Москва: Кијев дроновима покушао да нападне Кремљ; Украјина: Немамо никакве везе са нападом

САД су одобриле додатну помоћ у оружју и опреми за Украјину од 300 милиона долара, саопштио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.

"Наставићемо да будемо уз наше украјинске партнере док се бране од руске агресије", навео је Блинкен, саопштио је Стејт департмент.

Овај пакет помоћи укључује додатну муницију за системе Химарс, хаубице, артиљерију, тенковску муницију, противтенковско оружје, ракете, камионе за превоз опреме и резервне делове, као и осталу неопходну опрему за јачање украјинске одбране на бојном пољу.

(Ројтерс)

Нордијске нације подржавају Украјину у настојањима да постане чланица Европске уније и НАТО алијансе, навели су лидери Финске, Шведске, Норвешке, Данске и Исланда у заједничкој изјави са председником Украјине Владимиром Зеленским.

Нордијске земље саопштиле су да ће наставити своју политичку, финансијску, хуманитарну и војну подршку све док то буде неопходно.

Украјински председник Володимир Зеленски допутовао је данас у Финску, где с лидерима нордијских земаља разговара о рату са Русијом и европским односима.

Према подацима које је прикупио Институт за светску економију Кил, нордијске земље су од децембра највише од свих донатора повећале помоћ Украјини.

Скуп у Хелсинкију одржава се након уласка Финске у НАТО прошлог месеца, чиме је граница Алијансе са Русијом продужена за више од 1.300 километара.

Финска је поднела захтев за придруживање НАТО-у заједно са Шведском, која касни у том процесу због приговора Турске и Мађарске.

(Ројтерс) 

Украјина није напала нити Москву нити руског председника Владимира Путина, саопштио је украјински председник Володимир Зеленски реагујући на оптужбе Русије.

"Не нападамо Путина или Москву, боримо се на нашој територији“, рекао је Зеленски током званичне посете Хелсинкију.

(Ројтерс)

Земље чланице Европске уније постигле су договор о заједничкој набавци муниције за Украјину, након вишенедељних неслагања која су изазвала незадовољства власти у Кијеву.

Шведска, садашња председавајуц́а ЕУ, саопштила је да су амбасадори одобрили одлуку да подрже украјинске оружане снаге са милијарду евра, у циљу заједничке набавке муниције и пројектила.

Амбасадори земаља чланица ЕУ одобрили су споразум на састанку у Бриселу, чиме је окончан спор око тога колико послова из уговора о муницији треба да остане у Европи.

Шема заједничке набавке део је свеобухватнијег плана да се Украјини достави милион артиљеријских граната и пројектила у наредних 12 месеци, након молби Кијева да јој је таква муниција ургентно потребна у рату против Русије.

Министри иностраних послова ЕУ одобрили су план у марту, али договор око тих набавки није могао да буде закључен недељама, јер су се владе препирале око неких правила.

Земље ЕУ раније су се сложиле да ограниче шему на фирме из Европске уније, као и из Норвешке, због блиских економских веза, али је, како дипломате кажу, Француска инсистирала да се сва производња одвија у Европи.

Тај став револтирао је друге чланове блока, укључујући источне и балтичке земље, Немачку и Холандију, који су изразили сумњу да европска индустрија има капацитет да брзо произведе довољне количине оружјја, а да макар не користи компоненте изван ЕУ.

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба прошлог месеца критички је реаговао што договор још није спроведен, упозоравајући да се "цена те неактивности мери људским животима".

(Ројтерс)

У руским нападима на Херсонску област погинуло је 16 особа, саопштило је украјинско тужилаштво.

Од укупно 16 убијених особа, 12 је убијено у Херсону, главном граду те области, где су још 22 особе рањене.

Украјинске трупе ушле су у Херсон прошлог новембра након што су се руске снаге, после готово осам месеци окупације, повукле из тог града.

(Ројтерс)

САД покушавају да потврде оптужбе Москве да је Украјина безуспешно покушала да убије председника Русије Владимира Путина нападом дроном на његову резиденцију у Кремљу, изјавио је неименовани амерички званичник.

"Још увек покушавамо да потврдимо ову информацију", рекао је амерички званичник, који је инсистирао на анонимности.

Он је рекао да ако се ишта и догодило, није било упозорења.

(Ројтерс)

Саветник украјинског председника Михаил Подољак одбацио је наводе Кремља да је Кијев покушао да изведе напад дроновима на резиденцију председника Русије Владимира Путина.

Он је за Ројтерс навео да Кијев нема никакве везе са нападом дроновима на Кремљ, као и да такве акције Украјини не би помогле на бојном пољу, већ би само испровоцирале Русију да покрене радикалније акције.

Подољак је истакао да тврдње Москве да Украјина стоји иза напада могу да укажу на то да се Русија спрема за "терористички напад" великих размера на Украјину у наредним данима.

Из кабинета руског председника раније је саопштено да је Кијев покушао да изведе напад дроновима на резиденцију Владимира Путина у Кремљу.

Москва је наводне акције Кијева оценила као планирани терористички акт и покушај убиства председника Русије, уочи Дана победе и параде 9. маја, пренеле су РИА Новости.

"Две беспилотне летелице биле су усмерене на Кремљ. Као резултат благовремених дејстава војске и специјалних служби коришћењем радарских система за ратовање, уређаји су онеспособљени", наводи се у саопштењу.

