гаји нетрпељивост према Шојгуу и Герасимову.

Сматра да је Владимир Путин већ доста изгубио, будући да се рат много одужио.

Подсећа да је план био да се све заврши за неколико дана, да се освоји Кијев и постави проруска власт, али то, како каже, видимо да није успело и претворило се у рововски рат:

"Руски председник говорио је да неће чак ангажовати ни војнике на редовном служењу војног рока, а ангажовани су и затвореници и Чечени."

Прошлог септембра је спроведена мобилизација 300.000 људи, ангажовани су и борци "Вагнера", који се, према Верешу, очигледно боље сналазе на неким деловима фронта од редовне војске што им је и подигло цену.

Влаховић: Сукоб Пригожин–Шојгу траје још од Сирије

Дугогодишњи дописник Вечерњих новости из Москве Бранко Влаховић каже да верује Пригожину када каже да није хтео да руши Путина.

Напомиње да сукоб Пригожина и Шојгуа датира још од времена операција у Сирији.

Како наводи, крајем прошле недеље објављено је истраживање по коме Путин има подршку са нешто мање од 80 одсто анкетираних, чиме оцењује да положај руског председника у јавоности није уздрман.

Лукашенко је, према Влаховићу, преговарао са Пригожином јер га познаје 20 година.

Преговори нису били лаки, али је направљен компромис. Већ су била постављена два прстена одбране око Москве, па би истиче Влаховић, несумњиво било врло много погинулих и ишло би се на његову ликвидацију.

Сматра да је Пригожину у последњем тренутку прорадио инстинкт самоодржања. Оцењује да је ангажовање вагнероваца била грешка, иако су се показали на фронту.

Напомиње да је сам Пригожин био осуђиван због насилништва и крађе и провео осам година у затвору, а због сукоба са Шојгуом био је спреман да изазове кривопролиће.

Са друге стране, наводи, у тим јединицама "Вагнера" су пенизонисани официри са великим искуством и да су се зато и показали у тешким уличним борбама.

Према речима Влаховића, већина руских генерала сматра да би било погрешно да се држава одрекне услуга бораца "Вагнера", већ само Пригожина кога виде као неурачунљивог.

Влаховић каже да је имао прилику да слуша обраћање шефа вагенроваца у јавности и да је реч о човеку "примитивне свести". Свака друга реч му је псовка. Подсећа ме на неке борце на нашим просторима дведесетих, додаје дописник Вечерњих новости из Москве.

Вереш указује на то да иако је Путин претио тешком одмаздом нико ни за шта неће одговарати и да је "свакако испао слаб".

Путин је, подсећа, већ пролазио кроз веће кризе као што је потонуће подморнице "Курск", терористичке акције Чечена, али да је то било на почетку његове власти.

Напомиње да је руски председник добио велику подршку јавности приликом анексије Крима, али да је данас завладао осећај да ништа није сигурно.

Марковић: Кадирову расте цена

Историчар из Лондона Вукан Марковић који је одређено време живео у Русији сматра да је цела ситуација врло лоша по власт у Москви и војску.

Фактор бораца Рамзана Кадирова и могућност да се сукобе са вагнеровцима, Марковић види као корист за шефа Чеченије.

Према његовим речима, сукоб Руса и Чечена је био изразито бруталан, а сада је у суштини то лојалност Чечена према Кадирову који одговара директно Путину, водећи своју практично приватну државу.

"Како је побеђен исламизам у Чеченији, Кадиров је добио своју приватну државу и обавезао се на покорност директно Путину, који је за њега 'баћушка', главна личност. Чеченија је приватна држава Кадирова, влада шеријатски закон, за прелазак у суседне савезне једиинце Ингушетију и Дагестан пролази се полицијска контрола. А Кадирову у садашњим околностима расте цена у сложеним кавкаским приликама", објашњава Марковић.

"Ту не постоји системски однос, само је мржња гурнута под тепих".

Опасност од ескалације рата и нуклеарних претњи

Некадашњи дипломата сматра да случај "Вагнер" може појачати ескалацију рата будући да Кијев види одређену конфузију у Москви, а са друге стране Москва жели да покаже да се ово неће одразити на прилике на фронту.

Наглашава да се у руској јавности све више говори о употреби нуклеарног оружја према првенствено Западној Европи.

"У руским медијима се прича да би Москва нуклеарним оружјем могла да одговори и на конвенционални напад са Запада. На телевизији је приказана мапа где би главне мете биле Пољска и Велика Британија, а потом Немачка и Брисел", каже Вереш.

Историчар Марковић каже да је за Лондон сигурније да Путин, него Пригожин буде на власти.

"Сад је наратив другачији, ипак је сигурније за Запад да нуклеарни кофер остане код Путина, а не да га се дочепа неко као Пригожин. Западу је ипак стало да је власт у Русији стабилна, јер кад би непоузданији преузели тај кофер могло би доћи до катастрофе", закључује Марковић.