У нападу нико није повређен, а распоред рада шефа државе није промењен.

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков изјавио је за руску агенцију да Путин није био у Кремљу у време напада украјинских дронова и да данас ради у својој резиденцији у Ново-Огарјеву.

(Ројтерс)

Председник Володимир Зеленски изјавио је да ће Украјина ускоро покренути контраофанзиву против руских снага, као и да је сигуран да ће Запад после тога Кијеву испоручити модерне борбене авионе.

Говорећи на конференцији за новинаре у Финској, Зеленски је рекао да је један од разлога што је отпутовао у ту земљу то што Украјина жели да постане пуноправна чланица НАТО-а.

(Ројтерс)

Русија је оптужила Украјину да је беспилотним летелицама покушала да изведе напада на резиденцију председника Владимира Путина у Кремљу, јављају руске агенције. 

Кремљ је у саопштењу навео да су два дрона летела ка Кремљу, али да су онеспособљена, истичући да је реч покушају атентата на Путина и "планираној терористичкој акцији".

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски следеће недеље, 13. маја посетиће Берлин, извештавају немачки медији.

Зеленски борави данас у Финској где ће разговарати са лидерима нордијских земаља о рату у Украјини, као и о односу Кијева са ЕУ и НАТО-ом.

(Ројтерс, Гардијан)

Кремљ је саопштио да ће Русија наставити да преговора са Уједињеним нацијама, као и другим укљученим странама о споразуму за извоз украјинског жита, али да Москва неће учинити ништа што штети њеним интересима.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова претходно је рекла да ће разговори између Русије и УН о житном споразуму 5. маја бити одржани у Москви.

(Ројтерс)

Украјински председик Володимир Зеленски допутовао је у Финској, где ће састати са лидерима нордијских земаља, преноси Ројтерс.

Очекује се да ће се Зеленски састати са финским председником Саулијем Нинистеом, као и другим лидерима из региона.

(Ројтерс)

Заустављене су активности војне обавештајне службе Украјине, која је планирала низ терористичких напада на Криму, а међу планираним метама напада је био и руски шеф Крима Сергеј Аксјонов, саопштила је руска Федерална служба безбедности (ФСБ).

ФСБ је навела да је, осим напада на Аксјонова, украјинска војна обавештајна служба планирала и терористички напад на председника кримског парламента, као и на градоначелника Јалте.

Планирани су и терористички напади на транспортну инфраструктуру Крима, наводи се у саопштењу, пренеле су РИА Новости.

(РИА Новости, Танјуг)

Преговори о безбедном извозу жита преко Црног мора уз посредовање Уједињених нација заказани су за данас, уз учешће свих страна, саопштио је високи украјински званичник. 

"Разговори су заказани за. Све стране су укључене. Надамо се да ће бити резултата", рекао је Ројтерсу неименовани извор.

Русија, која је напала Украјину у фебруару прошле године, најавила је да неће дозволити да споразум договорен прошлог јула буде продужен после 18. маја јер нису испуњени њени захтеви за олакшавање извоза руских житарица и ђубрива.

(Ројтерс)

Русија је извела трећу серију ноћних напада на Кијев, саопштиле су власти главног града Украјине, док је погођена зграда у Дњепропетровској области.

Како је саопштила Команда ваздушних снага Украјине, уништен је 21 од 26 дронова "шахид" иранске производње које је лансирала Русија, али је један погодио зграду у Дњепропетровској области.

Још нема извештаја о могућим жртвама или материјалној штети.

Русија је протекле недеље појачала нападе на Украјину уочи очекиване украјинске контраофанзиве, шаљући скоро сваке ноћи пројектиле на Кијев и друге области.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски каже да цурење поверљивих информација Пентагона "није од користи" за репутацију САД, али да ипак цени подршку Вашингтона.

Зеленски је рекао за Вашингтон пост да га Бела кућа није контактирала поводом цурења строго поверљивих америчких обавештајних докумената прошлог месеца.       

На питање да ли је поверење између САД и Украјине нарушено због цурења информација из Пентагона и навода да је Вашингтон шпијунирао високе украјинске званичнике, укључујући и њега лично, Зеленски је истакао да то није вредно нарушавања подршке САД Кијеву.

Зеленски је нагласио да је цурење поверљивих информација нанело штету Украјини јер је Русија унапред добила поједине информације иако је украјински министар одбране Алексиј Резников раније рекао да су објављени подаци садржали мешавину истинитих и лажних информација.

(Танјуг, Вашингтон пост)

Сједињене Америчке Државе планирају да данас објаве нови пакет војне помоћи Украјини у вредности од 300 милиона долара, у оквиру којег ће први пут бити и ракета кратког домета, сазнаје Ројтерс, позивајући се на изјаве двојице америчких званичника.

Реч је о невођеној ракети "хидра 70" која се лансира из ваздуха, а која би могла да помогне Украјини да ослаби руске копнене положаје и да пружи ваздушну подршку украјинским копненим снагама уочи планиране контраофанзиве.

У склопу пакета биће послати топови хаубице калибра 155 мм, као и муниција за системе ХИМАРС, противтенковске ракете и минобацачи, рекли су неименовани званичници за Ројтерс.

Навели су да је пакет помоћи још увек у фази финализације и могао би да буде промењен. Реч је о 37. пакету војне помоћи који ће САД послати Украјини од почетка рата у фебруару 2022. године.

(Ројтерс)